U govoru koji je podeljen preko 20 hiljada puta na Fejsbuku, ruski akademik, doktor Aleksandar Redko, kroz svojevrsan omaž najpopularnijim teorijama zavere o pandemiji, poentira da ćemo svi umreti od laži koje nam se svakodnevno serviraju. Ironije li.
U izveštavanju o globalnim silama tokom prošle godine, najuticajniji mediji u Srbiji su u pozitivnom tonalitetu češće predstavljali Rusiju i Kinu nego EU i SAD – pokazuju rezultati monitoringa medija koji je sprovodila Crta.
Ruski opozicionar Aleksej Navaljni osuđen je na tri i po godine zatvora nakon što je sud u Moskvi doneo odluku da je prekršio uslovnu kaznu dok se u Nemačkoj oporavljao od trovanja nervnim agensom. On je još 2014. osuđen na tri i po godine zatvora, uslovno na šest godina, za prevaru i pranje novca, što je on negirao, nazivajući optužbe politički motivisanim.
Da li samo Kina može da nam pomogne ili Srbija nastavlja evropski put, je l’ još važi “nas i Rusa 300 miliona” ili samo s Amerikom možemo ostvariti ciljeve? O ciljevima spoljne politike Srbije nema javne rasprave, najčešće je vodi predsednik Srbije, povremeno i šef diplomatije, pa i svi ostali ministri. Ako potražite spoljnopolitičku strategiju Srbije, naći ćete predloge nevladinog sektora, tekstove iz 2017. u kojima se kaže da je pod hitno treba doneti ili projekte iz 2013. Odnos Srbije prema svetu danas možda najbolje opisuje stara izreka „Dobro jutro, čaršijo, na sve četri strane”.
Prethodnih dana mogli smo da čujemo hladne, cinične ili kritičke usmerene poruke prema Evropskoj uniji. Sa druge strane, svedočili smo izlivima velike ljubavi, zahvalnosti i poštovanja prema Kini.
Kakav je odnos Srbije sa ove četiri svetske sile poslednjih godina analizirali su sagovornici Istinomera Milan Krstić, osnivač Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative i asistent na Fakultetu političkih nauka na Međunarodnim studijama i Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove – ISAC fonda.
Predsednik Aleksandar Vučić je najcitiraniji srpski zvaničnik kada je reč o spoljnim odnosima Srbije. Prema podacima Crte i medija monitorniga koji je sprovodila tokom 2019. godine, analizirajući više od 16.000 tekstova, predsednik Vučić nije bio citiran u tekstovima o Rusiji i Kini, koji su bili negativno obojeni.
Svetska kriza izazvana virusom korona donela je, osim borbe za zdravlje ljudi i drugačiji spoljnopolitički narativ Srbije i to, pre svega, od onoga ko ga u Srbiji u najvećoj meri i kreira - predsednika države Aleksandra Vučića. Mogli smo prethodnih dana da čujemo hladne, cinične ili kritičke usmerene poruke prema Evropskoj uniji. Sa druge strane, svedočili smo izlivima velike ljubavi, zahvalnosti i poštovanja prema Kini. Igranje “na kartu Kine” od predsednika države odmah su, kao što je to uglavnom i slučaj, preuzeli i drugi zvaničnici. U tome ih prate i režimski mediji, a ne posustaje, reklo bi se ni medijski javni servis - Radio televizija Srbije. Rusija i SAD, kao inače značajni igrači u regionu, od početka zdravstvene krize, čini se, nisu previše interesantna tema za domaće zvaničnike.
Organizacija Crta sprovodila je medija monitoring tokom 2019. i analizirala je dnevnu štampu (Blic, Informer, Kurir i Novosti), onlajn portale (Blic, B92, Kurir i Telegraf) i centralne informativne i jutarnje emisije na RTS1, Pinku, TV Hepi i Prvoj. Rezultati su pokazali da je EU predstavljena dominantno neutralno, SAD i NATO u negativnom tonu, a Rusija i Kina u pozitivnom. Konkretno na RTS, nije bilo negativnih sadržaja o Rusiji i Kini, ali je bilo i o EU, SAD i NATO-u.
Tamo gde nema podele vlasti, poštovanja zakona, gde državni posednici sile vojska, policija, službe bezbednosti nisu pod demokratskom civilnom kontrolom, nego su u funkciji potreba vladajuće partije, odnosno njenoga vrhovnika, postoje sve dovoljne pretpostavke za policijsku državu. Mizanscen za to je ovde napravljen i sve što nam se događa zapravo su konsekvence činjenice da nije došlo do mentalnog, ekonomskog, političkog, socijalnog raskida sa ratom. Davanjem većih zakonskih ovlašćenja komunalnoj policiji u suštini je otvoren novi prostor, dobijena je nova alatka za kontrolu građana i upotpunjavanje kontrole nad društvom.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
