Tražeči naftu, NIS izbušio vojvođanske njive

Posledice potpisanog energetskog sporazuma sa Rusijom nisu samo smanjena sredstva koja se slivaju u budžet republike, pokrajine i lokalnih samouprava na ime rudne rente, već i naknada koju domaće banje na teritoriji, čiji je sada vlasnik NIS moraju NIS-u da plaćaju za korišćenje geotermalnih izvora. Posledice osećaju i sami građani čije se njive ili kuće nalaze na teritoriji na kojoj NIS iskopava bušotine, čime je veliki broj kuća i obradivog zemljišta oštećen.
Međudržavni sporazum koji je Srbija 2008. potpisala sa Ruskom Federacijom, a koji između ostalog predviđa da Gaspromnjeft, većinski vlasnik NIS-a rudnu rentu, umesto zakonom propisanih sedam plaća svega odsto, nije bio tema nedavnog susreta Putin – Vučić u Beogradu. Ovu temu, tačnije mogućnost revizije pomenutog sporazuma, koji je, kako je tadašnja vlast tvrdila, potpisan zbog Južnog toka, a kojeg danas definitivno nema, nije pokrenula ni vlast, ali ni opozicija. Ni uoči, ni za vreme, ni posle posete Putina, ali ni bilo kojom drugom prilikom. Ovom temom bave se pojedine vojvođanske stranke, neki od vojvođanskih opštinskih funkcionera i pre svega građani na čijim posedima ili u okolini njih NIS vrši iskopavanja, a koji prema sopstvenim tvrdnjama, a odnedavno i sudskim presudama, zbog aktivnosti NIS-a na terenu, trpe značajne posledice.
*
Foto: FoNet

Jedno od poslednjih obraćanja javnosti LSV u vezi sa zahtevom za preispitivanje poslovanja Gaspromnjefta u Srbiji, koji je, podsetimo NIS kupio za svega 400 miliona evra, uz obavezu ulaganja 500 miliona investicija, bilo je uoči dolaska predsednika Rusije u Srbiju. 

Niža od najniže rudne rente u Evropi
“Energetski sporazum između Srbije i Ruske Federacije ima katastrofalne posledice po našu državu i njene građane. Naftna industrija Srbije je prodata uz obećanje da će Srbija zaraditi od izgradnje Južnog toka. Ruska Federacija je pre četiri godine odustala od Južnog toka, a Srbija je ostala bez nacionalne naftne kompanije, naftnih i gasnih rezervi, geotermalnih izvora, imovine NIS-a i bez tri milijarde dinara koje je uložila u zajedničku firmu formiranu zbog izgradnje Južnog toka“, navodi LSV, uz konstataciju da su pre jedanaest godina najavljene „blagodeti sporazuma koje će osetiti svaki građanin u Srbiji“, ali da su te blagodeti osetili samo ruski partneri, „koji su za svega 400 miliona evra došli do najvećeg bogatstva koje naša država podeduje“.
Da je zahtev za revizijom sporazuma opravdan smatra i predsednik opštine Kanjiža Robert Fejstamer. Ova opština je uz Srbobran i Kikindu 2014. nezadovoljna raspodelom sredstava od rudne rente, kao i njenim prikupljanjem potpisala Memorandum o saradnji u kojem se zahteva od Ministarstva enegretike da se revidira energetski sporazum sa Ruskom federacijom, kako bi NIS rudnu rentu umesto tri odsto plaćao zakonskih sedam odsto, ili  da se definiše drugačija raspodela sredstava – da lokalnim samoupravama umesto dosadašnjih 40 odsto od tri dsto, bude dodeljen iznos od 100 odsto. Poređenja radi, Slovenija za eksploatisanje svojih mineralnih sirovina naplaćuje 18, Bugarska 12,5 , Hrvatska deset odsto, a primera radi, Mađarski MOL u toj državi plaća rudnu rentu od 12 do čak 60 odsto, u zavisnosti od starosti eksploatacijskog polja.
Posle četiri godine od potpisivanja Memorandum, prema oceni predsednika opštine Kanjiža nije dao očekivane rezultate.
“Inicijativa nije imala efekta, imali smo sastanke sa pokrajinskim predstavnicima, dobili smo obećanja da će se naš zahtev razmotriti, ali do sada ništa od toga. Taj novac je nama, sasvim sigurno, mnogo značajniji, nego pokrajini ili republici, ali možda oni ne misle tako“, kaže u razgovoru za Istinomer Robert Fejstamer, predsednik opštine Kanjiža, dodajući da se sa predstavnicima republičkog nadležnog Ministarstva nisu sastajali tim povodom. 
Ipak, Ministarstvo rudarstva i energetike je još pre dve godine uputilo dopis opštini Kanjiža u kojem zaključuje da nema potrebe za revizijom energetskog sporazuma sa Rusijoim, jer, kako stoji u saopštenju, predstavnici ruske strane, dakle NIS u potpunosti ispunjava odredbe sporazuma, odnosno ulažu u pumpe, u infrastrukturu, što je sporazumom i predviđeno. 
Za predsednika opštine Kanjiža ovakvo obrazloženje nije dovoljno, a ni u potpunosti tačno, jer, kako je rekao, “iako određenih pomaka u razgovoru sa predstavnicima NIS-a ima, pre svega kada je reč o ulaganju u određene oštećeće saobraćajnice, još uvek se ne može govoriti o kontinuiranom ulaganju u našu opštinu, koja je zbog velikih iskopavanja pretrpela značajnu štetu, kada je reč o putevima, ali I privatnim posedima”, kaže Fejstamer.
On naglašava da opština Kanjiža neće odustati od zahteva za povećanjem rudne rente ili bar drugačijom raspodelom sredstava, jer gubici  za ovih 11 godina su, kako kaže zaista veliki.
“Nikada nismo izračunali koliki nam je gubitak, jer bi to bila velika cifra. Svake godine sigurno bismo imali jedan i po puta više sredstava nego što smo dobili sada od rudne rente. Svako ko se bavi razvojem zna da su ta sredstva značajna za mnoge projekte“, kaže naš sagovornik.
Šoder i šljunak umesto zemlje prve kategorije
Posledice potpisanog energetskog sporazuma sa Rusijom nisu samo smanjena sredstva koja se slivaju u budžet republike, pokrajine i lokalnih samouprava na ime rudne rente, već i naknada koju domaće banje na teritoriji, čiji je sada vlasnik NIS moraju NIS-u da plaćaju za korišćenje geotermalnih izvora. Posledice ovog sporazuma osećaju i sami građani čije se njive ili kuće nalaze na teritoriji na kojoj NIS iskopava bušotine, čime je veliki broj kuća i obradivog zemljišta oštećen.
*
Foto: FoNet/ Božidar Petrović

Iako se NIS ovim sporazumom obavezao da će sanirati nastalu štetu na privatnim objektima, to se, bar prema tvrdnjama samih vlasnika, od kojih se mnogi nalaze i pred sudom, nije dogodilo ili bar ne u potpunosti. Da paradoks bude veći, umesto da građani tuše NIS za nanetu štetu, u velikom broju slučajeva NIS je zapravo tužio građane, uz obrazloženje da im, svojim protestima, kojih je bilo tokom 2015. i 2016, ometaju rad.

Jedni od tuženih su i porodica Matović, dvojica braća iz Turije, kažu jedino im majku NIS nije utužio.
“Tužena mi je cela porodica osim majke, ali uopšte se ne zna zašto smo tuženi, čak su nam i poslali policiju, rekli su da mi njih uznemiravamo ali to nije istina. Policija je bila, zapisnik postoji, uredno sve, znači niko im ne brani da rade, ali moraju da plate”, kaže Saša Matović, poljoprivrednik iz Turije.
Četvoricu zemljoradnika iz Turije, sela nadomak Srbobrana NIS je, prema odgovoru iz te kompanije, tužio da bi ostvario, kako tvrde, ugroženo pravo na prilaz i održavanje bušotine, a postupak se vodi i radi uspostavljanja stvarne službenosti NIS-a na delu zemljišta u vlasništvu zemljoradnika, kako bi se na taj način, objašnjavaju u NISu, sporna situacija trajno rešila. 
Pravna zastupnica porodice Matović Snežana Sekulić u više navrata je isticala da je pravo službenosti zauzimanja zemljišta i izvođenja radova način da NIS vlasnike parcele trajno, 365 dana u godini liši prava da koristi određene površine, što je kaže advokatica Sekulović protivno Ustavu, jer je “svojina po Ustavu neprikosnovena i zagarantovana”.
Ipak, u slučaju porodice Matović 23. decembra 2018, pravda je, kaže za Istinomer Snežana Sekulović bar delimično ostvarena. Naime, Sud je dosudio da pravo službenosti zauzimanja zemljišta i izvođenja radova ne može biti svih 365 dana u godini, kako je tražio NIS, već samo u periodu I trajanju koje odredi Ministarstvo energetike I rudarstva da se vrše ispitivanja.
“Ovom presudom smo ostvarili delimičan uspeh, ali ni NIS nije ostvario ono što je želeo I više ne može da se bahati kao što je to radio do sada, jer je pravo vlasništva ipak preče”, kaže u razgovoru za Istinomer advokatica Sekulović.
Ona podseća da je i pre prodaje NIS-a Rusima ova kompanija vršila istraživanja na tim područjima, ali da su “oni prethodni, domaći bili znatno tolerantniji I vaspitaniji. Nisu ulazili u njive, bašte ili groblja, što sadašnji NIS radi.”
Iako je prvostepena presuda doneta, čime su zadovoljni I Matovići, ona još uvek ne garantuje potpuno saniranje nanete štete, ni na njivama, ali ni na kućama.
“Zemlja još nije vraćena u prvobitno stanje, ima sirove nafte,ima kamenja, može da se vidi na licu mesta, njiva mi je u katastrofi, mislim u lošem stanju. Suši mi se usev, objašnjavao sam soja mi je do ovde kad je redovno, sad je ovako mala. Niko ništa ne rešava”, kaže Matović.
I poljoprivrednik Jevrem Moldovanov, takođe iz Turije ima slična neprijatna iskustva.
“Uzeli su od mene zemljište i nisu hteli da ga vrate kad je istekao ugovor u prvobitno stanje. Ja sam ih nakon toga zamolio da ovo zemljište što su mi uzurpirali povade ovaj šljunak, šoder i sve šta oni to treba da urade i da mi vrate moje zemljište na nivo kao što je bilo. Ali pod uslovom da mi ne donesu zemlju iz Banata pete i šeste klase jer to ne pripada ovoj zemlji, jer Turija leži na najboljoj zemlji u Evropi što znaju i ostali koji se bave zemljoradnjom”, zaključuje Moldovanov.

Naslovna fotografija: FoNet