Pokušaj puča za 24 sata – šta se desilo u Rusiji?

Kriza u Rusiji, koju su i neki srpski mediji opisali kao „najduža 24 časa u istoriji moderne Rusije”, počela je u petak uveče, kada se ruski milijarder i šef plaćeničke grupe „Vagner”, Jevgenij Prigožin obratio putem društvenih mreža. On je tada izneo niz optužbi na račun ruskog vojnog rukovodstva, pripisujući mu odgovornost za napad na vojni kamp „Vagnera”, tokom kog je navodno poginuo „ogroman broj” njegovih plaćenika.

Kako je preneo BBC, Prigožin se u svom obraćanju osvrnuo i na početak rata u Ukrajini, koji Moskva i dalje naziva „specijalnom operacijom”.

„Tamo se 24. februara (2022.) nije dešavalo ništa vanredno. Sada Ministarstvo odbrane pokušava da obmane javnost, prevari predsednika i plasira priču da je bila neka luda agresija Ukrajine, da je zajedno sa celim NATO blokom Ukrajina planirala da nas napadne”, naveo je, prema pisanju BBC-ja, šef „Vagnera” i dodao da je „rat bio potreban… da bi Šojgu mogao da postane maršal, da bi dobio drugi orden heroja… Rat nije bio zbog demilitarizacije ili denacifikacije Ukrajine. Bio je potreban za dodatnu zvezdicu”.

Prigožin je i uz druge kritike na račun ruskog ministra odbrane Sergeja Šojuga, koje se pretežno odnose na upravljanje akcijama u Ukrajini, naveo da će se „osvetiti” i „zaustaviti zlo koje je donelo vojno rukovodstvo zemlje”.

„Svako ko želi neka se pridruži. Moramo da okončamo ovaj nered”, rekao je u petak vođa „Vagnera”, a preneo je britanski Gardijan. Ubrzo je usledila reakcija ruske vojne obaveštajne službe (FSB) pa je pokrenut i krivični postupak protiv Prigožina zbog poziva na „oružanu pobunu”.

Već u subotu ujutru, Prigožin je, kako je javio Glas Amerike, putem Telegrama rekao da su njegove trupe zauzele štab ruske vojske u južnom ruskom Rostovu na Donu i da kontrolišu gradske vojne lokacije. On je naglasio i da se naoružani konvoj uputio na marš od 1200 kilometara prema Moskvi.

Informacije o kretanju vojske koje je šef „Vagnera” plasirao u javnost, pratilo je i obraćanje ruskog predsednika Vladimira Putina. Putin je u subotu, kako je preneo Rojters, akciju plaćeničke grupe „Vagner” nazvao „izdajom” i poručio da će svako ko je uzeo oružje protiv ruske vojske biti kažnjen.

On je tom prilikom rekao i da se „odlučuje o sudbini našeg naroda”, uz obećanje da će „neutralisati” ustanak.

„To je pokušaj da nas potkopaju iznutra. Ovo je izdaja onih koji se bore na frontu”, kazao je Putin i dodao, prema pisanju Gardijana, da je „ovo ubod nožem u leđa našim trupama i narodu Rusije”, te da će odgovor biti „brutalan”.

I odgovori Moskve su zaista počeli da se nižu. Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin uveo je „protivterorističke mere” u glavnom gradu Rusije – prva među njima bila je pojačana kontrola saobraćaja, dok je i guverner moskovske regije Andrej Vorobjov pozvao ljude da se, ako je moguće, suzdrže od putovanja ličnim automobilima prema južnoj Rusiji. Ovo posebno upozorenje odnosilo se na područje u kom su bili koncentrisani pripadnici paravojne grupe „Vagner”.

Informacije stranih medija stizale su jedna drugu, pa je tako i BBC naveo da su „Vagnerove” trupe preuzele regionalnu vojnu komandu i zauzele vojne objekte u Voronježu, drugom gradu severnije prema Moskvi.

Pod budnim okom SAD, Kanade, EU, Velike Britanije…

Dešavanja u Rusiji pratile su vlade širom sveta. Državni sekretar SAD Entoni Blinken objavio je na svom Tviter nalogu da je razgovarao sa ministrima spoljnih poslova zemalja G7 (Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana, Ujedinjenog Kraljevstva), kao i sa šefom diplomatije EU.

„Sjedinjene Američke Države će ostati u bliskoj koordinaciji sa saveznicima i partnerima u skladu sa razvojem situacije“, navedeno je na zvaničnom Tviter nalogu američkog državnog sekretara.

Spoke today with G7 Foreign Ministers and the EU High Representative for Foreign Affairs and Security Policy to discuss the ongoing situation in Russia. The United States will stay in close coordination with Allies and partners as the situation continues to develop.

— Secretary Antony Blinken (@SecBlinken) June 24, 2023

Iz Brisela su stigle ocene da je očigledno reč o „unutrašnjem ruskom pitanju”. Tako je nemire u Rusiji na Tviteru označio predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, ističući pritom da je podrška EU Ukrajini „nepokolebljiva”. Sličnu poruku poslao je i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, naglasivši da je usled aktuelnih dešavanja aktiviran i krizni centar.

Closely monitoring the situation in Russia as it unfolds.

In touch with European leaders and @G7 partners.

This is clearly an internal Russian issue.

Our support for Ukraine and @ZelenskyyUa is unwavering.

— Charles Michel (@CharlesMichel) June 24, 2023

Na situaciju u Rusiji, između ostalog, reagovali su kanadski i belgijski premijer Džastin Trudo, Aleksander de Kro, nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, italijanska premijerka Đorđa Meloni, a premijer Velike Britanije Riši Sunak pozvao je sve strane u Rusiji da „budu odgovorne i da zaštite civile”.

Puč koji se završio i pre nego što je počeo

Prigožin se oglasio i nakon obraćanja ruskog predsednika Vladimira Putina. On je u audio poruci, pisao je BBC, rekao da njegove jedinice nisu počinile izdaju, već su „patriote koje se bore za budućnost domovine” rastrgane „korupcijom, lažima i birokratijom”.

Šef „Vagnera” je ubrzo naredio svojim vojnicima koji su u konvoju napredovali ka Moskvi, da se okrenu i vrate u svoje baze, kako bi se izbeglo „krvoproliće”.

Do ovakvog preokreta došlo je, prema pisanju Rojtersa, u skladu sa dogovorom u kom je posredovao beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko.

„Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da je Lukašenko ponudio da posreduje, uz saglasnost ruskog predsednika Vladimira Putina, jer je Prigožina lično poznavao oko 20 godina”, navodi se u tekstu Rojtersa.

Dogovor podrazumeva da Prigožin napusti Rusiju i pređe u susednu Belorusiju. Iako je Peskov naveo da će krivični postupak koji je pokrenut protiv Prigožina zbog oružane pobune biti odbačen, Glas Amerike je preneo pisanja ruskih medija da slučaj „ostaje otvoren i još se istražuje”. 

Osim mera koje su bile ili ostale usmerene ka Prigožinu, iz Kremlja je poručeno da „Vagnerovi” borci koji su učestvovali u njegovom „maršu za pravdu” neće biti suočeni sa bilo kakvim merama, kao priznanje za njihovu prethodnu službu Rusiji.

U poslednje objavljenom, ali prvom obraćanju nakon povlačenja, Jevgenij Prigožin je u ponedeljak rekao njegove snage nisu imale u planu da sruše rusku vladu, već su ka Moskvi krenule „u znak protesta”.

„Otišli smo u znak protesta, a ne da bi zbacili vladu. Naš marš je ukazao na mnoge stvari o kojima smo ranije razgovarali: ozbiljne probleme sa bezbednošću u našoj zemlji„, rekao je Prigožin i to, kako piše Glas Amerike, u audio snimku koji je objavljen na platformi Telegram.

Napeto i u srpskim medijima

Zapaljiva retorika u domaćim medijima napredovala je brže nego konvoj „Vagnerovih“ plaćenika ka Moskvi. Rusija je već u petak za internet portale u Srbiji bila „na nogama“, dok su u subotu osvanuli naslovi da je zavladao „potpuni haos“ pošto je „Prigožin krenuo po Putinovu glavu“.

Nije se mnogo čekalo ni na tvrdnje da je „Putinov avion sa nuklearnim dugmetom nestao sa radara“, ali ni na izvlačenje „ključnih tačaka“ iz obraćanja ruskog predsednika, među kojima je bila ta da „Rusija vodi tešku borbu za svoju budućnost“.

Posle povlačenja Prigožina i njegovih trupa, mediji u Srbiji su javili da se prvi čovek grupe „Vagner“ „seli u Belorusiju“. Svoje mesto u moru objava našli su i zaključci da „Putin nije hteo da se spušta na Prigožinov nivo“ i da su „američke službe očekivale krvaviju pobunu ’Vagnera’“.

Nedelja je donela i pitanja „šta čeka Rusiju posle oružane pobune ’Vagnera’“, „šta će biti sa Prigožinom“ i „da li će izbeći Putinovu osvetu“. Odgovore su mediji pronašli u prognozama vojnih lica da „Prigožin treba da se plaši za svoj život“ i da su mu „dani odbrojani“.