Budimo spremni na rat! (7. deo)

Lista nastradalih vojnika, teritorijalaca, policajaca, civila i stranaca u Sloveniji bila je sve duža. Slovenačko rukovodstvo je isticalo da bi posle prekida vatre trebalo da se dogovori o načinima “daljeg sprovođenja slovenačkog prava na samoopredeljenje”, dok je predsednik predsedništva SFRJ Stjepan Mesić izjavio da nama nikavog sukoba između Srba i Hrvata. Činilo se da pat pozicija predugo traje.

Privremeni mir vladao je i u Slavoniji.

„Pijaca je u Vukovaru kao u nekadašnja vremena bila puna naroda. I ulice su bile punije, a proradio je i bioskop u Vukovaru (predstave se daju samo do 20 časova). Sve ostalo se zatvara oko 14 časova. Iako su noć i dan mirno protekli, čula se povremena pucnjava u Borovu naselju i dok ovo javljamo odjekuje rafalna paljba.“ (Borba, 7. 7. 1991. godine)

Predsednik Srbije govorio je o neposrednoj ratnoj opasnosti i potrebi da se bude u pripravnosti.

„Obraćam se građanima Srbije pre svega da bih rekao da budu spremni na odbranu svoje zemlje. Srbija se ne može zaštiti od rata kojem može da bude izložena, ako za taj rat nije spremna, odnosno ako bude uspavana, u uverenju da se on ne može dogoditi. Njena spremnost za sad treba da se izrazi u okviru JNA, drugo u okviru sopstvene oružane sile koju sačinjavaju jedinice teritorijalne odbrane Srbije koje su osposobljene da u svako doba da na sebe preuzmu odbrambene zadatke Republike Srbije. Snage teritorijalne odbrane Srbije moderno su opremljene, a po broju i obučenosti ljudstva nadmoćno prevazilaze slične snage izvan Srbije, uključujući i njihove takozvane paravojne formacije. Građani Srbije treba to da znaju i s tim da računaju… Uveren sam da Jugoslavija može uspešno da se razvija, čak uspešnije bez onih koji su odlučili da je napuste.“ (Borba, 7. 7. 1991. godine)

Lider SRS Vojislav Šešelj prvi put je nastupio u Skupštini Srbije. Toga dana se raspravljalo o mobilizaciji.

„Nije istina da je u Loznici razbijen TO, već operativna jedinica JNA. Razbili su je pripadnici SPO. Oni lojalni su se u punoj ratnoj opremi obratili sedištu SRS u Loznici i bili vraćeni u jedinice JNA – rekao je u svom prvom parlamentarnom nastupu Šešelj.
Šešelj je rekao da njegova stranka podržava mobilizaciju, da mu se „ne sviđa petokraka“, ali „JNA je sada srpska, jer su iz nje dezertirali hrvatski i slovenački oficiri“. On je dodao da se „u uslovima ratnog stanja oni koji pozivaju na dezereterstvo – streljaju na licu mesta“.“
 (Politika ekspres, 9. 7. 1991. godine)

Slobodan Milošević izvršio je smotru centralno-banatske brigade teritorijalne odbrane Vojvodine koja se nalazila u Aradcu, nedaleko od Zrenjanina.

„Predsednik Milošević je izjavio da to što se na vežbu odazvalo 98,7 odsto pozvanih simbolizuje spremnost ne samo te jedinice nego nego čitave Srbije i srpskog naroda da brane svoje interese i svoju slobodu. Mogu da vas uverim, rekao je Slobodan Milošević, da nikada nećete dobiti ni jedan zadatak koji nije u interesu mira i slobode.“ (Borba, 9. 7. 1991. godine)

Predsednik SPO je govorio o ishodu „dvodnevnog rata“ u Sloveniji.

„JNA, do juče hvaljena kao jedna od nejelitnijih vojski u Evropi, poražena je i potučena od Kučanove i Janšine „armade“ sa lipovim listom na kapama. Amaterske, na brzinu skupljene trupe jednog naroda koji nikada nije imao ni svoju vojsku ni državu prosto su masakrirale malobrojne jednice Jugoslovenske armije. (…) Udružili su se kukavičluk i mržnja slovenačke „armade“. Prvi put otkad postoje došli su u priliku da i oni na bojnom polju nekog pobede. Pijani od mržnje javljali su svetu kako su potukli „agresorsku srpsku armiju“. Nikoga oni nisu potukli. Jednostavno, samo je jedan mehur od sapunice zvani JNA, pukao u Sloveniji.“(Srpska reč, 8. 7. 1991. godine)

Vuk Drašković je nudio rešenje.

„Možda bi na određeni način mogli da se zahvalimo gospodinu Kučanu. Otvorio je oči Srbima koji su polagali nadu u JNA. Ovakva vojska nam ne treba. Odmah moramo formirati – Srpsku gardu. (…) Postojeća JNA nama ne smeta. Neka ona nastavi da se stara o petokraki i Jugslaviji. Srpska garda će štititi samo srpsku državu, u kojoj će ući sve naše zemlje i krajine. Opstala sadašnja JNA ili ne, Srpska garda će sa dobrodošlicom dočekati sve njene vojnike i starešine koji to budu poželelil. (…) Tromesečno primirje koje nam je nametnula Evropa, ne smemo da prespavamo. Mogući kravi rasplet jugoslovsnke agonije moramo dočekati sa Srpskom gardom. Rat ne prizivamo niti ga želimo. Za njega, međutim, moramo biti pripravni. Srbija sa svojom srpskom vojskom najveća je garancija mira. Svakome će unapred biti jasno da ta vojska neće ni naličiti onoj jugoslovenskoj koju je lipov list oborio pod Triglavom.“ (Srpska reč, 8. 7. 1991. godine)

Poznati jugoslovenski i hrvatski glumac Boris Dvornik se otvorenim pismom obratio svom kolegi i prijatelju Velimiru Bati Živojinoviću.

„Ugledajmo se na Ameriku, Bato, ona nikad ne ratuje na svom terenu. I mi ćemo ratovati u Hrvatskoj i Slavoniji. Bato, što to znači da tvoj Mirko puca na moga Dina i obrnuto? Valjda zato i govoriš u Skupštini i tješiš one nesretne majke vojnika time što ćeš u zamjenu za njihovu djecu kao taoce uzeti hrvatsku i slovensku. Kakve li utjehe za te majke? Misliš da je njima to važno? Svaka majka hoće svoga sina. Pa bila ona hrvatska, slovenska, srpska ili bilo koje druge narodnosti. Što će majci taoci kad nema svoga sina? Što se to dešava u tvojoj glavi… Shvatio sam da sam ja ovih 30 godina tebi bio prijatelj, a ti meni samo na ekranu. Dizali smo mostove, Bato, pruge, barikade, pobili mnogo neprijatelja, ali to je bija samo film. To smo radili da bi upozorili generacije kako se to više ne smi ponovit. A što je ovo sad? Ti se se prebacio na pravu scenu, krvavu, di se stvarno ubija. Poznava san jednog čovika, koji za mene, na žalost, više ne postoji. Volija bi, Bato, kad bi ti došlo do mozga da shvatiš da ovo više nije film, već zbilja u kojoj se, na žalost, puca bojevom municijom. Zbogom, Bato.“ (Borba, 9. 7. 1991. godine)

Veton Suroi, predsednik neregistrovane Parlamentarne partije Kosova izjavio je da bi u slučaju razdruživanja Hrvatske i Slovenije opcija njegove stranke bila „republika Kosovo u Jugoslaviji suverenih država“.

„Kosovo u ratnim uslovima biće tvrđava, jer u svakoj borbi biće kao u Vijetnamu. Svaka kuća biće utvrđenje.“ (Borba, 10. 7. 1991. godine)

 

“Titova Jugoslavija se nije raspala nego propala” (6. deo)

Ko to deli Bosnu? (8. deo)