U Sloveniji je početkom jula vladalo kratkotrajno zatišje. Vojni izvori tvrdili su da su se jedinice JNA povukle u matične garnizone, ali da slovenačke oružane snage ne prekidaju sa provokacijama. "Strah od varljivog primirja", naslov koji dominira na prvoj strani “Borbe”. U Beogradu su se stranački lideri okupili u Patrijaršiji u potrazi za rešenjem krize.
Ni dan nakon što su roditelji vojnika na odsluženju vojnog roka u Sloveniji “okupirali” Skupštinu Srbije i potom je napustili uz obećanja poslanika, protest ispred Parlamenta nije prestajao.
Postignuti krhki dogovor o prekidu ratnih dejstava i interregnuma od tri meseca kako bi se postigao konačni dogovor, nije obećavao ni na samom početku.
Odgovor na situaciju u Sloveniji i Hrvatskoj stigao je iz Beograda. Ali ne od zvaničnih državnih institucija, nego od opozicije. Srpski pokret obnove odlučio je da formira Srpsku gardu.
Napetu tišinu smenili su prvi pucnji. Oružje je tutnjalo u Sloveniji, ali i Hrvatskoj. "Prema nazvaničnim izveštajima dosad su oborena dva helikoptera JNA u kojima je poginulo pet članova posade", "Srušen helikopter nad Ljubljanom", "Život poprima obeležja ratnog stanja u gradovima Slovenije", "U Hrvatskoj prema zvaničnim podacima četiri mrtva, 14 ranjenih i na desetine zarobljenih", "Barikade u Dvoru na Uni", "Napetost u Glini", "Tenkovi na ulicama Osijeka"... - samo su neki od naslova kojima se opisivao bilans prvog ratnog dana u Jugoslaviji.
Stiglo je leto 1991. godine. U Jugoslaviji očekivano vruće. U svakom smislu. Za prve dane kalendarskog početka najvrelijeg godišnjeg doba zakazana su proglašenja nezavisnosti dve zapadne republike – Slovenije i Hrvatske. Tuđman, Milošević i Izetbegović sastančili su od Splita do Makedonije navodno tražeći rešenje krize, a američki državni sekretar Džejms Bejker stigao je u Beograd. Brod je puštao na sve strane, ali nada da je moguće da sve prođe bez rata i dalje je plutala. Završeno je (ispostaviće se, poslednje) fudbalsko prvenstvo SFRJ, a prikazana je i poslednja epizoda "Boljeg života", najduže TV serije u istoriji jugoslovenske televizije. Simbolično. Čekao se 26. jun i svečane sednice parlamenata Slovenije i Hrvatske.
Radovan Karadžić uhapšen u autobusu broj 73! Ratko Mladić otkriven u Lazarevu! Dva događaja između kojih su prohujale tri godine. Malo ili mnogo? Dovoljno da se protok vremena odslika u stavovima srpske političke elite. Evo kako su neki od njih reagovali na ove dve vesti - u julu 2008. i u maju 2011. godine.
„Najkraće moguće vreme da Srbija uđe u Evropsku uniju je kraj 2015. godine ili tokom 2016, pod uslovom da dobije status kandidata i počne pregovore do kraja 2012. godine“, rekao je predsednik Srbije Boris Tadić baš na desetogodišnjicu petooktobarskih promena. Realno, previše optimistično ili nemoguće? Videćemo 2016. A do tada, važno je podsetiti se predsednikovih […]
Mediji u Srbiji doživeli su tokom marta (prividnu) renesansu. Rečnik kojim se govorilo o opoziciji i njenim liderima pročišćen je, urednici su zamenjivani (naizgled) tolerantnijim kolegama, a skupovi antirežmlija dobijali su pristojan prostor u medijima, pa su čak i direktno prenošeni na državnoj televiziji.
Tokom svojih zatvorskih dana Vuk Drašković je napisao žalbu Veću okružnog suda u Beogradu povodom rešenja o pritvoru. Tekst tog pisma objavljen je krajem marta 1991. u "Večernjim novostima". Na to pismo se, nakon skoro dve decenije, pozvao Radmilo Bogdanović kada je odgovarao na novinarsku konstataciju da ga "svakog devetog marta, Vuk Drašković razvlači po novinama".
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
