Srpski i kosovski političari ostaju “zaglavljeni” na nepoznatoj granici – između teritorijalnog razgraničenja i državnog priznanja. Sudeći po razmeni zvaničnih izjava obe strane, posle povratka sa zapadnobalkanskog samita u Berlinu, utisak je da je to jedina tema o kojoj su u poslednje vreme razgovarali, daleko od očiju javnosti.
Posledice potpisanog energetskog sporazuma sa Rusijom nisu samo smanjena sredstva koja se slivaju u budžet republike, pokrajine i lokalnih samouprava na ime rudne rente, već i naknada koju domaće banje na teritoriji, čiji je sada vlasnik NIS moraju NIS-u da plaćaju za korišćenje geotermalnih izvora. Posledice osećaju i sami građani čije se njive ili kuće nalaze na teritoriji na kojoj NIS iskopava bušotine, čime je veliki broj kuća i obradivog zemljišta oštećen.
Kada je prethodni put dolazio u Srbiju, u oktobru 2014. godine, mediji su najavljivali da Putin “donosi” čak 10 milijardi dolara. Ovih dana državni zvaničnici najavljuju nekoliko stotina miliona evra ulaganja.
Prema analizi ISAC fonda, po pitanju stepena usaglašenosti spoljne politike Srbije sa EU, Srbija, ne samo da beleži stalan pad, već je i rangirana kao poslednja u regionu. Od zvaničnika u Beogradu prethodnih meseci se moglo čuti da nas u pregovorima o Poglavlju 31 blokira, pre svega Litvanija, ali i druge zemlje bivšeg Varšavskog pakta, pre svega zbog odnosa prema Rusiji.
Kosovski šef diplomatije Bedžet Pacoli poslednjih nekoliko dana bio je udarna vest u srpskim medijima, pošto ga je predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća Sulejman Ugljanin pozvao u zvaničnu posetu Novom Pazaru. Vlada Srbije odbila je Pacolijev zahtev za posetu, pozivajući se na Rezoluciju 1244 i UNMIK-ova dokumenta, prema kojima, kako je saopšteno, ne postoji država Kosovo, pa samim tim ni kosovski ministar spoljnih poslova. Kosovsko ministarstvo inostranih poslova uzvratilo je najavom da će se žaliti visokoj predstavnici EU Federiki Mogerini zbog kršenja Briselskog sporazuma. Ko je prvi čovek kosovske diplomatije čija je najavljena poseta skandalizovala zvanični Beograd?
Što vam više ispiraju mozak iz zvaničnih kanala, što manje alternativa imate u smislu izvora informacija, podložniji ste uticaju očiglednih laži, kaže urednik na litvanskom portalu Delfi Vaidas Saldžiunas. „Možete da živite u blatu, okruženi siromaštvom, možete da živite bedno, a da podržavate lidera koji je stvorio tu vrstu života i vi uživate u prisustvu […]
U poslednjih nekoliko godina bilo je mnogo "upozorenja" koja su stizala iz "dobro obaveštenih" ruskih obaveštajnih izvora o haosu koji se planira u Srbiji i regionu, a Istinomer Amnezija vas podseća na samo neka od njih. Put do domaće publike, uprkos svoj tajnovitosti i bezbednosti kojom su, navodno, bili obavijeni, ova upozorenja nalazila su uglavnom preko "Informera" i nešto kasnije "Srpskog telegrafa".
Šta bi se desilo ukoliko bi Vučić ocenio da je ispunjavanje kosovske agende previše rizično za njegov opstanak na vlasti? Da li je, s obzirom na do sada iskazanu spremnost da potpuno pogazi uobičajene demokratske norme kako bi održao vlast (koje je uočio i OEBS u svom izveštaju o predsedničkim izborima) opravdano očekivati da bi, u slučaju pretnje gubitkom podrške birača zbog proevropske politike, Vučić ostao veran toj ideji, ili bi se okrenuo Moskvi – kad već ima godinama pripremanu scenografiju za takvu ulogu?
Da li će i kada u Srbiju stići ratni vazduhoplovi tipa MiG29, koje je našoj zemlji poklonila Ruska Federacija za svega 185 miliona dolara, pitanje je kojim se već godinama bave srpski mediji i političari, uz obilje detalja i, ispostaviće se, još više probijenih rokova, koje i dalje brojimo.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
