Dan žena 2022. godine protiče u znaku borbe protiv rata, patrijarhata, ali i borbe za razumevanje žene van biološke funkcije, za pravo na abortus, izbor, protiv nasilja, za solidarnost.
Veče uoči odlučivanja o ustavnim promenama, Republička izborna komisija odlučila je da glasači sa Kosova i Metohije mogu ipak da glasaju u Kuršumliji, Raški, Novom Pazaru i Vranju. U mlakoj referendumskoj atmosferi odigrao se tako jedan od novih poteza na relaciji Beograd - Priština. Preko noći glasačka mesta “gde svako svakog zna” dobila su nove spiskove sa po nekoliko hiljada ljudi. Novinarke Istinomera nedelju su provele u Raškoj, svedočeći turama autobusa koji su navirali i stotinama ljudi koji su - i pešačeći - pokušavali da nađu gde to mogu da glasaju.
Koliko duboko zaboli prizivanje zločina sve one koji ih se živo sećaju? Glasne, raspevane, grupice prizivaju nove Srebrenice i Vukovare. Skandiranje zločincima, murali i mitomanija - za ljude koji su ušuškani i koji ne poznaju ni r od rata, to su samo daleke vesti, deo usputnog niza na društvenim mrežama ili portalima. Za one koji pamte, svaka ovakva scena je novo kidanje kopči preko starih ožiljaka. Pogotovo kada uz “oj Pazaru novi Vukovaru i oj Sjenice nova Srebrenice”, za stolom sede policajci i komšije.
Kao antropolog među navijačima, dr Ivan Đorđević je raskrinkavao vezu između navijanja i nacionalizma i nevidiljvih manipulacija koje se vrlo lako preliju u fizičko nasilje. Naučni saradnik Etnografskog instituta SANU kaže da mu je danas žao što je bio u pravu, iako i dalje veruje u emancipatorsku ulogu fudbala. Kome je korisno izjednačavanje pojmova “navijač” i “kriminalac”, o čemu se na tribini ne priča i kako je moguće da jedva punoletni momci čuvaju Mladićev mural u centru Beograda, uvereni da taj čin nije politika - neke su od tema o kojima Đorđević govori za Istinomer.
Projekat “Pametna Srbija” prolazi ispod radara, uz tek poneku vest i saopštenje. Ideju o savremenim data centrima i objedinjavanju podataka svih građana prate dve stvarnosti. Jedna u kojoj predsednik Vučić govori o superkompjuterima i druga u kojoj je neko “pokvario” TENT pa je ponestalo struje. U obe važi isto - niska kultura poštovanja privatnosti i curenje informacija. Kako je u javnosti komunicirano o novoj platformi, šta znamo o njoj i kakvi su resursi potrebni ne bi li ona bezbedno funkcionisala?
Kratak ministarski staž Darije Kisić Tepavčević nije joj bio prepreka da preuzme metode kolega iz Vlade. Njeno čuđenje, spin i selektivni pristup stvarnosti ipak nisu dovoljni da potisnu činjenice i da zaboravimo, na primer, vijetnamske radnike, izveštaj o "zaboravljenoj deci" ili prazne džepove. Ovog puta, ministarka je govorila o tržištu rada.
Ringišpil imena se vrti po medijima, dok glavni akteri ćute ili tek nagoveštavaju u kom će smeru teći tekuće afere. U isto vreme, tabloidi igraju ping-pong sa pretpostavkom nevinosti i listom prozvanih. Pripadnici MUP-a i drugih bezbednosnih službi su preuzeli na sebe svetlo reflektora. U optužnici za Jovanjicu 2 nalazi se više njih, a niz nekih drugih imena povezuje se i sa slučajem Belivuk, prisluškivanjem, hapšenjem Dijane Hrkalović...
Paralelno sa (ne)radom nadležnih pravosudnih organa vode se medijske istrage. A između su predstavnici vlasti koji se, po dnevnoj potrebi, pozivaju uigrano i na jedne i na druge. Predsednica Vlade poručuje da postoje dokazi kako je “neko koristio svoj uticaj da Koluviji kaže - ti ćeš za ovo optužiti Aleksandra Vučića”. Argumentacija optuženog Koluvije poprilično liči na sadržaje saopštenja koja se redovno objavljuju na sajtu MUP-a. Tri slučaja, “Jovanjica”, “Belivuk” i prisluškivanje predsednika, opet se ukrštaju nanovo. Ovoga puta u liku i delu bivše državne sekretarke koja je sada u pritvoru.
Pozivanje na poligraf, po ko zna koji put, vikend konferencije za medije, tabloidno prepucavanje (epizoda sto i neka), sve je to domaća javnost dobila od ministara nam i stranačkih kolega iz SNS koji se utrkuju u svojim “istragama” i razvodnjavanju tema, među kojima je i optužnica za slučaj “Jovanjica”. Ko sporadično prati naslovne strane, lako može da pogubi konce ko je ko u najvećoj aferi poslednjih godina. Podsetimo se zato imena koja se spominju, od čega se ministar Nebojša Stefanović brani i ko to stalno spominje prisluškivanje predsednika, a da nije on sam. Ili Vulin.
“Da biste pričali o nezavisnosti i kredibilitetu, morate biti nezavisni i imati kredibilitet”, rekla je pred komisijom Visokog saveta sudstva Jasmina Vasović, kao jedina kandidatkinja za predsednicu Vrhovnog kasacionog suda, pre šest meseci. U međuvremenu, na dnevnom redu, u fokusu sudske vlasti brojne su teme, a među njima se izdvaja - promena Ustava. Kako kaže naša sagovornica, ne smeta joj da je bilo ko javno spominje, a povodom komentarisanja presuda, objašnjava da je jedno - nezakonita odluka, a sasvim drugo nezakonit rad sudije. Biti sudija za nju isto znači i danas, kao i pre 20 godina. Ono što se menja, kako kaže, jesu samo društvene okolnosti.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
