“Pući ćemo kao zvečka”, kaže dr Predrag Kon, ako ne uvedemo vanredno stanje. Predsednik, pak, neće da “nagađa” pa ovu važnu odluku ostavlja Vladi. Ljudi su neodgovorni, ali, izgleda, ne samo u Srbiji, jer se s kovidom 19 i dalje bori gotovo ceo svet. Ko je u “lokdaunu”, ko nije i na koga da se ugledamo (ako uopšte možemo)?
Nije dokaz, al’ neće da se baci. Poligrafsko ispitivanje, i laici znaju, za sud i nema neku vrednost, ali zato za neformalni preki sud, za klike unutar stranke i “vrhovnog islednika” - može da posluži. Ta vrsta testiranja i ispitivanja ranije je tek sporadično spominjana u medijima, da bi poslednjih šest-sedam godina u domaćem političkom rijalitiju često bivala ključno sredstvo spasa za najslabiju kariku u datom trenutku.
Ministri se menjaju, ali odnos vlasti prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ostaje isti. Pre tri godine Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu predlagalo je problematične odredbe koje bi, da su usvojene, unazadile zakon, dok sada o izmenama zakona javnost ne zna ama baš ništa. Šta o tome kaže civilno društvo, a šta aktuelni poverenik i njegov prethodnik?
Nije mnogo prošlo od migrantske krize 2015. godine kada se u Srbiji govorilo o napaćenim ljudima, humanosti i solidarnosti, do bujanja lažnih vesti, nekakvih patrola koje uzimaju zakon u svoje ruke i love ljude i zapaljive antimigrantske retorike na društvenim mrežama, ali i u nastupima političara koji bi da skupe koji lak poen. Na takvu promenu raspoloženja uticali su i mediji, institucije, vlast.. Jedan od zaključaka Beogradskog centra za ljudska prava u nedavno objavljenom izveštaju „Pravo na azil u Republici Srbiji 2020“ kaže da povećanju strahova doprinosi “mala zastupljenost stručne javnosti i profesionalnih debata na ovu temu u medijima, ali i netransparentna migraciona politika Vlade RS”.
Bilo je i ranije kandidata za Oskara, bilo je i filmova koje je izdašno finansirala država, bilo je i reditelja koji bi, pre nego što dobiju pare za film, na primer o Prvom svetskom ratu, javno podržali predsednika na izborima, ali još nije bilo da režiser pozdravlja narodne poslanike, premijera i ministre sa balkona, a oni mu odozdo, iz žablje perspektive, kliču i aplaudiraju.
Aleksandar Šapić je „sve istaknutiji glasnogovornik lopovsko tajkunske koalicije“, „produžena ruka Dragana Đilasa“, jedan od „osvedočenih lažova i prevaranata“, koji je sa „Šutanovcem, Jankovićem, Jeremićem opljačkao građane, a sada juriša na punu gradsku kasu“... Ovako (i ne samo tako) su pre svega tri godine o predsedniku Srpskog patriotskog saveza (SPAS) Aleksandru Šapiću, tadašnjem i sadašnjem predsedniku opštine Novi Beograd, gotovo horski govorili funkcioneri Srpske napredne stranke. Bilo je to pred izbore za Skupštinu grada Beograda, održane u martu 2018, kada su naprednjaci tvrdili da „nikakve šarene, tajkunske laže i obmane osvedočenih lažova i prevaranata Đilasa, Šapića, Jeremića i Jankovića, koji su uništili sve što su dotakli, ne mogu naterati građane Beograda da zaborave na svu štetu koju su oni ostavili za sobom i dug od 1,2 milijarde evra“.
Da li će Srbija do Zakona o istopolnim zajednicama doći tiho i, cinici bi rekli, između četiri zida? Nema homofobnih reakcija ekstremističkih grupa koje su pratile svaku Paradu ponosa, ali sagovornici Istinomera nisu iznenađeni time jer ekstremiste, kako kažu, kontroliše vlast.
Istinomer je nedavno objavio da su počela saslušanja oštećenih u slučajevima nasilja tokom julskih protesta u Beogradu, a iz Prvog osnovnog tužilaštva smo potom dobili i precizniji odgovor - koliko prijava je podneto protiv građana, koliko protiv pripadnika MUP-a i šta se dešava s tim postupcima sada.
Iako se društvenim mrežama šire objave u kojima se tvrdi da su stanovnici opštine Kučevo ostali žedni zbog zagađenja reke Pek, nadležne službe tvrde da je voda za piće ispravna, a i sagovornici Istinomera iz tog grada u istočnoj Srbiji kažu da piju vodu sa česme. Ipak, dovoljan je jedan pogled na Pek da se zaključi kako ima mesta zabrinutosti za zdravlje - i reke i ljudi.
Poput plamena buknula je priča o gašenju studentskih poliklinika. Iz Ministarstva zdravlja, pak, uveravaju da studentske poliklinike neće biti zatvorene, već da su u potrazi za modelom koji će biti “najefikasniji da studenti zadovolje svoje potrebe za zdravstvenom zaštitom”. Izmena će, dakle, biti. I to u celom sistemu. A dok na papiru, Plan optimizacije zdravstvenih ustanova izgleda bajkovito - u praksi, pitanje je da li će priča imati srećan kraj. Šta trenutno ne štima u zdravstvu, a šta bi pozitivno mogle da donesu izmene?
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
