Država suspendovala Zakon o radu u slučaju indijskih radnika

Srbija se odrekla kontrole zakonitosti ugovora indijskih radnika angažovanih na najvećim državnim infrastrukturnim objektima, a koji su već danima u štrajku zbog kašnjenja plata i uslova rada, može se zaključiti iz odgovora Inspekcije rada Istinomeru, u kome navode da su za to odgovorne institucije SAD.   

 

Stručnjaci za radno pravo sa kojima smo razgovarali stav Inspekcije tumače kao opasno odricanje Republike Srbije od suverenosti na sopstvenoj teritoriji i upozoravaju da se ovim pravi ozbiljan presedan koji može da ostavi dalekosežne posledice na prava svih zaposlenih u Srbiji, a ne samo indijskih državljana koji su mesecima žrtve radne eksploatacije.

Naime, indijski državljani koji na izgradnji vijadukta Čortanovci i Koridora 11 rade za domaću firmu „Nikolić doo“, nemaju ugovore o radu koji su u skladu sa srpskim zakonodavstvom, već samo ugovore sa posredničkom američkom kompanijom “IDEA Capital LLC” koji su po više osnova nezakoniti u Srbiji, o čemu je Istinomer pisao prošle nedelje

Ti ugovori nisu pečatirani, u njima postoji odredba o finansijskim kaznama za radnike koje se kreću od 10 do 500 evra, što po našem zakonu nije dozvoljeno, a najekstremnija odredba ugovora je ona po kojoj poslodavac može raskinuti ugovor sa radnikom – čak i bez formalnog razloga.

 

* Novi zakon pod parolom “hvala državi”

* Zapošljavanje i socijalna politika – šta je ostalo ispod radara Evropske komisije?

* Lončar radnicima obećava veće plate – kod privatnika

 

Međutim, Inspekcija rada u svom odgovoru Istinomeru navodi da se zakonitošću ugovora nisu ni bavili, već samo bezbednošću i zdravljem na radu, jer je za ugovorna prava indijskih državljana, kako kažu, “stvarno i mesno nadležna“ američka Inspekcija rada.

„Prava angažovanih lica iz radnog odnosa ostvaruju se po propisima države iz koje su ta lica upućena u skladu sa zaključenim ugovorima o radnom angažovanju. U vezi sa ostvarivanjem prava po osnovu radnog angažovanja državljana Indije koji su u radnom odnosu kod stranog poslodavca registrovanog u SAD, stvarno i mesno je nadležna odgovarajuća inspekcijska služba u Americi i ona jedino može utvrditi zakonitost upućivanja lica na rad u inostranstvo i ostvarivanje njihovih prava prema propisima koji važe u Americi“, navode u Inspekciji rada za Istinomer.

Ovaj stav je direktno suprotan članu 2 Zakona o radu koji propisuje da se odredbe tog zakona primenjuju na sve strane ili domaće zaposlene koji rade na teritoriji Republike Srbije, bilo to kod domaćeg ili stranog poslodavca. U svom odgovoru Inspekcija se praktično odriče svoje nadležnosti u slučaju indijskih državljana, a koji su pod sumnjivim ugovornim odnosima angažovani u Srbiji.

 

Selektivno primenjivanje zakona 

 

Advokatica Tanja Marković, koja je specijalizovana za radno pravo i radi kao konsultantkinja međunarodne organizacije Lekara sveta, kaže za Istinomer da je Inspekcija zakon primenila selektivno, poštujući ga kad je u pitanju oblast bezbednosti na radu, ali kršeći u slučaju ugovornih odnosa.

„Apsolutno je nedopušteno ugovorom isključivati imperativne odredbe i uopšte isključivati naše pravo kao merodavno i ugovarati malo po američkom, malo po srpskom pravu. Isključenje našeg zakona na ovaj način je skandal. Ukoliko se isključuje primena zakona, to se radi na nivou država, odnosno kada se potpisuju bilateralni ugovori između dve Vlade“, navodi Marković.

Ona ističe i da je Inspekcija rada nadležna za sve aspekte svih ugovora o radu, kao i da bi njen sledeći korak morao da bude to da poslodavcu naloži da sa indijskim radnicima zaključi anekse ugovora koji su u skladu sa našim zakonom.

Naučni saradnik Instituta za uporedno pravo Mario Reljanović smatra da se ovakvim (ne)postupanjem Inspekcije rada država praktično odrekla suverenosti na sopstvenoj teritoriji.

„Zakoni Srbije ne predviđaju primenu stranog radnog prava sem u slučaju bilateralnih sporazuma. Ovde američka firma primenjuje američki zakon na srpskoj teritoriji, čime se praktično država odrekla svoje suverenosti, i to zbog toga što su za državu, ali i investitore na projektima na kojima su angažovani, siromašni Indijci samo potrošna roba“, ističe Reljanović.

 

Radnici iz Indije u smeštaju u Surčinu

 

„Američka kompanija samo paravan, radnici pravno nevidljivi“

 

Indijski državljani su u Srbiju stigli u maju prošle godine. Oni su samo formalno zaposleni u američkoj firmi “IDEA Capital LLC”, sa sedištem u Majamiju. Međutim, nikada direktno nisu radili u ovoj firmi, već su odmah ugovorom o poslovno-tehničkoj saradnji prosleđeni srpskoj kompaniji “Nikolić doo“ koja je, kao podizvođač, dobila posao na projektu Koridora 11, ali i izgradnje brze pruge između Beograda i Budimpešte.

Ono što povezuje američku kompaniju i kraljevačku firmu „Nikolić doo“ je Nina Nikolić. Naime, ona je vlasnica domaće firme, ali istovremeno i direktorka u američkoj kompaniji “IDEA Capital LLC”, i zastupnica njenog ogranka u Srbiji.

Bojan Urdarević, profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu, smatra da je firma iz Majamija samo paravan za “autsorsing“  (angažovanje druge firme za pribavljanje određene usluge) indijskih državljana u Srbiji.

“Dakle, pretpostavljam da se i ovde radi o Potemkinovim selima, da je firma u SAD, registrovana samo pro forme, da se opravda postojanje radnog odnosa iako je on mrtvo slovo na papiru, a onda da ti isti radnici preko ‘ogranka’ firme u Kraljevu koji je osnovan 2018. godine (za potrebe posla) budu brže-bolje autsorsovani u Srbiju“, objašnjava Urdarević, koji napominje da se država na ovaj način odrekla i poreza na plate koje indijski radnici treba da dobiju.

On navodi i da se ovde čak ni ne radi o upućivanju radnika, zbog toga što se tada  zaposlenom menja mesto rada, što ovde nije slučaj, jer indijski radnici za američku firmu nisu radili pre dolaska u Srbiju, tako da faktički nisu menjali mesto rada.

“Ovde je, za potrebe obavljanja rada u RS, ‘zaposleni Indijac’ postao ‘frilenser’, osoba na koju se ne primenjuje radno zakonodavstvo, već obligaciono pravo i čiji položaj zavisi isključivo od volje ugovornih strana. Zaključak je da je trenutno položaj ovih lica van sistema Republike Srbije i oni su jednostavno nevidljivi. Vidljivi postaju tek kada je kasno, u slučaju kada dođe do povrede na radu, sa smrtnim ishodom ili bez njega“, objašnjava naš sagovornik.

On opominje da ovo može postati opasan trend, jer na ovaj način svi poslodavci mogu da registruju firme u SAD ili nekoj drugoj zemlji i da radnike fiktivno upućuju u Srbiju gde neće imati nikakva prava.

„S obzirom na to da je ovo, očigledno, trend koji će se nastaviti, jer kapital ne poznaje granice, neophodno je u što skorijem roku izvršiti određene zakonske intervencije u cilju suzbijanja radne eksploatacije stranih radnika, i to tako što će se uvesti u legalne tokove i što će se i na njihova primanja plaćati porezi i doprinosi u Srbiji, a ne u nekoj drugoj državi“, kaže Urdarević. 

 

Radnici iz Indije

 

Ćutanje iz interesa

 

Indijski radnici na ovaj način u Srbiji mesecima nezakonito rade na najvećim državnim infrastrukturnim projektima koji se sprovode u saradnji sa kineskim i ruskim državnim kompanijama – i to bez značajnije reakcije državnih institucija.

Uprkos pitanjima Istinomera, za sada se nisu oglasili ni MUP, niti državna preduzeća “Putevi Srbije“ i “Infrastrukture Železnice“, koji su investitori na projektima izgradnje Koridora 11 i brze pruge Beograd-Budimpešta.

Inspekcija rada je jedina institucija koja je reagovala, i to tek nakon dopisa nevladine organizacije ASTRA koja se bavi trgovinom ljudima i radnom eksploatacijom. Inspekcija je protiv firme “Nikolić doo“ prošle godine podnela dve prekršajne prijave, ali ne zbog nezakonitih ugovora, već zbog toga što indijski državljani nisu imali radne dozvole, i zbog toga što poslodavac, ni nekoliko dana nakon nadzora, nije dostavio dokumenta koja pokazuju da svi radnici imaju uredno regulisane radno-pravne odnose.

Međutim, s obzirom na to da sami ugovori nisu osporeni, niti je gradilište zatvoreno, prekršajne prijave predstavljaju zanemarljiv “trošak“ za firmu koja radi na najvećim infrastrukturnim projektima čija se ukupna vrednost meri stotinama miliona evra.  

Takođe, iako smo pitanja uputili i ambasadi Indije, ostali smo bez odgovora, iako su su u pitanju njeni državljani. 

“Niko ne reaguje zbog toga što svi štite svoje interese, i država Srbija, ali i strani investitori. Svoj interes ima i Indija, jer se na ovaj način rešava sopstvenih nezaposlenih građana koji svakako novac koji zarade ovde vraćaju u Indiju“, zaključuje profesor Urdarević. 

Sedamdesetak Indijaca i dalje je smešteno u kolektivnom radničkom smeštaju u Surčinu. Kako Istinomer saznaje, još uvek nisu dobili plate, ali deo njih se vratio na posao uz obećanje da će im zaostale zarade biti isplaćene.