Šampanjac uveče, tenkovi ujutro (2. deo)

Napetu tišinu smenili su prvi pucnji. Oružje je tutnjalo u Sloveniji, ali i Hrvatskoj. „Prema nazvaničnim izveštajima dosad su oborena dva helikoptera JNA u kojima je poginulo pet članova posade; Srušen helikopter nad Ljubljanom; Život poprima obeležja ratnog stanja u gradovima Slovenije; U Hrvatskoj prema zvaničnim podacima četiri mrtva, 14 ranjenih i na desetine zarobljenih; Barikade u Dvoru na Uni; Napetost u Glini; Tenkovi na ulicama Osijeka…“ – samo su neki od naslova kojima se opisivao bilans prvog ratnog dana u Jugoslaviji.

Oglasilo se i Savezno izvršno veće.

„Odluke dveju skupština znače političko-pravno i faktičko izdvajanje iz Jugoslavije. Bez odlaganja nastaviti ragovore o rešavanju krize i izabrati Mesića za predsednika Predsedništva SFRJ.“ (Borba, 27. 6. 1991. godine)

I Predsedništvo SFRJ tražilo je izlaz.

„Aktima Slovenije i Hrvatske najdirektnije se ugrožavaju teritorijalna celokupnost Jugoslavije, njene državne granice i međunarodni suverenitet, protivustavni, jednostrani i nelegitimni. Prihvaćena je inicijativa Tupurkovskog i Gligorova o zajedničkoj sednici na kojoj bi se izabrali predsednik i potpredsednik SFRJ.“ (Borba, 28. 6. 1991. godine)

Iako su predstavnici Makedonije u Beogradu iznosili rešenja u prilog opstanka SFRJ, u Skoplju su se čuli glasovi podrške otcepljenim republikama.

„U predlogu rezolucije vladajuće VRMRO-DPMNE konstatuje se da od utorka Jugoslavija i formalno ne postoji, a savezni zakoni će se poštovati do gašenja savezne države.“ (Borba, 27. 6. 1991. godine)

Predsednik Vlade Srbije Dragutin Zelenović se obratio saveznim organima:

„Očekujemo od saveznih organa da konačno, u skladu sa svojim ustavnim obavezama, odlučnim i na Ustavu zasnovanim merama i odlukama, zaštite teritorijalni i pravni suverenitet Jugoslavije i na Ustavu Jugoslavije zasnovane interese svih drugih jugoslovenskih naroda, republika i građana Jugoslavije.“(Politika, 27. 6. 1991. godine)

Zagreb je dočekao prvu stranu državnu delegaciju.

„Delegacija parlamenta Litve danas je doputovala u Zagreb u posetu Republici Hrvatskoj. Delegaciju koju predvodi zastupnik Liberalne stranke Aleksandar Kumza, inače novinar lista ‘Litvansko sutra’ , primio je predsednik Odbora za spoljne poslove Sabora Hrvatske dr Hrvoje Kačić.“ (Politika, 27. 6. 1991. godine)

Beogradska „Politika“ tražila je tragove jugoslovenstva u sada već bivšim republikama SFRJ.

„Pitali smo nekoliko Mariborčana kako su doživeli prvi dan u ‘slobodi i nezavisnosti’ . Ne žele da im se navodi ime jer, kako kažu, ovde se zbog suprotnog mišljenja odmah dobija etiketa izdajice slovenačkog naroda. Jedan Mariborčanin, oženjen Crnogorkom, skoro se naljutio kada smo ga o tome pitali. Sinoć nije želeo ni da gleda televizijski prenos svečanosti iz Skupštine Slovenije. Kaže da je pronašao svog starog drugara ‘bosančerosa’ i priznaje: ‘Napili smo se od tuge što su slovenački vlastodršci uništili Jugoslaviju i gurnuli nas u katastrofu’.“ (Politika, 27. 6. 1991. godine)

Razočarani Bejker

Za to vreme, pravi rat u glavnom gradu Slovenije.

„Desetak minuta pre 21 čas slovenački teritorijalci su gradskim autobusima i teškim kamionima natovarenim peskom ogradili zgradu republičkog parlamenta. A samo pet minuta posle toga, četiri rakete koje su ispalile njihove nišandžije sa ljubljanske tvrđave Stari grad i tri aviona (pretpostavlja se JNA) promašile su cilj, a avioni su odleteli u pravcu jugozapada.“ (Politika, 28. 6. 1991. godine)

Američki državni sekretar Džejms Bejker bio je nezadovoljan efektom svoje nedavne posete Jugoslaviji.

„Jugoslovenske pobunjene republike pokazale su nerealnost i ignorisale savet Zapada da bi kretanje ka nezavisnosti moglo da izazove ‘opasne posledice’.“ (Politika, 28. 6. 1991. godine)

Jugoslavija je, činilo se, najveću podršku dobijala iz Afrike.

„Jedan od najuglednijih državnika sveta, cele Afrike, a posebno njenog juga, jer je i presedavajući prve linije fronta, predsednik Zambije dr Kenet Kaunda dao je danas u telefonskom razgovoru iz Lusake sa vašim dopisnikom iz Hararea, izjavu povodom zbivanja u Jugoslaviji: ‘Mislim da mogu slobodno da kažem da ja kao predsednik Zambije – a verujem da je to mišljenje i svih prijetelja Jugoslavije iz Afrike, pa i iz celog sveta, posebno svake od 101 članice Pokreta nesvrstanih – poručujem, savetujem i molim sve naše prijetelje u Jugoslaviji, njene rukovodice i sve ljude da ostanu zajedno u ovim teškim danima’.“ (Politika, 28. 6. 1991. godine)

Usvojena je i deklaracija o ujedinjenju dve krajine na zajedničkoj sednici SAO Krajine i Zajednice opština Bosanske Krajine.

„Današnjim usvajanjem Deklaracije o ujedinjenju Zajednice opština Bosanske krajine i SAO Krajine u jedinstvenu političko-teritorijalnu celinu, gradić Bosansko Grahovo, u kome se taj čin odigrao, verovatno je ušao u istoriju srpskog naroda.“ (Politika, 28. 6. 1991. godine)

Predsednik SDS-a za BiH Radovan Karadžić tražio je novi Ustav SFRJ.

„Nema pregovora dok se ne ponište akta o otcepljenju. Karadžić je ponovo predložio da se što pre formira savezni parlament i usvoji novi ustav, a u razgovor o ustrojstvu Jugoslavije da se uključe i predsednici republičkih skupština.“ (Politika, 28. 6. 1991. godine)