Da smo skoro do ramena poplavljeni lažnim vestima nije novina ni u Srbiji, ni u regionu, ni u svetu. Ta epidemija širi se onom brzinom kojom ljudi odluče da li će poverovati svemu što pročitaju na društvenim mrežama i da li će to dalje podeliti ili će možda, ipak, obratititi pažnju i na fekt-čekere. U diskusiji povodom 11. rođendana Istinomera učestvovali su novinari i fekt-čekeri iz regiona, kao i specijalni gost iz Politifacta, najpoznatijeg svetskog fekt-čeking medija.
Nije poznato ko je izvesni Darko S. čija slika poslednjih dana kruži Fejsbukom s upitom zašto ima vakcine protiv korone, ali ne i protiv side i raka. Međutim, na njegovo pitanje odgovor - postoji. Naći ćete ga u tekstu, jer u jednoj rečenici nije moguće pojasniti zašto je poistovećivanje AIDS-a i kancera s kovidom 19 mešanje baba i žaba.
Nigde u izmeni i dopuni Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ne piše da će se deca prisilno vakcinisati ili biti oduzeta od roditelja ako budu pružali otpor.
Akcija da se sakupi novac za lečenje male Anike samo je jedan u moru vapaja porodica dece sa retkim bolestima da im se pomogne, jer su lekovi ili terapije izuzetno skupi a nisu još uvek registrovani u Srbiji. Država u ovim situacijama ne može da obezbedi kompletno lečenje dece u inostranstvu. Zato su ovakve humanitarne akcije, posebno putem SMS-a, sve učestalije. Može li ipak država da “uskoči” i preuzme na sebe sve troškove lečenja? Kako je u državama Evrope koje važe za bogatije poput Nemačke ili Danske?
Neko voli ovo, neko voli ono. A ko šta voli, to neka i bira. Reč je, naravno, o vakcini i želji vlasti da građani sami izaberu kojom vakcinom će protiv kovida 19. Najveći izbor će, izgleda, imati Kanađani, jer je ta severnoamerička država naručila toliko doza da svaki građanin može više od pet puta da se vakciniše! Osim Kanade, tu su i SAD, države EU i Velika Britanija - već u finalu poput velike petorke na Evrosongu ili, pak, prvi u redu za pile iz Lidla. Da li će na kraju za ne tako bogate izbor postati: daj šta daš?
Iako se već godinama dovodi u vezu sa dobom robovlasništva u Sjedinjenim Američkim Državama, nema dokaza da se “crni petak” odnosi na prodaju robova petkom na javnim trgovima.
Mila Alečković ponovo je u promet pustila dezinformaciju - da je nakon obdukcija izvršenih u Nemačkoj utvrđeno da od kovida 19 nije umro niko. Laž se brzo proširila Fejsbukom; podeljena je više od 750 puta.
“Potvrđena” vest o hapšenju Džordža Sorosa stigla je i u Srbiju, ali se pokazala kao lažna, što i ne čudi pošto ju je prvobitno objavio portal koji važi za klicu lažnih vesti. Kao “dokazni materijal” iskorišćena je falsifikovana fotografija optužnice.
Osim Kriznog štaba za suzbijanje kovida 19, u martu je osnovan i Krizni štab za otklanjanje i sprečavanje mogućih štetnih posledica zarazne bolesti kovid 19 po privredu. Već dugo nismo skoro ništa čuli o radu tog tela. Pokušali smo da dođemo do odgovora gde je ono i šta radi?
Dvadeset dana od sahrane mitropolita Amfilohija, nakon borbe sa kovidom 19 preminuo je i patrijarh Irinej, a ta tužna vest za vernike otvara i pitanje koje je važno za celo društvo - kako sahraniti patrijarha u jeku pandemije i koje bi mere trebalo doneti kako bi se sprečilo širenje zaraze koje je u Beogradu, po rečima epidemiologa Zorana Radovanovića, već dostiglo četvrti stepen?
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
