Putin, milioni i hulahop čarape

Kada je prethodni put dolazio u Srbiju, u oktobru 2014. godine, mediji su najavljivali da Putin “donosi” čak 10 milijardi dolara. Ovih dana državni zvaničnici najavljuju nekoliko stotina miliona evra ulaganja.
Uoči svake posete Vladimira Putina Beogradu licitiralo se milijardama. Ovaj put, predsednik Ruske Federacije dočekuje se sa podjednakom euforijom, ali su, kada je reč o novcu, očekivanja su izgleda spuštena. Umesto milijardama, sada se u ovdašnjim medijima licitira milionima. 
*
Foto: FoNet/TV FoNet

Najavljuje se da će tokom posete biti potpisan ugovor vredan 230 miliona evra između Infrastrukture železnica Srbije i ruskih železnica RŽD Internešenel. Takođe se pominje i sporazum o saradnji u renoviranju s povećanjem kapaciteta hidroelektrane „Đerdap 2“, između kompanija „Silovije mašini“ i „Elektroprivrede Srbije“, kao i memorandum o rusko-srpskoj saradnji u sektoru električne energije.

Kada je prethodni put dolazio u Srbiju, u oktobru 2014. godine, mediji su, a pre svega tabloidi, pisali da je Vladimir Putin najavio  čak 10 milijardi dolara. Istini za volju, predsednik Rusije najavio je mogućnost da u naredne tri godine ruske investicije u Srbiji dostignu od šest do deset milijardi dolara. To nije bio prvi put da su sa Vladimirom Putinom „milijarde dolara“ stizale u Srbiju.
 
Ruski predsednik posetio je Srbiju i uoči predsedničkih izbora 2012. godine. U vreme kad je predsednik republike bio Boris Tadić. I tada je dnevni list Blic najavljivao da sa Putinom stiže i finansijski paket vredan 10 miljardi dolara. 
Ukupne ruske investicije u Srbiji i danas, posle skoro sedam godina od ove posete, prema podacima ruske ambasade, iznose četiri milijarde dolara. 

Realna snaga ruske ekonomije
Kakva je, ipak, realna snaga ruske ekonomije, četiri godine od kako je Zapad ovoj zemlji uveo sankcije i može li Rusija u Srbiji da bude veliki investitor, kao što se to već godinama očekuje?
Ruska privreda iz recesije izašla je još u prvom kvartalu 2017. godine. Svetska banka očekuje da će ruska ekonomija u narednom dvogodišnjem periodu rasti po stopama od 1,5 do 1,8 odsto, kao i da će taj rast biti podržan rastom cena nafte na globalnom tržištu. Ipak, pred ruskim predsednikom su i dalje brojni izazovi, a jedan od najvećih je  što stopa siromaštva, uprkos smanjenju, još nije dostigla predkrizni nivo. Iako je broj siromašnih smanjen na 1,1 milion i sada iznosi 13 odsto, to je i dalje za dva procenta više u odnosu na period pre krize. Cilj Vladimira Putina je da do 2024. godine prepolovi stopu siromaštva u Rusiji. 
Ipak, čak i američki mediji, poput Blumberga na primer, izveštavaju da se Rusija, prilagodila sankcijama. Ova privreda, koja je bila veliki uvoznik hrane i poljoprivrednih proizvoda, tokom protekle četiri godine, koliko traju sancije, razvila je sopstvenu proizvodnju 
Da Rusija sada manje uvozi hranu potvrđuju i podaci Svetske trgovinske organizacije. U odnosu na 2010. godinu uvoz hrane je manji za 10 odsto. 
Izvoz hulahop čarapa
Kada su Rusiji 2014. godine uvedene sankcije, u Srbiji se očekivalo da će to biti naša šansa, zbog nemogućnosti evropskih privrednika da na tamošnje tržište izvezu hranu. To se, ipak, nije dogodilo. Prve godine uvođenja sankcija srpski izvoz je pao za tri odsto i iznosio oko milijardu dolara. Već, sledeće godine bio je manji za skoro 30 procenata. Tek sa oporavkom rublje i naš izvoz u Rusiju počeo je da se oporavlja. U prvih 11 meseci prošle godine on je iznosio 954 miliona dolara. To je za oko četiri odsto više nego u istom periodu prošle godine. U našem ukupnom izvozu Ruska Federacija učestvuje sa 5,9 odsto. 
*
Foto: FoNet/Xinhua

Zanimljivo je i to da na vrhu liste proizvoda čiji je izvoz u Rusiju porastao uglavnom nema hrane. Najveći doprinos rastu dale su hulahop čarape (24,6%), lekovi (48%) i spoljne pneumatske gume (171%). Iako se najviše govorilo o tome kako postoje veliki potencijali za izvoz jabuka u Srbiju, naš plasman ovog voća u 2017. godini bio je manji za 4,7 odsto. Jabuka je, ipak, broj jedan srpski izvozni proizvod u Rusiji. Naš izvoz ovog voća 2017. godine iznosio je 114 miliona. Na spisku top deset proizvoda su i breskve, nektarine i jagode. 

U međuvremenu, tokom četiri godine ruskih sankcija, pao je i ukupan obim spoljno-trgovinske razmene Srbije sa Rusijom. U prvih 11 meseci prošle godine iznosila je 2,79 milijardi dolara. To je još daleko od rekordnog nivoa trgovine iz 2014. godine, kada je ukupna razmena sa Rusijom dostigla  3,37 milijardi dolara. Ipak, ono što je 2014. godine najviše povećalo obim trgovine bio je rast uvoza, koji je na kraju te godine iznosio 2,34 milijarde dolara. U prvih 11 meseci iznosio je 1,84 milijardi dolara, dok je izvoz bio 954 miliona. To znači da je pokrivenost uvoza izvozom oko 52 odsto. 
Naslovna fotografija: FoNet/TV FoNet