“Američke bombe nisu loše kao ruske”, navodi se u viralnoj objavi na Fejsbuku u kojoj se netačno tvrdi da je sporna fotografija bombardovanja u Jemenu nastala nedavno.
Tačno dve godine od proglašenja vanrednog stanja u Srbiji zbog korona virusa, nakon što je pandemija preuranjeno odnela najmanje šest miliona života širom planete, mi se i dalje borimo na dva različita fronta. Čovečanstvo se podelilo i odbija da sarađuje. U najvažnijoj bitki za naše zdravlje ni dan danas nismo solidarni. Informaciono doba se već decenijama guši u sopstvenom paradoksu. Dostupnost činjenica sve više stvara glad za abnormalnostima i tajnama. U taj se metafizički deo stvarnosti usadilo seme beskonačne sumnje, koje hrane i neguju oni koji dobro poznaju slabe tačke naše podsvesti. Zbog svoje otpornosti, dezinformacije o kovidu 19 veoma podsećaju na jedno fascinantno stvorenje koje može da opstane i u najekstremnijim uslovima, pa čak i na Mesecu.
Prema poslednjim navodima ukrajinskih vlasti, u ruskim vojnim akcijama u toj zemlji ubijeno je 38 dece. U sredu, 9. marta, u ruskom vazdušnom napadu uništeni su porodilište i dečije odeljenje u ukrajinskom gradu Mariupolju. Istovremeno, na društvenim mrežama širom sveta, cirkuliše serija fotografija na kojima deca, obučena u vojne uniforme sa obeležjima ukrajinskog bataljona “Азов”, mašu oružjem. Fotografije su autentične, a desničarski dečiji kampovi u Ukrajini zaista postoje. Ali zašto tamošnji osnovci i srednjoškolci letnje raspuste provode ovladavajući veštinom ratovanja i da li su zapadni mediji zaista ćutali o tome?
Viralan snimak na kojem su dvoje mladih glumaca na koje šminkeri stavljaju lažnu krv, deli se na društvenim mrežama kao dokaz da zapadni mediji lažiraju civilne žrtve u ratu u Ukrajini. Ali video je zapravo sa snimanja serije i nema nikakve veze sa aktuelnim dešavanjima u rusko-ukrajinskom sukobu.
Rat u Ukrajini iznedrio je i brojne fotografije i snimke koji se na društvenim mrežama poslednjih dana koriste kako bi se ojačali uvreženi stereotipi o antisemitizmu u ovoj državi. Pa tako, kada pogledate sporan snimak o kojem ovde pišemo, možete steći utisak da je kukasti neonacistički krst u tržnim centrima u Ukrajini nešto posve uobičajeno i normalno.
Ljudi koji na snimku “trče za svoj život” jesu glumci, ali ne u “lažiranom” ratu u Ukrajini, već na snimanju naučnofantastičnog filma u Birmingemu 2013. godine.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
