Ranki Kašiković iz Subotice počeli su da se gomilaju poslovi, dobila je dodatna zaduženja u Gerontološkom centru u kom je radila deset godina, izopštavana je sa sastanaka, uskraćena joj je mogućnost odlaska na obuke i seminare. Kako tvrdi, do svega ovoga je došlo nakon što je odbila da ide na miting povodom proslave 13-godišnjice osnivanja Srpske napredne stranke u novembru 2021. godine. Zbog političkih pritisaka koje smatra direktnom posledicom svog odbijanja da ode na miting naprednjaka, Ranka je podnela tužbu protiv direktorke Centra Brankice Tešanović. U razgovoru za Istinomer objasnila je kako je došlo do toga da se obrati institucijama i šta se sve dešavalo od trenutka kada joj je stigao poziv da ide na skup SNS-a.
Na severu Kosova danas se održavaju vanredni lokalni izbori – za odbornike skupština opština Zvečan i Leposavić, kao i za gradonačelnike opština Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić. Šta je bio razlog za raspisivanje ovih izbora, pod kakvim tenzijama su prvo zakazani, pa odloženi i u kakvim okolnostima se dočekuje novi izborni dan?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u jutarnji program TV Pink 26. marta došao je, između ostalog, i sa vešću da „Amerikanci prave jedan blok unutar Evrope”. U taj blok Vučić je smestio baltičke zemlje, Poljsku i Ukrajinu, naveo da je „naše da to pratimo i da gledamo”, pa pokrenuo talas naslova koji najavljuju krupne promene na evropskom kontinentu. Sagovornici Istinomera izjavu predsednika tumače kao dezinformaciju, „predviđanje i to loše”, ali i nameru da Srbija još više učvrsti politiku balansiranja između istočnih i zapadnih struja.
Grupa bivših vojnih lica i agenata izraelske obaveštajne službe, koja sebe naziva „Tim Horhe“, više od dve decenije iz senke manipuliše izborima širom sveta. Koristeći se dezinformacijama, falsifikovanim dokumentima, armijama botovskih naloga ova propagandna mašinerija diskredituje političke protivnike svojih klijenata i smanjuje njihove šanse u izbornoj areni. Svoje prste, tvrdi istraživački portal KRIK, umešali su i u dokumentaciju na kojoj je izgrađena afera „Mauricijus“ usmerena ka lideru opozicione Stranke slobode i pravde, Draganu Đilasu. Kao svoj istraživački serijal, podatke o Đilasovim bankovnim računima, na proleće 2021. godine, prve su plasirale Večernje novosti. Kako su otkriveni i šta sve rade ljudi za koje nemački Špigel kaže da napadaju „srce demokratije“?
Za Sjedinjene Američke Države, Evropsku uniju, Kanadu i Veliku Britaniju, ali i neke druge zemlje, aplikacija TikTok je sinonim za bezbednosni rizik. Platforma za deljenje kratkih video sadržaja među zapadnim zvaničnicima kotira se i kao alat u rukama kineskih vlasti za širenje dezinformacija i propagande. Kakav se otpor pruža svemu tome i zašto je TikTok označen kao „crna ovca” među društvenim mrežama na zapadu?
Masovne dezinformacije, diskreditujuće kampanje na internetu i na društvenim mrežama protiv opozicije, aktivista, predstavnika medija i NVO - deo su demokratskog nazadovanja u Gruziji, kaže za Istinomer Nini Gvilia iz Gruzije, istraživačica Međunarodnog društva za poštene izbore i demokratiju. Nisu samo odredbe predloženog zakona o “stranim agentima” u sebi imale rusku notu, već su vlasti u toj zemlji prepisale i druga sredstva pogodna za obračun sa kritičkim medijima i civilnim sektorom.
Posle dve noći masovnih protesta, vladajuća partija u Gruziji donela je odluku da iz zakonodavne procedure povuče zakon o „stranim agentima“. Uprkos suzavcu, vodenim topovima i gumenim mecima, proevropski orijentisani demonstranti, koji su u ovom zakonu videli rukopis režima Vladimira Putina, izvojevali su pobedu. Ipak, najave o nastavku protesta ostale su glasne koliko i kritike na račun vlasti da se sve više približava politici Moskve.
Definisana kao obaveza iz Briselskog sporazuma, Zajednica srpskih opština na Kosovu još uvek nije formirana, a zvanični Beograd kaže da je „uslov svih uslova“ za dalje pregovore sa Prištinom. Druga strana, pak, poručuje da ovakva asocijacija nije u skladu sa Ustavom Kosova, naziva je „novom Republikom Srpskom“ i tvrdi da se ovo pitanje može rešiti tek konačnim sporazumom koji bi podrazumevao međusobno priznanje. Šta o zajednici, čiji je i naziv predmet rasprava, zaista piše u dokumentima koji su Beograd i Priština već potpisali, a šta u predlozima trećih strana?
Nova faza dijaloga Beograda i Prištine mogla bi da otpočne onako kako su to zamislili Pariz i Berlin. Francusko-nemački predlog za rešavanje pitanja Kosova, koji još uvek nije zvanično objavljen, za predstavnike vlasti i medije u Srbiji prešao je put od „nove armature“, „neprihvatljivog“ do predloga koji se ipak ne može odbiti i „baciti kroz prozor“. Šta se prihvata ili odbija verovatno neće biti skroz poznato sve dok ne dođe vreme za potpis. Ipak, sudeći po mestu koje ova tema zauzima na svim važnim sastancima, to vreme se bliži, tumačenja je sve više, ali šta zapravo znači „dobra polazna osnova“, kako to definišu EU i SAD, za rešavanje gorućeg pitanja na Zapadnom Balkanu?
Nakon dvadeset dana barikade sa Severa Kosova povučene su na zahtev Beograda koji je proglasio još jednu „pobedu”. Jedan poziv bio je dovoljan da se navodno samoroganizovan „protest naroda kome je dosta terora i agresije” završi. Šta su građani tražili, šta očekivali, a šta dobili dežurajući na barikadama? Da li ih je na blokadu puteva izveo strah od „Kurtijevog terora”, kako nas mediji uveravaju, ili egzistencijalni strah od gubitka posla u javnim institucijama Srbije, ili, pak da ih neko ne proglasi izdajnicima. Novinarke Istinomera provele su dva dana u Kosovskoj Mitrovici i posvedočile da nova „Oluja” nije na pomolu, ali da su sa još jednom krizom iza sebe još dalje od normalnog života.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
