Suzavci, “strani agenti”, uticaj Moskve – šta se događa u Gruziji?
Posle dve noći masovnih protesta, vladajuća partija u Gruziji donela je odluku da iz zakonodavne procedure povuče zakon o „stranim agentima“. Uprkos suzavcu, vodenim topovima i gumenim mecima, proevropski orijentisani demonstranti, koji su u ovom zakonu videli rukopis režima Vladimira Putina, izvojevali su pobedu. Ipak, najave o nastavku protesta ostale su glasne koliko i kritike na račun vlasti da se sve više približava politici Moskve.
Desetine hiljada građana izašlo je u utorak na ulice Tbilisija nakon što je gruzijski parlament u načelu prihvatio predlog zakona o „stranim agentima“. Pošto su uočili sličnosti sa zakonom koji je ruski predsednik Vladimir Putin potpisao još 2012. godine, glavne poruke demonstranata bile su „Ne ruskom zakonu“ i „Ne izdajnicima“.
Policija je iste večeri na masovni protest odgovorila suzavcem, vodenim topovima, gumenim mecima i hapšenjem učesnika.
Otpor građana, koji svoju zemlju vide u Evropskoj uniji i žele da stanu na put autoritarnim tendencijama aktuelne vlasti, time nije slomljen i vladajuća partija Gruzijski san odlučila je da sporni zakon povuče iz zakonodavne procedure.
„Kao vladajuća stranka koja je odgovorna za svakog člana društva, odlučili smo da bezuslovno povučemo zakon koji smo podržavali“, navedeno je danas u saopštenju Gruzijskog sna, uz napomenu da je zakon predstavljen „u lošem svetlu i na pogrešan način“. Kako je preneo Rojters, vladajuća partija je navela da se na ovaj potez odlučila kako bi smanjila „sukobe“ u društvu, a istovremeno je osudila „laži“ koje je o zakonu izrekla „radikalna opozicija“.
Upozorenja da bi ovaj zakon ugrozio evropski put Gruzije stigla su i iz Brisela i Vašingtona, a nakon najnovijeg saopštenja Gruzijskog sna, delegacija EU u Gruziji pozdravila je odluku vlasti da povuče predlog zakona.
We welcome announcement by the ruling party to withdraw draft legislation on “foreign influence”. We encourage all political leaders in GE 🇬🇪 to resume pro-EU 🇪🇺reforms, in an inclusive & constructive way and in line with the 12 priorities for Georgia to achieve candidate status pic.twitter.com/pKSFIOQv88
— EU Delegation Georgia 🇪🇺 (@EUinGeorgia) March 9, 2023
Obračun sa medijima i NVO po ruskom receptu
Glavne odredbe spornog zakona tiču se medija i nevladinih organizacija koji se finansiraju novcem iz inostranstva. Prema predlogu koji je stigao do parlamenta, kao „strane agenture“ bile bi označene sve medijske kuće i organizacije koje više od petine svojih finansijskih sredstava dobijaju od „strane sile“.
Pod izgovorom „transparentnosti“ pred medije i NVO bi u takvim slučajevima bio postavljen zahtev da se registruju u „Registar agenata stranog uticaja“ ili bi se mogli suočiti sa kaznama do 25.000 funti (8.900 evra). Ukoliko bi se našli u ovom registru, takvim „stranim agentima“ više ne bi bile dostupne informacije od javnog značaja, a bili bi u obavezi i da podnose posebne godišnje izveštaje.
„Nacrt zakona donosi jednu stvar – transparentnost. Ako neko prima fondove iz stranih izvora, to bi trebalo da bude vidljivo. Ne nama, nego društvu“, rekao je Irakli Kobakidze, lider Gruzijskog sna, a preneo je Dojče vele.
Proevropsku opoziciju i građane ovaj zakon je s razlogom podsetio na zakone koji su u Rusiji usvojeni sa ciljem da postavljanjem brojnih prepreka suzbiju kritike medija i organizacija civilnog društva na račun vlasti. Prvi takav, takođe o „stranim agentima“, režim Vladimira Putina doneo je 2012. godine, a kasnije su mu pridruženi zakon o „nepoželjnim organizacijama“ 2015. godine i tokom 2022. godine „zakon o lažnim vestima“.
Sličnost sa ruskim mehanizmima obračuna sa medijima i nevladinim organizacijama više dolazi do izražaja nego što je to slučaj sa tvrdnjama vlasti da je cilj finansijska transparentnost. To je u izjavi za Dojče vele potvrdila i stručnjakinja za medijsko pravo Natija Kapanadze, rekavši da „državni revizori već imaju sve informacije o svakoj organizaciji, a Nacionalna komisija za komunikacije ima sve podatke o medijima“.
„Zakon ne bi doneo nijednu dodatnu alatku za finansijsku transparentnost. On sledi ruski narativ i pravi cilj je da se nanese ozbiljna šteta reputaciji medija i nevladinog sektora“, istakla je Kapanadze.
Gruzijski san je najjača stranka u parlamentu sa 74 od 150 mandata, a vlast drži i u 63 od 64 grada. Njen koalicioni partner je pokret Narodna moć, koji je i predložio povučeni zakon o „stranim agentima“. Najveća opoziciona partija je Ujedinjeni nacionalni pokret, čiji se osnivač i nekadašnji predsednik Gruzije Mihail Sakašvili nalazi u zatvoru od oktobra 2021. godine nakon što je osuđen za zloupotrebu položaja tokom obavljanja funkcije.
Od Moskve prepisuju i drugi
Putem kojim je krenuo Gruzijski san već su prošle druge nedemokratske vlasti. Među njima su režimi Belorusije, Tadžikistana i Azerbejdžana, ali i neki Srbiji bliži kao što je režim mađarskog premijera Viktora Orbana.
O ovoj temi juče je imao komentar i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, uz najavu da će uskoro biti predložen zakon o delovanju nevladinih organizacija i sličnih udruženja u RS, po kojem će sve NVO i oni koje finansiraju stranci biti označeni kao strani agenti.
Takođe pod velom priče o transparentosti, borbi protiv pranja novca i međunarodnog terorizma, i Orbanova vlast 2017. godine donela je zakon o „transparentnosti civilnih organizacija koje primaju donacije iz inostranstva”. Taj zakon, o čijim je pojedinostima Istinomer već pisao, odredio je da sve organizacije koje su dobile više od 24.000 evra iz stranih fondova, moraju da se preregistruju i označe kao „civilne organizacije finansirane iz inostranstva”.
Kritičari ovakve regulative pokušali su da objasne da će posledica zakona koji je predstavljen kao potreba da se zašititi nacionalna sigurnost, ipak biti, pre svega, stigmatizacija i zastrašivanje NVO, koje se bave manjinama, pravima ugroženih grupa, izbeglicama…
Na ovakve poteze Mađarske reagovala je Venecijanska komisija ističući da su se na udaru vlasti našli sloboda udruživanja, privatnost i sloboda izražavanja, a postupak su, u skladu sa odredbama Lisabonskog ugovora, pokrenule i institucije Evropske unije.
Naslovna fotografija: FoNet/Screenshot
