Gde smo tri decenije nakon početka ratova u Jugoslaviji i šta o njima znaju generacije rođene tokom ratnih godina? Koliko smo bliži pomirenju posle niza presuda za strašne zločine, zbog kojih je morao da bude osnovan specijalan Međunarodni krivični sud? Da li je istinsko pomirenje uopšte moguće ako su i danas na vlasti isti oni koji su devedesetih zagovarili ratnu politiku? Ili je za istinsko suočavanje sa prošlošću potrebno, na primer, da kao i u Nemačkoj 1968, čitava jedna generacija rođena ratnih devedesetih širom bivše Jugoslavije upita svoje roditelje šta su radili u ratu. Ovaj tekst namenjen je pre svega toj “deci” od tridesetak godina.
„Bacili kokošku na Marinku Tepić“, „Gađao živom kokoškom Mariniku Tepić“, „Srpsku opozicionarku tokom presice gađali živom kokoškom“... Ovo su samo neki od naslova iz domaćih i regionalnih medija nakon što je potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić, ispred sedišta Srpske napredne stranke u Pančevu, održala (ili pokušala da održi) konferenciju za medije. I ta vest je, čini se, natkrilila informacije zbog kojih je Tepić i pozvala novinare. A to je valjda i bio cilj onih koji su osmislili “kontraakciju” – okruži, nadglasaj, gađaj.
Ima razloga za uverenje da Miša Vacić ima ulogu “strašila“ kakvu je u vreme Slobodana Miloševića imao Vojislav Šešelj, ali bitna razlika je u tome što se vođa iz devedesetih osećao dovoljno samouverenim da dozvoli i pomogne politički rast izrazito inteligentnog čoveka, za razliku od Aleksandra Vučića, koji igra na više karata, ne dajući ni jednoj čak ni teoretsku mogućnost da iole ozbiljnije ojača.
“Moramo da damo odgovor na to kako izaći iz ovog mračnjaštva i destrukcije u koje nas je uveo Vučić. U ovom trenutku to nema ko da uradi zato što smo svi preplavljeni odgovaranjem na ono što su nam dnevne teme u koje nas uvlače i zamagljuju sliku”.
Za ferragosto sam se obreo u tuđini, goloruk, bez mudrog telefona, daleko od interneta, ali me je žudnja za starim krajem nagnala da jednog lepog dana, ipak, pogledam šta je novo u domaji, imao se sam rašta i ulogovati: Radeta Vjerica zablistala na tviteru, a povodom smrti Hatidže Mehmedović, kojoj su u Srebrenici ubijeni muž i njihova dva sina. Osetivši da je pravi trenutak Veročka se na tviteru zapitala ko će građanku BiH sahraniti, muž ili sinovi: na duhovit i prikladan način javnosti je predočila da muškadija negde živi životom zaštićenih svedoka, ali se na istinoljubivu i hrabru Vjericu obrušilo bilo i staro i mlado, bezmalo svi osim njenog šefa, koji nije ni star ni mlad, nego je jednostavno večan i večito isti.
Veće za ratne zločine odbilo je 2016. godine da Haškom tribunalu izruči radikale optužene za nepoštovanje suda u Hagu, što sada budi sumnje da će im se u Srbiji suditi objektivno. Stručnjaci upozoravaju na moguće pritiske na sudije, zbog nekadašnjih političkih veza aktuelnog predsednika Srbije sa stranačkim kolegama iz SRS.
Šta će otkriti buduća skupštinska Komisija koja će se baviti posledicama NATO bombardovanja SRJ iz 1999. godine? Ako je suditi po prethodnim rezultatima sličnih skupštinskih radnih tela - apsolutno ništa. Jer, skoro nijedan izveštaj osam skupštinskih anketnih odbora, koliko ih je bilo od 2000. godine do danas, nije usvojen u toj istoj Skupštini, a ama baš nijedan nije imao nikakvog uticaja na epiloge događaja kojima su se bavili.
Javni servis evropske Srbije omogućio je predstavljanje kandidata za lokalne izbore u Beogradu. Terači maka na konac među nama mogli bi da pitaju po čemu je Beograd bitniji od Kostolca i zašto slične debate nisu održane i za ostale gradove u kojima se glasa 4. marta – ako je servis javni, a jeste, ako je nacionalni, a jeste, onda su i Kostolački birači, za pare koje daju, a daju jednako novca i oni i Beogračići, zaslužili da čuju šta su im to njihovi tribuni i korifeji demokratije spremili lepoga.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
