Stranice na Fejsbuku koje se bave alternativnom medicinom poslednjih dana dele članak u kojem se tvrdi da “alkalna voda ubija ćelije raka”. Mit o učinkovitosti ovog napitka u borbi protiv raka seže u daleku prošlost i oslanja se na zastareli naučni eksperiment čije je zaključke demantovala savremena nauka. Do danas, nijedna naučna studija nije dokazala da pijenje alkalne vode sprečava ili leči rak.
Kako bi smanjila štetne emisije azota, vlada Holandije je nedavno
predstavila nove ciljeve, koji će se najviše odraziti na poljoprivredni sektor u toj državi. Nezadovoljni farmeri celo leto protestuju jer smatraju da su predložene mere nepravedne i da će u potpunosti ekonomski uništiti poljoprivredni ekosistem. Istovremeno, na društvenim mrežama kruži serija fotografija barikada, uz tvrdnju da mediji ne žele da ih objave. Međutim, razlog zbog kojeg se većina spornih fotografija ne nalazi u aktuelnim medijskim izveštajima nije medijska cenzura, već činjenica da one prikazuju proteste holandskih farmera iz 2019. godine.
U viralnoj objavi na Fejsbuku tvrdi se da su kreme za sunčanje sa oksibenzonom glavni uzročnik raka kože, da sunčeva svetlost smanjuje veličinu tumora karcinoma i da se rešenje za prevenciju i lečenje krije u biljnoj ishrani. Činjenica je, pak, da je najveći uzročnik oboljevanja od raka kože preterano izlaganje ultraljubičastim (UV) zracima. Sunčeva svetlost ne utiče povoljno na kožne tumore, dok je naučna zajednica i dalje u dilemi oko toga kakav efekat sunce ima na drugu vrstu karcinoma. Redovna i pravilna upotreba zaštitnih krema za sunčanje smanjuje rizik od razvoja kožnog karcinoma između 40 i 50 procenata. O dejstvu biljne ishrane u prevenciji i lečenju raka kože još uvek nema dovoljno naučnih dokaza.
Video snimak doktora Branimira Nestorovića u kojem govori da se “buster doze vakcina protiv kovida proizvode kako se postojeće zalihe vakcina ne bi bacile”, te da to nije ništa novo jer je “preko 100 miliona viška doza vakcina protiv svinjskog gripa bilo prerađeno za sezonski grip”, deli se ovih dana na Fejsbuku. Naučne činjenice, međutim, kažu da se busteri proizvode jer se neki virusi vremenom menjaju ili mutiraju, čineći postojeću vakcinu manje efikasnom. Nema podataka o tome da je 100 miliona vakcina protiv svinjskog gripa bilo prerađeno za sezonski grip. Sa druge strane, činjenica je da je oko 40 miliona doza kojima je istekao rok trajanja bilo uništeno u julu 2010. godine, po okončanju pandemije H1N1.
Snimak para koji pokušava da pređe ulicu, dok se ženi papuče uporno lepe za površinu pešačkog prelaza, objavljen je nedavno na društvenoj mreži TikTok uz netačan podatak da je snimljen u Holandiji 19. jula ove godine, kada je navodno izmereno 40 stepeni celzijusa. Video je ubrzo postao viralan, a brojni medijski portali su ga objavili uz tvrdnju da “verno oslikava toplotni talas koji je zadesio Evropu”, jer prikazuje kako se asfalt “doslovno topi”. O čemu se zapravo radi na snimku i da li se asfalt zaista topi na visokim temperaturama?
Najnovija zvezda među domaćim teoretičarima zavere, Jovanka Jolić, na viralnom video snimku na Fejsbuku iznosi neistinitu tvrdnju o tome da je 1916. godine pet hiljada srpskih vojnika na Krfu umrlo od posledica vakcine koju je napravio poljski naučnik jevrejskog porekla, Ludvik Hiršfeld. Doktor Zoran Vacić, predsednik Sekcije za istoriju medicine Srpskog lekarskog društva, demantovao je za Istinomer ove navode. Prema njegovim rečima “nijedan preminuli srpski vojnik na Krfu nije žrtva Hiršfeldove vakcine, jer je oni nisu ni primili, budući da je proizvedena 1917. godine”. Problem je, kako je objasnio, bila prvobitna verzija francuske vakcine protiv tifusa, koja je uzrokovala brojne zdravstvene tegobe među vojnicima.
Teorija zavere o takozvanom “oružju usmerene energije” kojim se namerno izazivaju požari i prirodne nepogode prisutna je na društvenim mrežama od 2018. godine. Okidač za njeno širenje bila je sezona razornih šumskih požara koji su se te godine dogodili u Kaliforniji. Međutim, ova vrsta oružja je, prema podacima Ministarstva odbrane SAD, još uvek u fazi razvoja i kategoriše se isključivo kao “ratno oružje”. Požar koji vidimo na fotografiji uzrokovala je kombinacija vremenskih prilika i ljudskih aktivnosti.
Poslednjih dana, gotovo svi inostrani i domaći mediji pišu o najnovijoj varijanti korona virusa nazivajući je “kentaur”, odnosno “kentaurus”. Budući da SZO nove varijante kovida imenuje slovima grčkog alfabeta, naziv koji u astronomiji predstavlja ime sazvežđa, a u grčkoj mitologiji biće koje je pola čovek, pola konj - začudio je mnoge i pokrenuo interesantnu javnu debatu. Ko je zapravo nazvao poslednji soj kovida 19 “kentaurom”, te tako uspeo da uzdrma postojeći sistem dodele imena novim varijantama?
U stambenom naselju “The Flats” u Klivlendu u Sjedinjenim državama u toku noći 18. juna dogodilo se oko 20 lančanih požara. Video snimci sa lica mesta preplavili su društvene mreže i izazvali intrigu, budući da su prizori vatre i varničenja koje vidimo na njima vrlo specifični. U viralnim objavama nagađa se o uzroku požara, uz insinuaciju da je možda reč o “čuvenom saharskom pesku”. Činjenica je, međutim, da pesak iz jedne od najvećih pustinja na svetu nema nikakve veze sa ovim incidentom. Prema trenutno poznatim informacijama iz istrage, uzrok požara je najverovatnije kombinacija neopreznog pušenja, vetra i lako zapaljivog malča.
Intrigantna priča o famoznoj “zveri sa istoka”, penzionisanom generalu Pavelu koji je po Putinovoj naredbi poslat da komanduje vojskom u ratu u Ukrajini, obišla je svet zahvaljujući jednom britanskom tabloidu. Fotografija vojnika prodefilovala je brojnim domaćim portalima i društvenim mrežama. Međutim, pravi identitet čoveka sa fotografije ubrzo su razotkrile naše kolege iz Holandije. Muškarac sa fotografije nije penzionisani general po imenu Pavel, već Ivan Turčin, 58-godišnji bivši granični policajac i vojnik.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
