Smirivanje u Sloveniji, napetost u Hrvatskoj (4. deo)

Postignuti krhki dogovor o prekidu ratnih dejstava i interegnuma od tri meseca kako bi se postigao konačni dogovor, nije obećavao ni na samom početku.

Predsednik Hrvatske nije bio oduševljen planom da se „zamrzne“ odluka o suverenosti.

„Sedam sati nakon što je pod ‘nadzorom’ ministarske trojke Evropske zajednice Stjepan Mesić napokon izabran za predsjednika Predsedništva SFRJ, te postignutog odgovora o tromjesečnom tajm-autu u korist mirnog i demokratskog razrješenja krize u zemlji, mjesečna konferencija za štampu dr Franje Tuđmana u Banskim Dvorima izazvala je neuobičajeno veliki interes i domaćih i inozemnih izvjestitelja. Predsjednik Hrvatske izjavio je tom prilikom da će Hrvatska poštovati dogovor provođenju republičkih akata o suverenosti i samostalnosti. Ako u dogovorenom roku ne bude postignut sporazum o novom udruživanju u savez suverenih republika, Hrvatska će – kako je kazao dr Tuđman – poduzeti sve potrebne radnje da se transformira u potpuno samostalnu državu.“ (Borba, 1. 7. 1991. godine)

Na Evropskom prvenstvu za košarkaše u Rimu reprezentacija Jugoslavije postala je šampion. U finalu je savladana Italija sa 88:73.

„U trenutku dok se naša zemlja nalazi na granici krvoprolića podizanje jugoslovenske zastave na pobednički jarbol bar na trenutak je povratlilo veru u postojanje zdravog razuma. „Plavi“ bez poraza, savladavaši svih pet protivnika, superiornom igrom osvojili zlatnu medalju.“ (Politika, 30. 6. 1991. godine)

Poslednjeg dana juna Vojislav Šešelj dobio je ulaznicu za Skupštinu Srbije. On je u drugom krugu dopunskih izbora u Rakovici pobedio kandidata SPS-a.

„Šešelj je dobio 6.686 glasova. Za kandidata Socijalističke partije Srbije Radoša Karaklajića glasalo je 1.663 birača. Prema podacima opštinske izborne komisije Rakovice juče je glasalo samo 8.552 birača, pošto je 30,6 odsto biračkog tela, ali po izbornom zakonu u drugom krugu glasanja nije neophodno da na birališta izađe najmanje polovina upisanih birača.“  (Politika, 1. 7. 1991. godine)

Šešelj je izneo i predlog svoje stranke za rešenje krize.

„Srpska radikalna stranka duboko žali zbog prolivene krvi, naročito srpskih mladića i smatra da Generalštab JNA mora odmah da povuče sve trupe iz Slovenije, kojoj treba dozvoliti da se izdvoji iz jugoslovenske zajednice.
– Zašto vojska nije napala Hrvatsku – zapitao se Šešelj i sam dao odgovor: Ante Marković štedi svoje Hrvate.“
 (Borba, 2.7. 1991. godine)

JNA je proglasila mobilizaciju, a novinari su pokušali da dođu do „rezervista“.

„Teško je objasniti šta se sve roji po glavama uglavnom mladih ljudi koji su juče-prekjuče morali da (ponovo) obuku uniformu Jugoslovenske narodne armije. Šta se dogodilo, šta će se dogoditi? Probijamo se do vrha Košutnjaka. Kod restorana ‘Golf’ tenk u šipražju. Ali, vrlo dobro maskiran. Grupica u maskirnim uniformama. Odbijaju svaki razgovor. Čak i starešine. Jedan nas pita kako smo uspeli da dođemo. I mi odbijamo odgovor. Napuštajući ih susrećemo se sa desetak, ne bi se moglo reći baš mladića. Pokušavamo nešto da saznamo. Ali uzalud.“ (Borba, 2.7. 1991. godine)

Na beogradsku železničku stanicu pristizali su iz Slovenije oslobođeni vojnici.

„Skinuli su mi uniformu i dali ovo – priča gotovo dečak (kaže napiši samo Crnogorac) obučen u kratke pantalone i letnju košulju crveno-crne boje. I kažu – ovo ti je od Crvenog križa, da svima kažeš . Ja rek’o, dobro. Kaže ponovi. Ja rek’o od Crvenog krsta. E, nije veli, no od Crvenog križa. Ponovi. Te ja ponovi – od Crvenog križa. E , veli mi ta osoba, sad si slobodan.
Onda prorade emocije. Snažne, kao i strah koji ga je držao četiri dana. 
– Ne znam đe ću – govori kroz plač – kad se mrčenome ocu pojavim na oči, mislim da će me zaklati. Sin jedinac, ponos kuće, a predao se.“ (Borba, 3.7. 1991. godine)

Protesti u Beogradu

Majke vojnika koje su protestovale ispred Skupštine Srbije prekinule su zasedanje parlamenta.

„Oko 17.10 dok je Skupština Srbije raspravljala o aktuelnoj političkoj situaciji u zemlji, zgradu srpskog parlamenta bukvalno je okupiralo nekoliko stotina roditelja, uglavnom majki, koji su polomili staklo na vratima, upali u zgradu Skupštine i prekinuli zasedanje. ‘Izdaja’, ‘Vratite nam decu’, ‘Svi smo jedna stranka’, ‘Dosta je politike’, uzvikivali su dok su narodni poslanici pokušavali da ih umire. U 17.40 u Skupštinu je počela da ulazi velika grupa od još nekoliko stotina ljudi. Svaki pokušaj narodnih poslanika da ih umire u času dok ovo javljamo je neuspešan. Skandira se „napolje, napolje“, „vi ste nepsosobni“, „pomozite nam da spasemo našu decu“… “ (Borba, 3.7. 1991. godine)

Izneti su konkretni zahtevi.

„Nakon što su isterale muškarce iz sale, majke su sročile nekoliko zahteva. Između ostalog, da se svi vojnici iz Srbije povuku i vrate iz Slovenije i Hrvatske, da JNA formira rezervni sastav starijih od 30 godina i pošalje te jednice umesto mladih vojnika u Sloveniju. Ako to ne može – majke traže da inostrane mirovne snage obezbede prekid vatre. Zahteva se, takođe, obustavljanje slanja regruta iz Srbije u Sloveniju i Hrvatsku i odgovornost Kadijevića. Na kraju ovaj (samo)inicijativni odbor majki traži da se svi zahtevi ispune u roku od 24 sata, da i to garantuje Slobodan Milošević od koga su tražile da ‘odmah dođe u Skupštinu’.“ (Borba, 3.7. 1991. godine)

I studenti Beogradskog univerziteta imali su predloge za rešavanje postojeće krize

Više od 400 stanovnika Studentskog grada krenulo je, negde oko 23 časa, da se priključuje okupljenima ispred Skupštine Srbije sa zahtevom da se formira koaliciona vlada nacionalnog spasa, da se jedinice JNA iz Slovenije povuku sa kompletnim naoružanjem, da se hitno dostavi informacija o nastradalim pripadnicima JNA, da predsednik Srbije Slobodan Milošević proglasi vanredno stanje i omogući formiranje srpske nacionalne garde. Takođe se traži preispitivanje odgovornosti vojnog vrha – o načinu upotrebe oružanih snaga u Sloveniji, ostavka celokupnog predsedništva SFRJ, na čelu sa Stipe Mesićem, kao i ostavka Ante Markovića, a od Skupštine Srbije da objedini sve srpske zemlje u jednu teritoriju. Ovi zahtevi su formulisani na Zboru studenata Studentskog grada na kome je, prema rečima Dragane Topalović, predsednik Izvršnog odbora SSSG, prisustvovalo blizu hiljadu studenata. Poziv okupljenih oko Terazijske česme, da im se priključe, studenti nisu prihvatili“.  (Borba, 3.7. 1991. godine)