Poslanici Skupštine Srbije ispunili su ceo četvorogodišnji mandat (pa i nešto više od toga), a Istinomer je beležio o čemu su i kako govorili i proveravao njihove tvrdnje. Najviše su ocenjivani poslanici vladajuće stranke, što je i razumljivo, jer ih je bilo najviše i imali su prilike da najduže koriste skupštinsko vreme, što je posebno došlo do izražaja u drugom delu mandata kada je veliki deo opozicionih poslanika bojkotovao rad parlamenta.
Na listama kandidata za izbore ove godine nema mnogo prepoznatljivih ljudi čijih karijera šira javnost može da se seti bez „guglanja“. O tome da na listama vladajuće koalicije nema ni premijerke ni velike većine ministara Istinomer je već pisao. A ko još ima šanse da se nađe u novom sastavu Skupštine Srbije? Od dobro poznatih imena koja su nova u politici, do potpunih autsajdera, analizirali smo one liste koje po poslednjim istraživanjima imaju šanse da preskoče cenzus od tri odsto izašlih birača.
Digitalizacija i obrazovanje - ovo su prioriteti koje je aktuelna premijerka Srbije Ana Brnabić, istakla kao krucijalne za svoj mandat, prilikom izlaganja ekspozea krajem juna 2017. godine. Iako bez preciznijih rokova, Brnabić je najavila da će neki od njenih glavnih ciljeva biti - povećanje izvoza u IT sektoru, veći broj IT stručnjaka, digitalizacija državne uprave i obrazovanja, kao i sveopšte smanjenje digitalnog jaza u Srbiji. U drugom delu izlaganja, aktuelna predsednica Vlade je, između ostalog, govorila i o tome šta će država preduzeti po pitanju kontrole trošenja novca iz državne kase i reforme sistema plata.
Višečasovni ekspoze predsednika Vučića, tada mandatara za sastav nove Vlade 2016. godine, obeležila su, iz ugla Istinomera, nekoliko obećanja koja smo “pročešljali” i pred ovogodišnje izbore. Sa čime se kaskalo, šta je ispunjeno, a koja obećanja su i dalje na stend baju?
U periodu predizborne kampanje, najveći broj reakcija na Tviteru beleže objave sa profila lidera političkih stranka koje ne pripadaju vladajućoj većini, a prednjače objave lidera opozicije koji zagovaraju bojkot predstojećih izbora. Međutim, u pogledu deljenja (“share”) objava od strane pratilica, ubedljivo vode profili stranka i lidera vladajuće većine, pokazalo je istraživanje posmatračke misije Crte.
Da su političke stranke i njeni predstavnici ispunili sve ono što su nam obećavali u predizbornim kampanjama 2012, 2014 i 2016. godine do sada bi svaka porodica imala makar jednog zaposlenog člana, sve sporne privatizacije bile bi rešene, a odgovorni kažnjeni. U rešenju pitanja Kosova zajedno bi učestvovale sve političke opcije. Banke bi morale da snize kamate za kredite, bilo bi ukinuto i stranačko zapošljavanje, a Srbija bi postala agrarni džin. Ne bismo u javnosti imali ni korupcionaške afere u kojima su akteri neki od najviših državnih zvaničnika.
Televizije sa nacionalnom frekvencijom dominantno izveštavaju o aktivnostima vladajućih stranaka i to pozitivno ili neutralno, izostavljajući bilo kakvu kritiku. Opozicione stranke koje izlaze na izbore zastupljene su daleko manje, ali najčešće u neutralnom tonu, dok za političke aktere koji se zalažu za bojkot izbora na televizijama pre vanrednog stanja nije bilo ni sekunde pozitivnog tona u izveštavanju, pokazala je najnovina analiza posmatračke misije Crta koja se odnosi na period od raspisivanja izbora početkom marta do 24. maja.
Parlamentarni i lokalni izbori koji se održavaju 21. juna pokazaće da li su promene donete kako bi se poboljšao položaj osoba sa invaliditetom u izbornom procesu zaista i primenjene. Od lakšeg informisanja, dostupnijih izbornih mesta i lakšeg uvida u birački spisak, šta se sve promenilo na bolje za osobe sa invaliditetom, a šta je još uvek ostalo na nivou predloga.
U dosadašnjoj kampanji za izbore koji nas čekaju za dve nedelje nismo u velikoj meri imali priliku da čujemo koje javne politike zagovaraju političke partije, još manje kakvi su im programi, ako ih uopšte imaju. Ono što, sa druge strane, jesmo videli su zloupotreba javnih resursa, funkcionerska kampanja, pritisci na birače, radne akcije širom Srbije, kao i masovni javni radovi koje su otvarali i obilazili funkcioneri. Uprkos suprotnim preporukama međunarodnih organizacija, partije, uglavnom one na vlasti, nisu se libile da temu korona virusa koriste za svoju političku promociju. Sve ove pojave zabeležila je posmatračka misija Crta u periodu od 4. marta do 24. maja, tokom kojeg se zvanično predizborna kampanja vodila u dva dela, s pauzom izazvanom epidemijom i vanrednim stanjem.
Na političkoj sceni Srbije pored nekoliko dugovečnih partija čija imena, lidere, ali i nekoliko najpoznatijih članova prepoznaje čitava javnost, postoje i brojni stranački lideri čije nazive partija (bez guglanja) znaju samo novinari unutrašnjo-političkih rubrika. I ne samo što su ti lideri daleko poznatiji od svojih partija, nego se čini da u tim partijama mnogo drugih ljudi i nema. To je ipak samo privid, jer partije postoje, ali kao da svi članovi rade samo na promociji stranačkog predsednika.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
