Medicinari, zaboravite na put u Nemačku

Poslednjih sedam godina medicinske sestre i tehničari imali su šansu da preko domaće Nacionalne službe za zapošljavanje pronađu posao i odu u Nemačku. Sporazum između dve zemlje, po kome medicinari iz Srbije rade po nemačkim uslovima i standardima, potpisan je još 2013. godine. Međutim, ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević najavio je uskoro njegovo - ukidanje. Kako kaže, konkurs za ovu godinu je stopiran. Zašto ministar baš sada reaguje i šta se to događalo za ovih sedam godina trajanja sporazuma? Pitanje je i da li ova mera može uopšte da spreči ili utiče na odlazak medicinara, s obzirom da je oko svega stotinu njih godišnje koristilo ovakav put do posla u Nemačkoj.

 

Ispostavilo se da nije mnogo vremena prošlo između ove Đorđevićeve izjave i one predsednika Aleksandra Vučića, koji je nemačkom ministru zdravlja Jensu Španu, kako sam tvrdi, kazao  – “nemoj da dolaziš, bre”. Da li je u pitanju samo populistička odluka ili promena državne strategije u odnosu na one koji nas leče?

“Ja sam potpuno saglasan sa predsednikom. Mi smo se dogovorili ove godine, da ne bi to bilo ad hoc neko rešenje koje bi možda ugrozilo naše odnose, mi smo ove godine razgovarali sa nemačkim partnerom i dogovoreno je da ove godine ne bude sprovedeno to. A da sledeće godine vidimo da to prestane dejstvo, odnosno da raskinemo taj ugovor. Partner se složio sa tim. Mi smo mu rekli sve činjenice da je sada Srbija potpuno drugačija zemlja. Da mi ne želimo i borimo se za opstanak ljudi, tako da taj konkurs nije ni objavljen. A prošle godine… Zaustavljen je skroz i neće ih više biti, kazao je Đorđević.

Brzopotezno obećanje ministra Đorđevića usledilo je tačno sedam godina od potpisivanja sporazuma između domaćih i nemačkih institucija o zapošljavanju medicinskih radnika, u januaru 2013. godine

Gde je to zaškripelo i da li je uopšte nešto pošlo po zlu? Prema podacima koji su stizali iz Nacionalne službe za zapošljavanje, ovakva vrsta međudržavne saradnje zapravo je pružala siguran kanal za pronalaženje posla u inostranstvu. 

Priliku preko NSZ, godišnje je koristilo stotinak medicinara. Za to vreme, koliko njih se samostalno organizovalo ili preko drugih agencija za posredovanje – nije poznato. Ipak, prema podacima Sindikata medicinskih sestara i tehničara, godišnje iz Srbije ode više od 1.000 njihovih koleginica i kolega.

 

“Odluka je simbolični gest”

 

Živorad Mrkić iz Novog sindikata zdravstva Srbije za Istinomer kaže da – pozdravlja raskid ovog sporazuma. Ipak, taj raskid, objašnjava, neće biti ni od kakvog značaja. Za njega je ovo “simbolički gest Vlade i Ministarstva koji govori da su prepoznali problem”, ali “ipak neće uticati na egzodus medicinara”.

“Imamo kritičan nedostatak medicinskih sestara u Srbiji ovog momenta, a pogotovo kvalitetnih, jer oni najbolji odlaze. Da bi se došlo do kvalitetne medicinske sestre, potrebno je i iskustvo od nekoliko godina rada, i to i na teškim poslovima, kao što su hemodijaliza, koronarna jedinica, anestezija, reanimacija, šok sobe itd. Zato Nemci traže veoma precizne potvrde o radnom iskustvu kada zapošljavaju naše medicinske sestre i zato postoji probni rad”, kaže sagovornik Istinomera.

Mrkić dalje objašnjava da je procenat ljudi koji su preko NSZ programa otišli u Nemačku, zapravo, minoran.

“Ono što znamo, u periodu od 2014. do 2017. prema podacima Fiskalnog saveta, otišlo je 6.000 zdravstvenih radnika ukupno – i sestara i lekara. Ova odluka države može da znači da je shvatila pitanje odgovornosti, ali to je više simbolički gest. Daleko najveći broj, 99% ljudi je otišlo preko nemačkih agencija za vrbovanje medicinskog personala. To rade krajnje profesionalno, kroz seriju razgovora. Ozbiljno proveravaju dokumentaciju, probni rad je plaćen, putovanje pokriva poslodavac… U nekim bolnicama postoji nagrada i za zaposlene ako dovedu medicinsku sestru na probni rad”, kazao je Mrkić.

Osim ekonomskih uslova i pogodnosti, prema Mrkićevim rečima, njegovim kolegama koje sada rade u Nemačkoj, izuzetno odgovaraju međuljudski odnosi i poštovanje zaposlenih koje postoji na njihovim novim radnim mestima, kao i, kako kaže, izostanak mobinga.

 

Tripl vin, doviđenja!

 

Savezna agencija za zapošljavanje Nemačke i Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije potpisale su, u januaru 2013. godine, Sporazum o posredovanju u privremenom zapošljavanju srpskih radnika u Saveznoj Republici Nemačkoj.

Na ovaj način otvorene su mogućnosti za zapošljavanje radnika za zdravstvenu negu u bolnicima i domovima za stare na teritoriji Nemačke, s obzirom na to da u toj zemlji već dugo nema dovoljno medicinskog osoblja.

Projekat podrazumeva i pripremu radnika u Srbiji za odlazak i podršku prilikom integracije na radnom mestu, koju pruža Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju – GIZ.

 

*Plate medicinskih sestara povećane 38,9 odsto

*Plate medicinskih sestara od 50.000 do 54.000 dinara

 

Sporazum su potpisali Monika Varnhagen, direktorka nemačke Centrale za rad sa strancima i stručno posredovanje (ZAV) i Dejan Jovanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje. Tome su prisustvovali i nemački ambasador Hajnc Vilhelm i državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Dragi Vidojević.

“Sporazumom stvaramo mogućnost da naši medicinski radnici, kojih je oko 12.000 na evidenciji nezaposlenih, dođu do kvalitetnog posla u Nemačkoj, uz maksimalnu podršku i zaštitu. U ovom trenutku posao će dobiti oko 250 medicinskih tehničara i bolničara, ali smo od kolega iz Nemačke dobili informaciju da su potencijali mnogo veći. Dogovoreno je da bruto plata u početku bude oko 2300 evra, uz povećanje po polaganju državnog ispita“, rekao je tada Dejan Jovanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.

 

Nemački partneri imaju razumevanja

 

U međuvremenu, posle najave ministra Đorđevića o zaustavljanju konkursa, kako prenosi portal Telegraf.rs, oglasio se i GIZ, u čijoj organizaciji se sprovodi „Tripl Vin“.

“Imamo mnogo razumevanja za stav našeg partnera, Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja povodom zaustavljanja konkursa za odlazak medicinskih radnika u Nemačku. Naša namera nije da u Nemačku privlačimo medicinsko osoblje koje je neophodno na tržištu rada Srbije. Intencija je da se medicinskim sestrama i tehničarima, koji nisu pronašli adekvatne ponude na tržištu Srbije i koji ne mogu da nađu željeno zaposlednje ovde, ponudi da se u Nemačkoj dalje profesionalno razvijaju i ostvare svoje ciljeve po pitanju zaposlenja. Ovaj program se, pored Srbije sprovodi u mnogom drugim zemljama. Ukoliko bi ovaj projekat u Srbiji izavao neposredne negativne posledice i ukoliko naš partner ne želi da se projekat dalje nastavi, mi ćemo razmotriti sve raspoložive opcije”, rekao je direktor GIZ Srbija Gerhard Sipel.

Inače, ovim sporazumom Nemačka ima obavezu da proveri kredibilitet poslodavaca pre posredovanja pri zaposlenju i pripremi dvojezične ugovore o radu. Predviđa i iste uslove za sve radnike koji legalno borave u Nemačkoj, nezavisno od državljanstva, a koji obavljaju istu vrstu poslova u okviru sistema zdravstvene zaštite. 

 

Foto: Istinomer/Zoran Drekalović

 

 

GIZ je u maju 2018. godine objavio je da je porastao broj zaposlenih koji dolaze iz inostranstva, usled ogromne potražnje koja postoji u njihovom sistemu zdravstvene zaštiteđ. Kako navode, u proteklih pet godina, u okviru “Tripl vin” projekta, kvalifikovani medicinski radnici stigli su u Nemačku iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Filipina. Ovaj program omogućio je radna mesta za 1.300 ljudi ukupno. U toku 2015. godine, na primer, iz Srbije je, preko ovog projekta, otišlo svega 88 radnika. Direktor NSZ Zoran Martinović ukazao je da je reč o 100 i 120 ljudi godišnje.

 

Broj koji ne ugrožava, ali daleko od stvarnog

 

U avgustu prošle godine, u intervju koji je objavljen i na sajtu NSZ, direktor ove ustanove Zoran Martinović je rekao da „medicinsko osoblje odlazi pod jasnim uslovima i ne u tako alarmantnom broju da bismo rekli da to može ugroziti naš zdravstveni sistem“

Prema njegovim rečima, na evidenciji nezaposlenih u Srbiji uvek ima 6.000-7.000 medicinskih sestara i tehničara, dok godišnje Nacionalna služba zaposli između 400-500 lica kroz saradnju sa Nemačkom. Sredinom prošlog meseca, Martinović je kazao da taj “broj koji odlazi organizovano ne bi trebalo da nas zabrinjava, već bi trebalo da nas zabrinjava onaj broj koji odlazi neorganizovano i za koji podaci ne postoje”.

Inače, osim NSZ, preko koje je moguće pronaći posao, na spisku Ministarstva za rad je preko stotinu agencija za zapošljavanje. Potpuno precizni podaci o tome koliko ljudi samostalno odlazi u inostranstvo – ne postoje. 

Prema istraživanju Nove ekonomije, poslednjih pet godina broj zaposlenih u zdravstvu smanjen za skoro 10.000 ljudi, što je utvrđeno, kažu, na osnovu podataka Instituta Batut i Fiskalnog saveta. 

„U tom smanjenju, broj zdravstvenih radnika smanjen je za 3.000, doktora medicine skoro 1.000 manje, i administrativno i tehničko osoblje smanjeno je za nešto oko pet hiljada ljudi“, objasnila je u martu prošle godine Ivana Pavlović, novinarka Nove ekonomije, nakon dvogodišnjeg istraživanja urađenog u saradnji sa EU.

 

Foto: FoNet/Aleksandar Levajković

 

 

“E, nećeš majci…”

 

Još krajem novembra o ovoj temi naširoko je govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. 

“Špan, fantastično sposoban nemački ministar zdravlja “e, dolazim ja u Srbiju, da vam pokupim medicinske sestre”. E nećeš majci da dolaziš ovde. Rekao sam mu nemoj da dolaziš, bre. U lice sam njemu rekao. Mnogo te poštujem, strašan si ministar, imaš najbolje zdravstvo na svetu. Nemoj da si došao u Srbiju po tom pitanju slučajno. Dođi za nešto drugo. I zato smo medicinskim sestrama povećali za 15 posto i zato ćemo i sledeće godine mnogo da im povećamo”, rekao je Vučić. (TV Hepi, 26.11. 2019. godine)

O platama medicinskih sestara Istinomer je već pisao, a neistina izgovorena o tome ponela je i titulu “Laž godine”, u tradicionalnom izboru Istinomera za laž koja je obeležila proteklu godinu. Inače, manipulacije u vezi sa primanjima u zdravstvenom sektoru postale su skoro uobičajene u javnom prostoru. Predsednik Vučić u gostovanju na TV “Pink” u emisiji “Hit Tvit”, izjavio je u decembru prošle godine da su “medicinskim sestrama plate u poslednjih pet godina povećane 38,9 odsto”. I to nije prvi put da predsednik koristi primer plata medicinskih sestara kada želi da govori o ekonomskim uspesima aktuelne vlasti.

Vučić je tada izostavio da napomene promenu stope inflacije, odnosno rasta cena u datom periodu. To povećanje, uzevši sve parametre u obzir, sa spomenutih 38 odsto pada na 22 odsto i predsednik je za tu tvrdnju dobio ocenu – “zloupotreba činjenica”.

 

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović