“5.1.2018 godine, na 1164 km desne obale Dunava, u vodi, na rastojanju od oko 7 m od obale, zatečen, u tom trenutku NN muški leš”, navodi se u odgovoru Višeg tužilaštva Istinomeru o informacijama kojim raspolaže u vezi sa sudbinom Vladimira Cvijana. Kaže se i da je “nakon dostavljanje izveštaja policije i obdukcionog zapisnika, sa toksikološkim analizama, utvrđen identitet preminulog - Vladimir Cvijan, rođen 1976. godine, koje lice je preminulo usled utopljavanja".
Punoletstvo jednog zločina nije donelo rasplete, ni punu političku odgovornost svih upletenih, niti nam je društvo još “preležalo” onaj 12. mart. Sreda u kojoj se istorijski točak zagrcnuo, vratio unazad i krenuo drugim putem. Ka aktuelnoj bezobalnoj traumi nedovršene države. S kojim pravom se priziva ta politička neprebol i na površinu, po ko zna koji put, nasilno izvlači i zloupotrebljava sećanje na ubistvo Đinđića? Zašto nas režimska mašinerija već nedeljama maltretira i ubeđuje da su isti kao on? I da je “isti kontekst, isti narativ” kao u Sablji? Pre 18 godina tabloidi su mahom bili na strani suprotnoj od Đinđićeve. Danas nas oni ubeđuju da Vučiću preti ista opasnost kao i Đinđiću.
Od šopinga u Milanu do pucanja poput zvečke. A u međuvremenu pobeda. I izbori i trka za vakcinom. Ali i utakmice, predizborni skupovi, izbori, protesti, sahrane, otkrivanja spomenika... Sve to preliveno manje-više uobičajenom dozom neistina i zloupotreba činjenica. Manipulacije procentima - zaraženih, preminulih, hospitalizovanih. Političari koji lažu i s njima, rame uz rame, struka. Kada se podvuče crta, godinu dana, zvanično, korone u Srbiji donela je nove probleme, a ogolila je sve stare. Ko nas je varao i o čemu sve to?
Nije dokaz, al’ neće da se baci. Poligrafsko ispitivanje, i laici znaju, za sud i nema neku vrednost, ali zato za neformalni preki sud, za klike unutar stranke i “vrhovnog islednika” - može da posluži. Ta vrsta testiranja i ispitivanja ranije je tek sporadično spominjana u medijima, da bi poslednjih šest-sedam godina u domaćem političkom rijalitiju često bivala ključno sredstvo spasa za najslabiju kariku u datom trenutku.
Nije mnogo prošlo od migrantske krize 2015. godine kada se u Srbiji govorilo o napaćenim ljudima, humanosti i solidarnosti, do bujanja lažnih vesti, nekakvih patrola koje uzimaju zakon u svoje ruke i love ljude i zapaljive antimigrantske retorike na društvenim mrežama, ali i u nastupima političara koji bi da skupe koji lak poen. Na takvu promenu raspoloženja uticali su i mediji, institucije, vlast.. Jedan od zaključaka Beogradskog centra za ljudska prava u nedavno objavljenom izveštaju „Pravo na azil u Republici Srbiji 2020“ kaže da povećanju strahova doprinosi “mala zastupljenost stručne javnosti i profesionalnih debata na ovu temu u medijima, ali i netransparentna migraciona politika Vlade RS”.
Istinomer je nedavno objavio da su počela saslušanja oštećenih u slučajevima nasilja tokom julskih protesta u Beogradu, a iz Prvog osnovnog tužilaštva smo potom dobili i precizniji odgovor - koliko prijava je podneto protiv građana, koliko protiv pripadnika MUP-a i šta se dešava s tim postupcima sada.
Istrage nasilja na beogradskim ulicama tokom julskih protesta pomerile su se sa mrtve tačke. Počela su da se zakazuju saslušanja oštećenih pred nadležnim javnim tužilaštvima u Beogradu, potvrdili su za Istinomer iz Beogradskog centra za ljudska prava. Istovremeno, Zaštitnik građana utvrdio je da su pripadnici MUP nezakonito i nepravilno postupali prema pojedinim građanima. Taj zaključak ombudsmana ne poklapa se s izjavama koje smo slušali od predstavnika vlasti proteklih meseci, ali ni sa izjavama direktora policije Vladimira Rebića, koji se ovih dana i sam našao na meti - tabloida. Zašto se posle svega direktor policije oseća kao lik iz Kafkinog romana?
Komisija Visokog saveta sudstva intervjuisala je danas jedinu kandidatkinju za predsednicu Vrhovnog kasacionog suda - Jasminu Vasović. Osim toga zašto želi da bude na toj funkciji, o ključnim ciljevima, etici, govorila je i o ustavnim amandmanima, ali i o ponašanju sudija na društvenim mrežama.
Predizborna kampanja, bez konca i početka, ili strategija ekonomskog tigra koji se rešava “odmetnutih tigrića”? Hapšenje Veljka Belivuka i grupe osumnjičenih za teška krivična dela mediji ovih dana prate iz minuta u minut. Bunkeri, nova Šilerova, snajperi, crnogorska veza, nema tela, nema dela - publika kao da je dobila još jednu krimi seriju. Svedoci smo da je put do pravosnažne presude trnovit i često predug. Podsetimo se, šta se dogodilo posle prethodnog masovnog hapšenja? Kako je izgledala istraga ubistva na šinama u Beogradu? Šta to tek sada otkrivaju prorežimski mediji, a o čemu istraživački novinari pišu već godinama?
Od disidenata i intelektualaca koji su hapšeni zajedno s branjenicima u borbi protiv represije, do profesionalaca oko kojih se vije oblak sumnjivih poslova. Nekoliko hiljada advokata u Srbiji za jedne su poslednja brana od sistema, za druge saradnici, za državu korektivni faktor, koji je sprečava da pređe u razbojništvo. Da li je uz sve druge institucije u Srbiji i ova - “gorda advokatura” - urušena među poslednjim koje stoje postojano? Šta sve mogu advokati kada se udruže? Zašto su meta atentata? Kako ih vide novinari, a kako suparnici iz sudnice danas?
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
