Šta se desilo s ekonomskim Kriznim štabom?

Osim Kriznog štaba za suzbijanje kovida 19, u martu je osnovan i Krizni štab za otklanjanje i sprečavanje mogućih štetnih posledica zarazne bolesti kovid 19 po privredu. Već dugo nismo skoro ništa čuli o radu tog tela. Pokušali smo da dođemo do odgovora gde je ono i šta radi?

Dok je odluka o osnivanju Kriznog štaba za suzbijanje kovida 19 zvanično doneta tek u oktobru, za drugi Krizni štab ovakav dokument ne postoji. Barem ne u Službenom glasniku. 

Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije objašnjava za Istinomer da je država nakon prvog registrovanog slučaja korona virusa reagovala promptno i formirala pomenuti Krizni štab koji je, kako kaže, funkcionisao do ukidanja vanrednog stanja.

“Vlada Srbije je odmah nakon predstavljanja prvog – aprilskog paketa podrške privredi, na inicijativu Privredne komore  Srbije, sredinom aprila formirala operativni tim za implementaciju tih mera.”

Tako je formirano Koordinaciono telo za sprovođenje programa ekonomskih mera za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom zarazne bolesti kovid 19 i podršku privredi Republike Srbije.

“To je značajno doprinelo da se obezbedi puna koordinacija između nas kao poslovne asocijacije koja predstavlja celu privredu, vlade i resornih ministarstva, da se mere sprovedu brzo i efikasno”, ističe Čadež i dodaje da su predstavnici države i privrede i danas svakodnevno u kontaktu kako bi pratili stanje “na terenu”.

Ipak, sastav, način rada i odlučivanje ekonomskog Kriznog štaba, kao i kakve su vođene rasprave i kakva je iznošene argumentacija na njegovim sesijama nepoznanice su za profesora Zorana Stojiljković, predsednika sindikata UGS Nezavisnost i predsedavajućeg Socijalno-ekonomskog saveta (SES).

Zoran Stojiljković / Foto: Zoran Drekalović / Istinomer

 

Kako kaže za Istinomer, u Kriznom štabu za ekonomiju bio je i tada resorni ministar Zoran Đorđević, ali od njega su o radu tog tela saznavali tek ponešto, i to kada su te informacije već bile date u okviru saopštenja za javnost.

“Ista stvar se odnosi i na predstavnike Unije poslodavaca Srbije, reprezentativnog predstavnika poslodavaca. Enigma je i sastav i ingerencije Koordinacionog tela i njegov odnos prema Kriznom štabu”, kaže on.

Mišljenje ekonomiste Gorana Radosavljevića je da je formiranje radnih grupa i kriznih štabova “predstava koja služi da bi se pokazalo da država nešto radi” i  da ta tela ničemu ne služe, jer je Vlada ta koja zapravo donosi mere.

“To je samo onako lepo za široke narodne mase. Vlada je formirala neko telo koje će nečim da se bavi. Obično se ta tela ničim nikad ne bave, ne postoji nijedan pisani izveštaj ni o čemu što oni rade uglavnom, s nekim izuzecima, i obično su to neka mrtva slova na papiru”, smatra Radosavljević.

 

Mere za glasače?

 

Vlada Srbije objavila je još u martu prvi paket mera koje za cilj imaju smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom korona virusa i podršku privredi Srbije.

Čadež ističe da je taj prvi paket mera sačuvao kičmu privrede, radna mesta i kompanije. “Uspeli smo da održimo likvidnost, da sačuvamo privredu od bankrota i obezbedimo realnu bazu za brži oporavak u narednom periodu.”

Drugi paket mera bio je usmeren ka najranjivijem segmentu privrede, kaže naš sagovornik.

“Bila je to još jedna injekcija koja je privredi obezbedila predah – da  može da prodiše, da finansijski relaksiranija dođe do novih poslova,  da i u narednom periodu održi, u proteklim mesecima, očuvanu likvidnost, izmiruje obaveze i sačuva lanac dobavljača i spremna dočeka jesen.”

Međutim, nisu svi saglasni da su mere bile lekovite.

Mere koje su donošene bile su kratkoročne i neselektivne, što je kritikovao i SES, kaže Stojiljković i dodaje:“Primera radi, nismo podržali linearnu podelu po 100 evra pomoći svim punoletnima, čitaj biračima, kao i podelu minimalaca i u sektorima i firmama kod kojih promet nije opao ili je pao ispod 10-15 odsto.”

Na isti problem ukazuje i Radosavljević, podsećajući da je sa grupom autora početkom aprila predlagao potpuno drugačije mere

Njihov predlog je bila isplata minimalne zarade, ali samo onima koji su pogođeni krizom.

Međutim, predlog o pokrivanju fiksnih troškova preduzetnicima poput frizera koji tokom vanrednog stanja nisu mogli da rade nije usvojen, a naš sagovornik veruje da to nije urađeno jer taj sektor nije bila glasačka ciljna grupa vladajuće stranke. 

Radosavljević ukazuje i na to da nakon jednokratne novčane pomoći od 100 evra u julu ne postoji nijedna nova mera usmerena na  najsiromašnije građane Srbije. A činjenica je da ni 100 evra nije stiglo do svih koji su zaista najugroženiji. 

“Mere nisu bile fokusirane i takve nefokusirane su dovele do toga da mi imamo 9 odsto deficita ove godine, najviše u Evropi. Naravno, te mere su jednim delom doprinele da imamo i manji pad BDP-a jer su te pare otišle u potrošnju. Upumpali ste 3,4 milijarde evra u potrošnju i to je dalo neki doprinos. Ali, da li ćete imati da upumpate i sledeće godine? Čisto sumnjam”, zaključuje on.

Efekti mera i šta dalje?
Čadež kaže da su gubici privrede iz prolećnih meseci zahvaljujući ozbiljnoj državnoj pomoći i podršci koju Privredna komora pruža kompanijama značajno nadomešteni.

Govoreći o budućim merama, naš sagovornik ističe da su PKS i Udruženje poslodavaca vladi dali nekoliko konkretnih predloga koji bi značajno olakšali poslovanje najugroženijim segmentima privrede od nove godine.

“To su, između ostalih, inicijativa privrede za smanjenje na 10 odsto poreza na dodatu vrednost za hranu i piće koja se poslužuje u hotelima, restoranima i drugim turističko-ugostiteljskim objektima. Tu inicijativu privrede podržalo je i resorno Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija. Među predlozima su dalje odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade za mala i srednja preduzeća koji dospevaju na naplatu početkom godine ili njihov delimičan otpis, kao i nastavak takozvane garantne šeme, odnosno kreditiranja sektora MSP, proizvođača i ugroženih delatnosti uz garanciju države.”

 

Šta bi moglo bolje?

 

Radosavljević misli da država građanima može pomoći nekim merama koje nisu budžetski izdašne, kao što je moratorijum na kredite ili odlaganje plaćanja poreza.On podseća da sada, kada je mnogo veći broj ljudi pozitivan na korona virus, nema moratorijuma na kredite.

“Mi smo davali moratorijum na kredite u trenutku kad je država pokrivala sve zarade u državi i kada smo imali 300,400 zaraženih dnevno. Sada kad imamo 5000 dnevno i preporučuje se da niko ne izlazi iz kuće, jer ponovo se svi zatvaramo, sad je sve u redu, plaćajte svoj kredit.

A neka od predlaganih ekonomskih rešenja za radnike, kako kaže Stojiljković, su rad na daljinu, korišćenje plaćenih odsustava i odmora, kao i isplata minimalaca u sektorima koji su posebno pogođeni pandemijom.

“Suština naše pozicije je stav o moratorijumu na otpuštanja, održanju zarada i zaposlenosti i kvalitetu bezbednosnih mera,odnosno situacija u kojima zaposleni ne bi bili izlagani prekomernom riziku. Pandemija ne može biti izgovor za redukovanje prava zaposlenih”, zaključuje Stojiljković.

Na koncu, ako se državna antikrizna tela pojavljuju i nestaju poput reka ponornica, čak i bez glasa u Službenom glasniku, pitanje je koliko su ozbiljne šanse države da se s krizom izbori. 

Naslovna fotografija: Medija Centar