“Šta mislite o Hrvatskoj? Stići ćemo i Hrvatsku. Omiljena vakcina? Evo, samo da stignu u ponedeljak. Gol Ronalda? Pa zamislite tako nešto na derbiju… Nobelova nagrada? Da priznam Kosovo, odmah bi je dobio.” Sad već uobičajeno, leksikonski, predsednik Vučić prelistao je u ponedeljak uveče aktuelne teme i dešavanja. Višesatno pripovedanje predsednika nastupilo je kao pauza između obilazaka građevinskih radova i konferencija za medije. Jedan na jedan, na (nemoguće je izbeći ironiju) Hepi TV, da predahne, a da nam svima da dnevnu dozu sebe i svoje istine.
Zvezda teorija zavere o pandemiji, u očima mnogih “pritajeni zlotvor koji se krije iza maske filantropa”, takođe je i neko ko je donirao 54,8 milijardi dolara u dobrotvorne svrhe i javno se obavezao da će to učiniti i s preostalom većinom svog bogatstva. Nakon što je na čelu Majkrosofta osvojio tehnološko tržište, Bil Gejts se sa suprugom Melindom u potpunosti posvetio humanitarnom radu. Njegov ne tako davni apel da čovečanstvo nije spremno za moguću nadolazeću pandemiju, umesto kao dobronamerno upozorenje, mnogi su shvatili kao otvorenu pretnju.
Puj pike, za nas ne važi - time su se, izgleda, vodili pojedini zvaničnici širom sveta u proteklih godinu dana, dok su njihovi sugrađani donetim epidemiološkim merama i te kako morali da se povinuju. Od skandala s Orbanovim saradnikom i gej orgijama, preko “Golfgate” do Dominika Kamingsa, takvi ekscesi u vreme pandemije neke su koštali i posla i fotelja. Ali, iako se nisu svi funkcioneri provukli ispod radara, nisu, osim osude javnosti, ni pretrpeli teže posledice.
Vozom će se iz Beograda do Niša stizati za 80 minuta do kraja 2023, najavio je prošlog leta predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Budući da je tom prilikom najavio da će “za tri meseca” biti potpisan sporazum o izgradnji brze pruge od Beograda do Niša, a da ovih dana izjavljuje da “sada krećemo u pregovore sa Evropljanima, a videćemo i sa Kinezima oko pruge Beograd–Niš”, pitanje je kada će se to vozom na jug stizati brže nego automobilom?
Poslovična kap koja je prelila čašu u slučaju Darije Kisić Tepavčević možda i nije pala iz boce neukusno preskupog vina koje je navodno delila s kolegom ministrom Aleksandrom Vulinom. Ali, besprizorno uklanjanje venaca sa spomenika ubijenoj deci da bi se njeno cveće lepše slikalo i imalo valjda monopol nad sećanjem na najnedužnije žrtve, to svakako jeste. U vremenu kada više ništa nikoga ne čudi ipak je neobična putanja koju je za samo godinu dana prešla - od lekarke kojoj se veruje u najvećoj zdravstvenoj krizi i koju svi brane kao žrtvu rodnih predrasuda, do ministarke koja proizvodi najveći broj afera.
“Simon Simonović je naš državljanin koji živi i radi u Norveškoj, sa detetom i suprugom koja je lekar. On se izjasnio o porukama koje je poslao Dariji Kisić Tepavčević. Objasnio je da se nije obratio lično njoj, nego joj je slao poruke kao predstavniku, kako je on to rekao, kao frontmenu Kriznog štaba. Izrevoltiran je bio time što su do njega dolazila saznanja da su ona i Vulin organizovali neku proslavu kršeći sve epidemiološke mere. Njegova porodica je bila pogođena kovidom. I on i supruga su imali kovid, a tast mu je preminuo”, kaže za Istinomer advokat Dalibor Katančević, koji zastupa osumnjičenog za proganjanje ministarke.
Pitanje da li je u Srbiji agresivnija antivakcinalna kampanja ili kampanja države za promociju vakcinacije juče je dobilo možda najbolji odgovor. Domaći antivakseri, po uzoru na evropske, održali su protest protiv ”korona diktature”, na kom su malo zviždali protiv vakcina i Kriznog štaba, a malo protiv migranata. Dan se završio žurkom kod spomenika Stefanu Nemanji, uz Užičko kolo. Sve bez maski i držanja distance, podrazumeva se.
„Obratiću se javnosti najkasnije do kraja nedelje, kada ću izneti podatke o načinu na koji su prisluškivani političari i ko je i kakvu ulogu imao u tom sistemu“, izjavio je Aleksandar Vučić. Iako rečenica zvuči poznato i kao da je izrečena ovih dana, ona je izgovorena (ili tačnije, napisana) još pre više od osam godina – u novembru 2012. Tada je Vučić, kao prvi potpredsednik Vlade, nakon saznanja da su prisluškivani telefoni visokih državnih funkcionera, na svom Fejsbuk profilu najavio da će vrlo brzo o svim detaljima obavestiti javnost.
I ranije su u Srbiji nestajale i tragično skončavale istaknute javne ličnosti, ali nije se događalo da prođu godine pre nego što to bilo ko primeti, kao u slučaju Vladimira Cvijana, nekadašnjeg generalnog sekretara Predsedništva Srbije i kandidata za predsednika Srpske napredne stranke. Sagovornici Istinomera u tome vide omertu, zaveru ćutanja koja zahteva istragu. Da li po nečemu ova tragedija podseća na sudbine sudije Nebojše Simeunovića i Ivana Stambolića? I zašto je sada javnosti teško da tek tako prihvati zvaničnu verziju?
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
