Tržište rada kroz ružičaste naočare Darije Kisić Tepavčević
Kratak ministarski staž Darije Kisić Tepavčević nije joj bio prepreka da preuzme metode kolega iz Vlade. Njeno čuđenje, spin i selektivni pristup stvarnosti ipak nisu dovoljni da potisnu činjenice i da zaboravimo, na primer, vijetnamske radnike, izveštaj o "zaboravljenoj deci" ili prazne džepove. Ovog puta, ministarka je govorila o tržištu rada.
Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević tokom Konferencije „The Economist: Svet u 2022” osvrnula se na tržište rada u Srbiji, tvrdeći da su pokazatelji „jako pozitivni“:
“Naime, u ovo teško vreme, vreme pandemije, otvorena su nova radna mesta. Za vreme pandemije, odnosno od prošle godine 60 hiljada novih radnih mesta je otvoreno. Recimo, ukoliko se poredimo sa prethodnim mesecom, u odnosu na prethodni mesec, broj nezaposlenih u novembru je smanjen za 1.033 lica, a ako se poredimo u odnosu na novembar prošle godine, broj nezaposlenih je smanjen za preko 11 hiljada lica, odnosno za 2.3 posto. Takođe, od početka godine zaključno sa novembrom mesecom, broj slučajeva zapošljavanja sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje je 207.081 osoba što je povećanje u odnosu na prethodnu godinu, 7.2 posto.”
Sem toga, shvatila je, kako je rekla, da “kada sve funkcioniše to medije i ne interesuje, takve pozitivne vesti nikoga ne interesuju”.
“Ali mi radimo u tišini i mi radimo svoj posao”, izjavila je Kisić Tepavčević o ministarstvu koje vodi.
***
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku i Anketi o radnoj snazi (objavljenoj 30. novembra 2021. godine):
“Na međukvartalnom nivou, stopa nezaposlenosti smanjena je za 0,6 procentnih poena (p. p.), a stopa stanovništva van radne snage za 1,5 p. p, i u trećem kvartalu 2021. godine iznosile su 10,5%, odnosno 44,2%, respektivno. Istovremeno, stopa zaposlenosti porasla je za 1,7 p. p. i u trećem kvartalu 2021. godine dostigla je nivo od 50,0%.”
Dakle, prema RZS povećana je stopa zaposlenosti i u odnosu na prethodni kvartal i u odnosu na isti kvartal prošle godine. Stopa nezaposlenosti je niža u odnosu na drugi kvartal, a viša je u odnosu na treći kvartal prošle godine.
U odnosu na treći kvartal 2020. godine, ukupan broj zaposlenih je veći za 62 617 lica, odnosno za 2,8%... U odnosu na prethodni kvartal, ukupan broj zaposlenih je veći za 17 065 lica, odnosno za 0,8%. (...) Prema podacima Ankete o radnoj snazi za treći kvartal 2021. godine, u odnosu na treći kvartal 2020. godine, stopa zaposlenosti povećana je za 2,2 p. p., stopa nezaposlenosti za 0,7 p. p., dok je stopa stanovništva van radne snage smanjena za 2,8 p. p.
U trećem kvartalu 2021. godine, u poređenju sa trećim kvartalom 2020. godine, zabeleženo je međugodišnje smanjenje stanovništva van radne snage (-183 900) prvenstveno na račun rasta zaposlenosti (+107 700), ali i nezaposlenosti (+ 36 600). Ukupna posmatrana populacija (stanovništvo 15 i više godina) smanjena je za 39 600.”
Šta je problematično kada se stopama zaposlenosti/nezaposlenosti ili čistim brojevima argumentuje bilo kakav “uspeh”?
Stopa nezaposlenosti na istorijskom minimum, stopa nezaposlenosti na nivou pre pandemije, stopa nezaposlenosti mladih rekordno niska – sve su to izjave najviših zvaničnika koje smo ocenjivali i poredili. Zaključak je uvek isti. Bilo kakvo nabrajanje brojki bez konteksta je poligon za manipulaciju, uz selektivni pristup. Tako i u ovom slučaju.
Ako ne govorimo i o broju stanovnika, migracijama, aktivnom i neaktivnom stanovništvu, objašnjenju formalne i neformalne zaposlenosti – procenti ministarke Kisić Tepavčević su iskrivljeno ogledalo stvarnosti. I prate manir glasnih izjava o prosečnim platama, koje takođe kao brojka ne znače mnogo, bez poređenja sa potrošačkom korpom i brojem građana na ivici siromaštva.
Ministarka Kisić Tepavčević je kao jako pozitivne pokazatelje na tržišu rada istakla broj nezaposlenih. Dostupni podaci RZS se odnose na kvartale, i ne poklapaju sa tvrdnjama ministarke, a njena izjava zaslužuje ocenu neistina i zbog eksploatacije radnika i uslova na tržištu o kojima smo pisali više puta (i ove godine).
Podsetimo se, u maju 2021. naši sagovornici Sarita Bradaš i Mario Reljanović bili su saglasni da je u Srbiji ono što zovemo dostojanstvenim radom svedeno na izuzetak. Da smo daleko od ostvarenja standarda dostojanstvenog rada ukazuju i izveštaji međunarodnih institucija – u izveštaju o Paktu o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima kaže se da bi Srbija trebalo da unapredi sva tri člana koja se odnose na ova radna prava – pristup zapošljavanju, ostvarenje individualnih radnih prava i prava na sindikalno organizovanje – rekla je tada Bradaš. (Pritom, istakla je naša sagovornica, Srbija i na indeksu Međunarodne konfederacije sindikata već godinama dobija četvorku, a najgora ocena je petica, što znači sistematsko kršenje kolektivnih prava).
U analizi Eksploatacija nema alternativu navodi se da po anketi o radnoj snazi 330.000 ljudi u Srbiji radi više od 48 sati, rizikujući svoje fizičko i psihičko zdravlje da bi mogli da zarade dovoljno za normalan život.
Uz hvalospeve i obaćenja o radnim mestima i platama, među funkcionerima se provlači i teza da nema otpuštanja tokom pandemija. Ona su se ipak događala.
Ako govorimo o brojevima zaposlenih koji su nešto viši nego tokom prve godine pandemije, treba imati u vidu ko je najviše pretrpeo i koji delovi tržišta se sada prvi pokreću i oporavljaju.
“Znači, ono što je bilo najviše pogođeno pandemijom i jeste u najranjivijoj poziciji na tržištu rada, to se oporavlja.” (Izvor: Istinomer, 2. novembar 2021.)
Slikovit slučaj na tržištu rada svakako se odnosi na vijetnamske radnike u Zrenjaninu. A slične “uslove” su imali i indijski radnici o čemu smo pisali, kao i kineski radnici na istoku Srbije. Novinar Danasa Aleksandar Milošević nedavno je komentarisao položaj radnika.
„Neke delove Srbije gde naši propisi kao da ne važe, gde policija i inspekcija ne zalaze i gde može da se dešava bilo šta. Pitanje je i kako su plaćeni, ti uslovi u kojima oni žive nisu ljudski, nisu dostojni Srbije u 21. veku“, rekao je Milošević.
„Država Srbija je kao onaj čovek koji prolazi ulicom i vidi da neko nekog bije i okrene glavu na drugu stranu, jer žuri i nema vremena da se meša“, kaže on.
Govoreći o tome što nam nedostaju radnici, navodi dve stvari.
„Naš obrazovni sistem nije adekvatno usklađen sa potrebama privrede i tržišta rada, ne izbacujemo dovoljno kadrova koji su nam potrebni, ali mislim da je ozbiljniji, akutniji problem što ljudi odlaze iz zemlje. Država ne radi ništa da to spreči. Imamo neku komisiju, koja bi trebalo, koja je trebalo da pronađe uzroke zbog kojih ljudi odlaze i preporuči vladi neke mere koje bi zaustavile odliv mozgova, ta komisija ništa nije uradila. To vam pokazuje i posvećenost i efikasnost države da zadrži svoje građane u svojoj zemlji“, kaže Milošević. (Izvor: N1, 17. novembar 2021.)
***
Naslovna fotografija: Beta
