Zelenović: Vučić bi nas ubijao da se ne plaši Amerikanaca

“Moramo da damo odgovor na to kako izaći iz ovog mračnjaštva i destrukcije u koje nas je uveo Vučić. U ovom trenutku to nema ko da uradi zato što smo svi preplavljeni odgovaranjem na ono što su nam dnevne teme u koje nas uvlače i zamagljuju sliku”.

“Miša Vacić nije ni prineti Šešelju devedesetih, ali on je društvena opasnost. Ovde postoji potencijal za neverovatan sukob u čijoj osnovi nije odnos prema EU, već neverovatna mržnja. Ljudi su počeli da se mrze. Ja sam svojevremeno rekao za ‘Vreme’ i sada vama kažem – Vučić bi nas sada ubijao da se ne plaši Amerikanaca. Njega jedino zapadne zemlje mogu da vrate u nekakav normalan okvir i zato smo o napadima Vacića obavestili sve zapadne ambasade, naročito zemlje EU.

 

Foto: Istinomer/Zoran Drekalović

 

Pošto je lider Srpske desnice, nekadašnji uposlenik Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Miša Vacić zapretio na osnivanju ogranka svoje stranke u Šapcu, gradonačelniku Nebojši Zelenoviću da će “završiti kao Austrougari u Drini“ i da bi ga u zatvoru trebalo „izložiti pljuvanju“, usledile su ocene da je reč o govoru mržnje, pozivanju na nasilje, pretnjama po život. Oglasila se većina opozicionih partija i nevladinih organizacija.

Posle nekog vremena i tužilaštvo je pokrenulo predistražni postupak. U većini reagovanja primećuje se da je Vacić proizvod Aleksandra Vučića, da je njegov “lutak“ i da su ti nastupi u funkciji spinovanja i skretanja pažnje sa afere Krušik ili doktorata Siniše Malog. U razgovoru za podcast Istinomera “U mikrofon” Nebojša Zelenović, koji je i predsednik stranke Zajedno za Srbiju, članice Saveza za Srbiju, ocenjuje da je “ideja da se nasedne na Vacića i da se javnost bavi nebitnim stvarima“. On dodaje i da pretnje koje su upućene njemu i Mariniki Tepić “nisu novina u političkom životu Srbije, te da je taj mehanizam primenjivao devedesetih i Milošević“.

Na osnovu čega tačno izvlačite zaključak da iza Vacića stoji Vučić?

Argumentacija je vrlo jednostavna. Prvo, Miša Vacić je u Šapcu, pre neko veče, otvorio svoje nove prostorije. Iz tih prostorija se iselila SNS i prešla u nove, veće, bolje prostorije, a ove stare ostavila Miši Vaciću. Drugo, ljudi koji su bili prisutni na osnivanju stranke nekadašnjeg službenika Kancelarije za Kosovo i Metohiju, isti su oni koji su me i ranije prozivali i vređali, koji su zajedno sa naprednjacima organizovali proteste u Šapcu, dočekivali Đilasa kada je pravio skupove.

U koji kontekst onda stavljate činenicu da se SNS u Šapcu, citiram “ograđuje od poteza Miše Vacića”?

U prvoj rečenici se SNS ogradila od toga što je uradio Miša Vacić, ali već u sledećoj je uradila isto što je uradio Miša Vacić dakle ponovili su sve njegove rečenice i sve njegove uvrede i klevete. Nekoliko dana moja porodica, ja i uopšte ljudi u Šapcu imamo dramu. Osećamo se ugroženima. Moju porodicu zovu prijatelji, familija koji nam savetuju da se sklonimo negde, sakrijemo. Ovo je strašna stvar, to su zli ljudi.

Razume se da se vaša supruga, deca moraju osećati ugroženima, ali vi sa tolikim političkim iskustvom zar se stvarno osećate ugroženo?

Ne na taj način. Jer sam i ranije imao pretnje. Dolazili su mi na posao i pretili, pretili su i mojoj porodici i ocu, majci, upadali su nam u dvorište, pa smo mi to prijavljivali.

 

INTERVJU SA NEBOJŠOM ZELENOVIĆEM MOŽETE SLUŠATI NA ISTINOMER PODCASTU

 

 

U čemu je razlika u odnosu na ovo sada?

Razlika je u tome što ovog puta javno prete da ću završiti u Drini ili da će me neko izložiti u javnom zatvoru i pljuvati svaki dan. Moj zadatak je da ljudima pokažem da stvari mogu da izgledaju drugačije i da iz svog tog okvira, na koji smo naseli, i u koji nas je Vučić uvukao, namerno, mi moramo da izađemo sa nekakvim životnim rešenjima i to je ono što ja u Šapcu radim pet godina. Moj zadatak je da nudimo nove odgovore.

Pričaćemo o novim odgovorima, samo još nekoliko informacija o slučaju. Tužilaštvo je pokrenulo predistražni postupak, šta se tu dešava?

Formalno gledano, da bi se uopšte mogla pokrenuti procedura mora da postoji moja izjava koja zapravo čini biće krivičnog dela. Bitno je da postoji osećaj ugroženosti. Ja sam izjavu dao policiji i sad ćemo videti kako će to dalje izgledati. Ja nisam optimista po tom pitanju jer imam slučaj da je ranije dolazio čovek kod mene na posao i pretio meni i mojoj porodici i taj čovek i dan-danas šeta i sačekuje me u mojoj kancelariji i smeje mi se u lice. Niti je tužilaštvo pokrenulo proces protiv njega niti se bilo šta desilo. Ovo je poprimilo malo drugačiji značaj, drugačiju formu i mi smo obavestili sve ambasade i zato je Vučić poslao nekog tužioca koji je napisao nalog policiji, ali neće su tu ništa dramatično desiti.

Koje ste ambasade obavestili, pretpostavljam EU, SAD?

Tako je, obavestili smo one ambasade sa kojima imamo redovnu komunikaciju.

Rusku?

Nisam rusku jer sa njom nemam komunikaciju. Obavestio sam ambasade zapadnih zemalja pre svega EU jer mi tamo želimo da pripadamo i gde vidimo da imamo prijatelje.

A zašto?

Zato što ih se Vučić plaši. Da ih se ne plaši ko zna šta bi bilo sa nama iz opozicije. Plaši ih se zato što je ovo što sad mi živimo deo nekakvog dogovora bez kog Vučić ne bi nikad došao na vlast, to je deo tog dogovora u kome Vučić treba da završi neki težak posao za Srbiju ali on to ne radi tako kako treba..

Zar ne mislite da se ta teza o Vučiću koji je došao na vlast da reši Kosovo, pa mu je dopušteno da ovde radi šta hoće malo izlizala. Zar nemate članice EU u kojima je situacija ista kao u Srbiji, jedna od njih nam je u komšiluku?

Ja sam svojevremeno rekao za “Vreme” i sada vama kažem – Vučić bi nas sada ubijao da se ne plaši Amerikanaca. To je istina, to je surovo ali je tako. Sve što mi živimo danas manje-više liči na to što se dešava u Moldaviji ili Belorusiji, samo je ovde drugačiji paket u pitanju. Ne znači da će strane ambasade bilo koga od nas da zaštite ali oni mogu njega da vrate njega u okvir u kome će se život, kako tako, odvijati.

Posle verbalnog napada Vacića na vas i Mariniku Tepić, pošto je izgovorio te grozne stvari, bilo je dosta rekacija. Na drugoj strani taj isti Vacić je pre samo dve nedelje pretio Albancima u Bujanovcu nazivajući ih Šiptarima i pretio ljudima koji sarađuju sa Šiptarima, a Savez za Srbiju nije tim povodom apsolutno ni jedno saopštenje izdao.

Mislim da to nije nešto što sada može da se stavi na teret Saveza za Srbiju pošto smo svakako reagovali na razne neke druge stvari. Mi smo reagovali na pretnje studentima, na ono što se desilo Aleksandru Obradoviću, reagovali smo na ostanak bez posla profesora u Beloj Crkvi gde su ostali bez posla jer nisu hteli da budu botovi, reagovali smo u raznim situacijama nekad kao Savez nekad kao DS.

Utisak je da vlast ima svoju desnicu koja je agresivna na političke neistomišljenike i manjine, a da istovremeno i opozicija ima svoju desnicu koju toleriše. Vi ne možete desnicu vlasti da tolerišete, ali zato sopstvenu desnicu tolerišete koja, na primer, u Čačku ne dozvoljava “Prajd” i na to niste osetljivi…

Nikoga ja ne tolerišem i ne slažem se sa svakom aktivnošću pojedinačnih članova Saveza za Srbiju i ono što mogu da kažem je da ja nisam ni otac ni majka Bošku Obradoviću. Prajd je održan u Šapcu, bila je ta šetnja, i na kraju krajeva Šabac je slobodarski grad zato što se vlast u njemu ponaša normalno. Ali ja moram da izađem iz tog okvira u kom stalno moram da dajem odgovore na ponašanje drugih ljudi i da objašnjavam zašto smo zajedno? Mi smo zajedno zato što smo pokušali da objedinimo sve ono što u ovom trenutku želi da se u Srbiju vrati demokratija, da se uspostave institucije i vladavina prava i u toj borbi ćemo ustrajati. Bićemo zajedno dokle god te uslove ne obezbedimo. Kada ih obezbedimo videćemo kako ćemo dalje nastupati i kako će to izgledati.

 

Foto: Istinomer/Zoran Drekalović

 

U kojoj meri u ovom društvu, po vašem mišljenju, postoji potencijal za društveni konflikt imajući u vidu vrlo incidentne situacije kojima smo bili svedoci, a poslednja je ispred RTS-a?

Ovde postoji potencijal za neverovatan sukob i ja o tome govorim poslednjih godinu dana. Imamo podeljeno društvo u čijoj osnovi uopšte nije pogled na evropsku perspektivu Srbije ili pogled na pojedinačna prava. U osnovi te podele je mržnja. Ljudi su počeli da se mrze i iz te mržnje mogu kojekakve stvari da se dese od toga nekom prekipi Miša Vacić ili da neki ošišani, nabildovani odluči da uzme stvar u svoje ruke i reši da se obračuna sa mnom ili sa nekim građaninom koji se ne slaže sa njim. Mi smo sada na ivici sukoba i zato insistiram, već godinu dana, na tom dijalogu. Čak smo uspeli da prolongiramo odluku o bojkotu sa jula na 15. septembar, očekujući da možda možemo da razgovaramo o slobodnim izborima. Međutim, to vreme je prokockano, ništa se dobro nije desilo.

Kažete da ste za dijalog, a ne učestvujete na ovom u Skupštini gde dolazi Tanja Fajon?

Mi hoćemo da razgovaramo. Objasnili smo i Tanji Fajon i gospodinu Flekenštajnu i gospodinu Kukanu i svima koji su do sada bili ovde iz Evropskog parlamenta da smo otvoreni za dijalog. Ali, u ovom trenutku format u kome ćemo mi da sedimo sa Majom Gojković, Đukanovićem, Martinovićem i da se pretvaramo da je sve u redu i kao da pričamo, je besmislen.

Ali šta je cena sprečavanja konflikta koji ste sad pomenuli, ako ne dijalog?

Sve što imamo da kažemo i Tanji Fajon predstavnici Evropskog parlamenta mi smo već rekli u nekoliko navrata i mislim da je ta stvar poznata. Ali, da učestvujemo u još jednom Vučićevom cirkusu ne želimo. Naravno da ja razumem i predstavnike Evropskog parlamenta i njihovu želju da se stvari odvijaju u institucijama, ali ima samo jedan problem – te institucije ne postoje. Ne postoji institucija parlamenta, jer on ne obavlja svoju osnovnu funkciju a to je debatna funkcija. Ne postoji institucija tužilaštva jer očigledno da niko ne zna šta radi Zagorka Dolovac i koje procese sada vodi, da li protiv ministra Stefanovića zbog korupcije, da li protiv ministra Malog, da li zbog toga što se ne može utvrditi ko je porušio u Savamali. Uzmite bilo koji drugi primer poput nadležnih ministarstava, sudova, REM-a.

Zašto bi Vučić imao interes da bude konflikt, šta će mu konflikt o kome vi govorite?

Ja mislim da ako neko ume da pliva u takvim okolnostima i ume da radi u takvim okolnostima onda je to Vučić. On je „mastermajnd“ ove destrukcije u kojoj mi živimo, on ju je kreirao na kraju krajeva.

Kada govorimo o desnici, devedesetih je Milošević opoziciji suprotstavljao Šešelja, čiji su kapaciteti, morate priznati, daleko iznad Vacićevih. Zar ne mislite da Vučić, isturajući Vacića, pokazuje i da mu protiv ovakve opozicije i ne treba neko sa većim kapacitetima?

Ono što ja mogu da kažem je da je Miša Vacić provokator i tačno je da on nije ni prineti Vojislavu Šešelju ’90-ih, ali to je najviše što u ovom trenutku Vučić može da izvuče. On je do sada potezao najjače karte koje je imao, bilo da je u pitanju Marko Bastać ili proglašenje doktorata Malog. Videćemo šta će povući tog 22. novembra kada se bude odlučivalo oko doktorata. Nismo mi polupali 10 glava u prethodnih godinu dana, počev od Borka Stefanovića, nego su predstavnici vlasti to radili. Ako Vučić misli da će na ovaj način da isprovocira bilo koga, ja garantujem da se to sa naše strane neće desiti ali to ne mora da znači da neki građanin kome je pao mrak na oči neće da

 uradi nešto strašno sa ove ili sa njihove strane, zatrovan ovim ludilom koje emituje Vučić.

Da li Vacića smatrate ozbiljnim igračem?

On jeste ozbiljan igrač pošto ima svu podršku i dobija novac i radi to što mu Vučić kaže na način na koji on može da radi, ali daleko od toga da može Miša Vacić da bude nekakva težina u ovom društvu. Međutim, on jeste opasnost.

Opozicija je najavila da želi promenu formata u razgovoru sa predstavnicima Evropskog parlamenta, šta to konkretno znači?

Promena formata razgovora znači da predstavnici Evropskog parlamenta sednu sa nama i odvojeno sa vlašću i da nakon toga vidimo da li uopšte ima mogućnosti da se napravi pomak. Naši su zahtevi vrlo jednostavni. Poslali smo pismo u kome smo objasnili kako vidimo taj format sa predstavnicima Evropskog parlamenta i videćemo šta će se desiti do četvrtka. Definisali smo čitav taj format, koji se zove „proksimiti toks“ i on se primenjuje u svetu u raznim slučajevima. Razgovara se sa dve strane odvojeno i onda se napravi presek i vidi se šta mogu da budu tačke oko kojih može da se napravi nekakav presek. Ono što mi želimo od dogovora definisali smo kao sveobuhvatni sporazum.

Da li ulazite zapravo u neku vrstu pregovora ili nema pregovora oko tih uslova koje postavljate i koji su poznati?

Mi razgovaramo o tome kako i na koji način mi vidimo budućnost. U ovih skoro godinu dana, od kako su krenuli protesti, desile su se dve veoma važne stvari za Srbiju – prva stvar od hiljadu i hiljadu zahteva pobunjenog naroda, mi smo došli do jednog zahteva. Taj zahtev je da imamo poštene izbore i posle skoro godinu dana protesta jasno je da ono što zapravo zastupa opozicija, je ono što u dubini oseća pobunjena Srbija, koja više ne želi da učestvuje u bilo kakvim pokradenim izborima. Opasno je, međutim, to što se bojkot, kao sredstvo borbe protiv ove stvarnosti, koja je ružna, može proširiti na čitav region. Građani sve više veruju da ne mogu da se izbore sa svojim diktatorima sa jedne strane i vide na drugoj strani da EU ili međunarodni faktor ne može da učini mnogo da im pomogne da se izbore za vladavinu prava i demokratiju. Svi ti građani u regionu žive u zarobljenim državama. Njihov odgovor na ovo što mi živimo bi mogao biti bojkot.

 

Foto: Istinomer/Zoran Drekalović

 

Kakve veze sad ima region? Uostalom imali ste bojkot lokalnih izbora u Albaniji koji nije imao uticaj na promenu stavova EU ili međunarodnog faktora?

Ja sam prisustvovao nekim međunarodnim skupovima u poslednjih sedam dana na kojima je bojkot, kao legitimno sredstvo rešavanja problema u regionu bio najvažnija tema. Bojkot lokalnih izbora u Albaniji nema istu težinu kao bojkot parlamentarnih izbora u Srbiji, jer ni Albanija, ni Crna Gora ni Makedonija nemaju to što mi imamo, a to je Kosovo. Dakle, nemaju tu vrstu problema zato ovde ta stvar ima poseban značaj. Sa druge strane mi smo najbrojnija država u ovom regionu, ali ono što se ovde desi sutra lako može da se prelije i na ostale zemlje i ja mislim da zato ono što mi danas imamo kao nekakvu tačku uporišta u razgovorima sa predstavnicima Evropskog parlamenta je jako važno i ubeđen sam da ćemo uspeti. 

U čemu?

Da ćemo se izboriti za slobodne izbore, kako će do toga doći videćemo. Mi treba da počnemo da razgovaramo.

Šta očekujete da se tačno desi – da Vučić pristane na sve uslove?

Očekujem da pričamo o tome kako treba da izgledaju sledeći izbori i da razgovaramo o tome kako izgleda REM, da imamo politički konsenzus oko članova REM-a, oko svih članova Republičke izborne komisije i oko toga ko upravlja Agencijom za borbu protiv korupcije pošto očigledno da te institucije ne rade svoj posao.

Zašto očekujete da će vlast da pristane na te uslove imajući u vidu da i Tanja Fajon i svi predstavnici EU sa kojeg god sastanka da izađu ili koje god saopštenje da objave govore da treba izaći na izbore i u ovim uslovima. Šta vam uliva tu nadu ili očekivanje da će nešto da se menja?

Promenilo se mnogo toga, vi sada imate Evropski parlament koji ovde sada ima misiju da razgovara.

Upravo oni vas ubeđuju da učestvujete i na ovakvim izborima.

Oni su nas ubeđivali da se vratimo u parlament pa se nismo vratili, ubeđivani smo da treba da uradimo razne stvari u ovom periodu koje nismo uradili. Nije sad to važno u šta oni nas ubeđuju, nego je važno to šta mi možemo da dobijemo, odnosno za šta možemo da se izborimo. Nismo mi neko ko ne želi da razgovara pošto nam i tu stvar nameću. Ako neko želi da razgovara to smo mi. Tražimo dijalog sve ovo vreme i on se nije desio u onom formatu koji bi mogao da da rezultat. Pošto su formati dosadašnjih razgovora iscrpljeni sada smo prešli u neku sledeću fazu.

Istini za volju vi ste se uključili prvo u FPN dijalog koji je nevladin sektor pokrenuo onda ste izašli iz tog dijaloga i odbili da učestvujete u skupštini u dijalogu?

Ne, nije tako. Mi smo učestvovali vrlo otvorenog uma i otvorenog srca u dijalogu na FPN-u, otišli smo tamo spremni da razgovaramo, ali sa druge strane nismo naišli na tu spremnost i umesto toga doživeli smo uvrede, ismevanje i to je bio jedan cirkus u kojem više nismo želeli da učestvujemo. Posle trećeg sastanka na kom se ništa nije pomerilo shvatili smo da taj format jednostavno ne daje rezultate tako da ne mogu da kažem da smo mi sada tamo otišli i kao mi smo napustili. Napustili smo jer se nije ništa desilo.

Da preciziramo – dijalog ali ne o martovskim ili predstojećim redovnim izborima?

Ne, ne. Na našu primedbu da je kasno za ove izbore koji se navodno pominju u martu odgovor je da nije po Ustavu da se to pomera. Ja sam siguran da postoji politički odgovor i da se mogu naći kvalitetna ustavna rešenja, za pomeranje izbora. Najbolji pravnici koje imamo su radili na tome da damo odgovarajuće predloge. Nije pomeranje izbora puko pomeranje, već je suština šta se u okviru svega toga može postići i dogovoriti.

Razgovaramo o parlamentarnim izborima, da li u Savezu za Srbiju ili vi lično kao gradonačelnik Šapca, razmišljate o tome da se promeni odluka kada je reč o lokalnim izborima?

Pored toga što smo razgovarali o nekakvom novom terminu za poštene izbore pojavljuju se neki termini koji su sasvim novi – kraj aprila, početak maja, kao rezervni termini. To su neke opcije koje su se u međuvremenu pojavile i kada to prebacite u lokal onda zapravo imate 6 ili 7 meseci i do tih nekakvih lokalnih izbora, koji bi se dešavali verovatno u istom terminu kada i parlamentarni. Mi smo čvrsto na stanovištu da je u ovom trenutku bojkot ne rešenje nego put da dođemo do slobodnih izbora i mi ćemo istrajati.

Ali situacija na lokalu je drugačija, drugačije se ponašaju građani u ulozi birača na lokalu, sami ste rekli prošle godine da su na lokalu kadrovi najlošiji, da Vučić mora poseban napor da uloži kako bi ih kontrolisao, ako je to tako zar to nije dobra prilika da opozicija osvoji gradove kao što je recimo opozicija u Budimpešti osvojila?

To jeste jako važna tema prvenstveno za Šapčane i sama ta činjenica da smo mi jedini grad koji ima drugačije okolnosti u kojima živi i razvija se. To jeste teška tema možda i najteža tema kod nas.

Da li se možda razmišlja da se taj stav promeni?

Mi u ovom trenutku radimo različite projekte, otvorili smo priču o referendumima, 8. decembra ćemo imati veliko izjašnjavanje građana koji će dobiti priliku da odlučuju o dva miliona evra i to nema nigde u Srbiji. Samo u Šapcu imate mogućnost da kao redovan građanin odlučujete o nekakvom novcu u sredini u kojoj živite. Istovremeno u Šapcu imate jedini parlament koji danas funkcioniše, u njemu opozicija koristi 95 odsto svog vremena da debatuje i kritikuje. U Šapcu imate četiri medija, dve televizije i dve novine koji izveštavaju na potpuno nezavisan način.

Da li je baš to razlog da učestvujete na lokalnim izborima?

Mi nećemo ništa raditi što može na bilo koji način da naruši jedinstvo ili opozicije ili osećaj da se na ovim parlamentarnim izborima ne učestvuje. Mi smo u tom opredeljenju čvrsti, ali ćemo paralelno sa tim voditi računa šta kažu građani u Šapcu.

 

Foto: Istinomer/Zoran Drekalović

 

Posle nedavnog sastanka sa šefom misije Saveta Evrope u Beogradu rekli ste da je vlast odbila postmonitoring Kongresa koji kontroliše, šta se dešava sa lokalnim samoupravama i regionalnim vlastima u zemljama članicama Saveta Evrope gde ste vi podneli izveštaj prošle godine, kako vi znate da je vlast to odbila?

To je skandal koji se desio i o kome se manje-više ćuti. Ja sam to rekao očekujući da će da se digne javnost oko toga, vi ste jedini novinar koji je to primetio. Šta se desilo? Desilo se da posle mog nastupa u Strazburu o stanju u lokalnim samoupravama u Srbiji i svih dokaza koje smo dostavili tamo Savet Evrope je trebalo da proveri da li se Povelja o pravu lokalnih samouprava primenjuje. Naša država je dužna da poštuje tu Povelju koju smo mi usvojili kao naš domaći zakon. Sedmog februara ove godine je bio komitet za monitoring u Beogradu i pre početka sednice komiteta predsednik komiteta, gospodin Verbek je imao sastanak sa ministrom Ružićem. Ministar Ružić se tad složio da se utvrdi postmonitoring i to nam je saopštio gospodin Verbek na početku sastanka, pa smo to onda Saša Paunović i ja, kao prisutni na tom sastanku, posle saopštili medijima. Tog istog dana je gospodin Ružić otišao na ribanje kod Vučića i tamo mu je rečeno da demantuje sve što je rekao.

Kako to znate?

Tog dana oko 14 časova Ružić je izašao i rekao kako nije bilo govora uopšte o postmonitoringu. To veče smo imali zajedničku večeru – svi članovi Komiteta za monitoring Saša Paunović i ja, kao nekakvi organizatori tog skupa na kome je meni gospodin Verbek rekao da je to neviđeni skandal i da se to njemu nikad u životu nije desilo, a on je čovek sa ogromnim iskustvom i stažom. Iz Saveta Evrope je poslato pismo državi da se uspostavi postmonitoring. Vlada ove države mora da da saglasnost, takvo je pravilo, a vlada ove države nije dala saglasnost, ništa nije odgovorila. Negde u junu mesecu sam dobio pismo od gospodina Verbeka u kome on kaže da i dalje nema saglasnost vlade i da se čeka. Šef misije Saveta Evrope u Beogradu mi je pre neki dan na tom sastanku rekao da će pokušati da pribavi nekakvu informaciju o tome šta se dešava.

Zašto Savet Evrope ne saopšti da nisu dobili saglasnost?

To pitanje jeste zanimljivo, ali to nije za mene.

Da se vratimo odgovorima na ovo što se dešava, koje ste pomenuli na početku razgovora. Na TV Nova S ste rekli da onaj ko ozbiljno misli da se bavi politikom u ovoj zemlji mora da da jasne odgovore na ludilo. Na šta ste konkretno tu mislili?

Mislio sam da mi moramo da damo odgovor na to kako izaći iz ovog mračnjaštva i destrukcije u koje nas je uveo Vučić. U ovom trenutku to nema ko da uradi zato što smo svi preplavljeni nekakvim odgovaranjem na ono što su nam dnevne teme u koje nas uvlače i zamagljuju sliku.

Zar Vučić ne uvlači opoziciju upravo u to?

Tako je i sad mi hoćemo da izađemo iz tog kruga. Šta je naš odgovor ili šta je moj odgovor? Pa moj odgovor su lokalne politike grada Šapca koje bi mogle lako da postanu nacionalne politike. Bilo da je u pitanju način odlučivanja o raspolaganju novcem, do poslovnih i agrarnih politika. Meni je drago što je Zoran Lutovac kao predsednik Demokratske stranke prihvatio da najveći deo toga uđe u program DS. Ali ono što mi sada radimo i što može da promeni Srbiju je pravljenje snažne i jake DS koja će učiniti jednu stvar koju nikad nijedna stranka u Srbiji nije uradila. Otvorićemo poslovanje naše stranke i ono će biti potpuno javno zato što tamo gde ti uspeš da obezbediš poštenje u stranci, stvaraš poverenje građana da ćeš to primeniti i u državi. Znaće se kako novac ulazi, kako novac izlazi, na šta se troši, kako se troši. Poštena politička organizacija u Srbiji ima šansu da učini državu poštenom odnosno vlast poštenom i tome služe političke partije. Mi verujemo da smo na putu da jednu poljuljanu i urušenu političku organizaciju vratimo na noge da joj udahnemo novu snagu, da ponudimo nekakva nova lica i nove odgovore na pitanja.

Kako objašnjavate to da u ovoj zemlji, prema merenjima agencija, ima više od 1,5 miliona stanovnika koji se ne slažu sa Vučićem, a da tih 1,5 milion stanovnika nije za opoziciju. Ili mislite da agencije za istraživanja javnog mišljenja, kao što vaše kolege iz Saveza za Srbiju smatraju, ne govore istinu. Gde su ti ljudi da vas podrže?

Ono što je moje iskustvo za ovih 5-6 godina koliko se bavim politikom u svom gradu je da kada god imate dobru ponudu za građane oni uvek na tu ponudu pozitivno odgovaraju. Građanima je potrebna dobra ponuda i ona se za sada ne dešava, a desiće se čim završimo posao oko ujedinjenja oko DS i budemo ljude uverili da je moguće u Srbiji napraviti poštenu političku organizaciju, koja ne zavisi od budžeta, ne zavisi od stranaca, od tajkuna i organizaciju koja sutra, iako nije u parlamentu, može da preživi, organizaciju koja je spremna da vraća svoje dugove. Ne može da mi kaže niko da je vrlo sposoban da upravlja državom, a da nije sposoban da upravlja svojom strankom, da nije sposoban da vraća dugove svojih prethodnika. Mi smo vrlo blizu toga da uvedemo jednu novu realnost u politički život u Srbiji, a to je da počnu stvari da se odvijaju na pristojan, zakonit, pošten i normalan način.

To je mimo Saveza za Srbiju, izvan Saveza za Srbiju ili unutar saveza za Srbiju?

Ovo što mi radimo je proces koji će dovesti do toga da sve političke organizacije u Srbiji budu bolje, pa i Savez za Srbiju i vlast u Srbiji.

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović