Migranti i azil u Srbiji: Paranoja se širi

Nije mnogo prošlo od migrantske krize 2015. godine kada se u Srbiji govorilo o napaćenim ljudima, humanosti i solidarnosti, do bujanja lažnih vesti, nekakvih patrola koje uzimaju zakon u svoje ruke i love ljude i zapaljive antimigrantske retorike na društvenim mrežama, ali i u nastupima političara koji bi da skupe koji lak poen. Na takvu promenu raspoloženja uticali su i mediji, institucije, vlast.. Jedan od zaključaka Beogradskog centra za ljudska prava u nedavno objavljenom izveštaju „Pravo na azil u Republici Srbiji 2020“ kaže da povećanju strahova doprinosi “mala zastupljenost stručne javnosti i profesionalnih debata na ovu temu u medijima, ali i netransparentna migraciona politika Vlade RS”.

Ruku pod ruku, špricer rasizam i teorije o naseljevanju migranata pod okriljem noći širom Srbije, dok je zemlja zaključana zbog epidemije, preko puta sebe imaju suve brojke. A one govore nešto sasvim drugo.

 

Ne žele da ostanu

 

“U Srbiji je prošle godine 2830 osoba izrazilo nameru da traži azil, ali je samo njih 144 to i učinilo – od kojih je 29 lica dobilo azil. U poslednjih 12 godina otkako je uspostavljena Kancelarija za azil, samo su 194 osobe dobile azil u Srbiji.” (Danas, 24.2.2021.)

Ako uporedimo to sa 2019. godinom, u istom periodu je registrovano 12.937 osoba koje su izrazile nameru da podnesu zahtev za azil.

Navedena drastična razlika nije posledica manjeg priliva tražilaca azila, izbeglica i migranata, već činjenice da MUP nije sprovodio postupak registracije u punom kapacitetu. Uzrok toga je, u najvećoj meri, bila pandemija virusa korona. U periodu od 19. januara do 19. novembra 2019. godine u RS je ušlo ukupno 28.503 stranca… U istom periodu 2020. godine, navedeni broj stranih državljana je iznosio 23.992.” (Izvor: BCLJP)

 

Ćutanje države

 

Anja Stefanović, koordinatorka programa Azil i migracije BCLJP-a, prilikom predstavljanja izveštaja ukazala je na drastično pogoršanje javnog diskursa prema izbeglicama, kao i na to koliko je bitna otvorenost i da država ovu temu ne prepusti nasilnicima.

Autori izveštaja su analiziriali više od hiljadu priloga i vesti u medijima.

“Tokom cele godine se primećuje pogoršanje odnosa javnosti prema migrantskoj populaciji, što je bilo posebno izraženo u predizbornom periodu. U medijima, a naročito na internetu, migranti se sve češće prikazuju kao pretnja po sigurnost…”

Kako su ustanovili, pitanja iz ove oblasti, koja s vremena na vreme imaju odjek u javnosti, najčešće ostaju bez temeljnog pojašnjenja predstavnika vlasti ili zvaničnih saopštenja.

 

Izvor: BCLJP

 

Pre svega, o incidentima

 

“Zastupljeniji način izveštavanja o migrantima jeste izveštavanje u negativnom kontekstu, koji se koncentrisao na negativne pojave migrantskog talasa i na ovu populaciju kao bezbednosnu pretnju po državu i građane. U tom smislu, najviše se izveštavalo o incidentima u kojima su učestvovali migranti, navodi se u izveštaju.

Povezan sadržaj
Mihaela Šljukić Bandović 14. 2. 2021.

Pritom, kako kažu, može se reći da je ton kojim su novinari pisali o ovim događajima uglavnom bio neutralan, ali “konstantno izveštavanje o svakom najsitnijem incidentu povezanom s ovom populacijom, kao i stavljanje fokusa na to kojoj grupi pripada počinilac ili učesnik u incidentu samo po sebi je izazivalo bojazan i osećanje ugroženosti kod primalaca informacije”.

Drugačiji medijski pristup podrazumeva pozitivan kontekst u kojem se govori o o patnjama i teškoćama kroz koje migranti prolaze na svom putu.

“Ipak, takav sadržaj je ostao u senci porasta negativnog prikazivanja migranata i brojnih spekulacija, kao i pogoršanja njihovog položaja usled dugotrajne zatvorenosti tokom i
posle vanrednog stanja.” (Izvor: BCLJP)

 

Po podacima MUP-a, pripadnici ove populacije u RS su počinioci manje od jedan odsto krivičnih dela, navodi se u izveštaju.

“Treba istaći da tokom 2020. godine glavni izvor negativne kampanje protiv migranata nisu bila tradicionalna sredstva informisanja, već ekstremističke internet stranice i grupe na društvenim mrežama. Posebno se izdvaja Fejsbuk grupa „STOP Naseljavanju migranata”, čiji je broj članova u jednom trenutku bio veći od 330.000. U medijima i na društvenim mrežama sve su zastupljenije teme o „najezdi“ miliona migranata koji će, kako je često pisano, „preplaviti“ Srbiju.”

Foto: Beta/MUP

 

Gde su žene?

 

Osim toga, sve češće provejava teza da većina migranata u Srbiji nije pobegla od rata, već bi da idu “zbog ekonomskog prosperiteta” ka Zapadu.

“Tako se njihovo putovanje ka Zapadu u medijima prikazuje kao svojevrsni hir, a oni se prikazuju kao tzv. loši migranti. Takvi navodi nisu tačni, pre svega zato što većina migranata dolazi u RS iz zemalja u kojima ili vlada rat ili je bezbednosna situacija vrlo loša, a progon po raznim osnovama raširena pojava.”

Još jedna od sumnji, odnosno utisaka koji se mogu čuti jeste da su svi migranti muškarci.

“Razlog za to leži, pre svega, u tome što su porodice, pogotovo one s malom decom, smeštene u kampovima, daleko od očiju javnosti, te nisu vidljive kao oni migranti koji se mogu primetiti na ulicama gradova. Pored toga, put koji migranti prelaze da bi došli do željenih destinacija je ekstremno naporan i opasan, te ne čudi činjenica da se na njega najčešće odlučuju mlađi i snažniji muškarci.”

 

Protesti

 

Izveštaj se osvrće i na antimigrantske proteste tokom 2020. koji su se održavali u mestima u kojima je smešten ili se zadržao određeni broj migrantske populacije.

Povezan sadržaj

“Tako su se održali protesti u Subotici krajem februara, Beogradu, Šidu i Požarevcu početkom marta i u Deliblatu krajem marta. Pažnju javnosti je posebno privukao veliki protest u centru Beograda 8. marta 2020. godine, kao i pojava „narodnih patrola“ krajem februara, čiji su članovi ujedno među organizatorima tog protesta. „Narodne patrole“ i agresivne desničarske grupe kao što je Levijatan predstavljaju fenomen koji posebno zabrinjava.”

 

“Naseljavanje po selima i tajno dopremanje”

 

BCLJP je primetio da je tokom cele 2020. godine, a naročito za vreme vanrednog stanja, pojačano pojavljivanje neproverenih teorija, koje su se mahom širile putem društvenih mreža i opskurnih internet portala.

Govorilo se kako se migranti, pod okriljem policijskog časa i zabrane kretanja, tajno dopremaju u RS, a potom razmeštaju autobusima širom zemlje, sve u cilju sprovođenja tajnog plana njihovog naseljavanja. Spekulisalo se i da je broj migranata u RS zapravo mnogo veći od zvaničnog, te da oni i dalje ilegalno prelaze granicu i nekontrolisano se kreću. (…) Za potkrepljivanje takvih teorija u medijima su se koristili stari snimci, koji često nisu bili ni napravljeni u RS… Neproverene teorije su ponekad dobijale i prilično apsurdne oblike, te se tako tvrdilo da se migranti koriste tokom policijskog časa za postavljanje 5G mreže.

Kako navode u izveštaju, najzastupljenija teorija jeste ona o tajnim planovima da se veliki
broj migranata (nekad se čak pominje i milion) naseli u srpskim selima:

“Kao argument da zaista postoji takva namera uglavnom se koristila izjava bivšeg ministra unutrašnjih poslova Austrije na jednoj tamošnjoj televiziji da postoji sporazum o vraćanju izbeglica u RS ukoliko ne ispune uslov za azil u Austriji. Nakon poslaničkog pitanja austrijskih parlamentaraca u aprilu, ispostavilo se da zaista postoji radni aranžman s RS po tom pitanju. Nakon prvobitne konfuzije, i srpski zvaničnici su to potvrdili.”

Na zahtev pravnika BCLJP-a za pristup informacijama od javnog značaja, kako kažu, MUP je odgovorio dopisom u kome se navodi da je Srbija potpisala Sporazum o readmisiji s EU još 2007. godine, a zatim, na osnovu toga, poseban Protokol o sprovođenju s Republikom Austrijom 2010.

“MUP ističe da Radni aranžman, potpisan aprila 2019. godine s MUP-om Republike Austrije, predstavlja samo operativni dokument koji precizira tehničke detalje readmisije i transfera, koji ne zahteva usvajanje od strane Vlade i Narodne skupštine. Kako se navodi u odgovoru MUP-a, Radnim aranžmanom je jasno precizirano da u konkretnom slučaju austrijska strana mora nesumnjivo da dokaže da je migrant iz trećih država ušao u njihovu zemlju iz RS i da je u tom slučaju neophodna eksplicitna saglasnost RS za vraćanje. Takođe, naša strana može odbiti transfer bez navođenja razloga za odbijanje. MUP je još naveo da u RS nikada nije vraćen nijedan migrant iz Republike Austrije, ni po osnovu readmisije, ni po bilo kom drugom osnovu.”

CINS je objavio istraživanje kako Orban „kupuje“ uticaj u Srbiji preko vojvođanskih medija.

„Znaju i da izmisle da se, na primer, više stotina migranata okupilo u Severnom Banatu i samo čekaju momenat da probiju ogradu. Onda mi odlazimo tamo i ispadne da je umesto više stotina reč o samo 40-50 migranata koji su uglavnom mirni. U tim slučajevima traže da izvestimo da ih je ipak 400, bez obzira što to ne možemo dokazati kroz video. Desilo se i da u Budimpešti izmisle da su migranti provalili i opljačkali kuće i da napadaju stare ljude koje žive tamo. Na licu mesta se ispostavlja da to nije baš tako, da su samo ušli u jednu praznu kuću, a pljačkanje se svodi na skidanje starog poda i loženje vatre jer je bilo 10 stepeni“, rekla je osoba zaposlena u RTV Pannon koja je želela da ostane anonimna. (CINS, 26.2.2021.)

Izuzev 2015. godine, piše u izveštaju BCLJP, kada je izbeglički talas pogodio zapadni Balkan, političke stranke i drugi politički akteri nisu ovoj temi posvećivali ni približno pažnje kao u toku 2020. godine. “Može se reći da je politizacija migrantskog pitanja bila možda čak i presudni faktor u kreiranju negativne slike o migrantima u Srbiji.”

 

Izvor: BCLJP

 

Naslovna fotografija: Canva