Nataša Perakov nije prva ukrajinska borbena pilotkinja. Nije ni tragično nastradala u tekućem oružanom sukobu sa Rusijom. Žena pod ovim imenom ne postoji, a fotografije koje se koriste u svrhu ove dezinformacije pripadaju foto modelu Kasjuši Rusin i vojnikinji Olesiji Vorobej. Ovom analizom, ulazimo u detalje novih tehnika propagandnog rata na društvenim mrežama.
Od početka rata u Ukrajini na mrežama se šire lažne vesti. Jedna od skorijih je vezana za aktivistkinju Aidu Ćorović. U pitanju je, kaže ona - ironija.
Još jedan uznemirujući video iz Kijeva obišao je svet putem društvenih mreža. Snimak oklopnog vozila koje gazi putnički automobil, u viralnim postovima je deljen uz opis “ruskog oklopnjaka koji je pregazio civilni auto u vožnji”. Prema poznatim podacima, reč je o Streli-10 koju inače koriste ukrajinske snage. Ukrštanjem snimaka različitih trajanja, koje su napravili očevici, vidi se da je vozač oklopnjaka izgubio kontrolu i tom prilikom udario u vozilo koje se kretalo u suprotnom pravcu. Međutim, još uvek ne postoji konsenzus o tome koja je „strana“ upravljala vozilom.
Viralan snimak na kojem su dvoje mladih glumaca na koje šminkeri stavljaju lažnu krv, deli se na društvenim mrežama kao dokaz da zapadni mediji lažiraju civilne žrtve u ratu u Ukrajini. Ali video je zapravo sa snimanja serije i nema nikakve veze sa aktuelnim dešavanjima u rusko-ukrajinskom sukobu.
Rat u Ukrajini iznedrio je i brojne fotografije i snimke koji se na društvenim mrežama poslednjih dana koriste kako bi se ojačali uvreženi stereotipi o antisemitizmu u ovoj državi. Pa tako, kada pogledate sporan snimak o kojem ovde pišemo, možete steći utisak da je kukasti neonacistički krst u tržnim centrima u Ukrajini nešto posve uobičajeno i normalno.
Mrežama se ovih dana širi glasina da je PornHub blokirao pristup sajtu za korisnike iz Rusije. Iako brojni internet servisi i društvene mreže zaista onemogućavaju ili ograničavaju pristup ruskim medijima, tvrdnja da PornHub trenutno nije dostupan u Rusiji je netačna.
Ljudi koji na snimku “trče za svoj život” jesu glumci, ali ne u “lažiranom” ratu u Ukrajini, već na snimanju naučnofantastičnog filma u Birmingemu 2013. godine.
Društvene mreže su preplavljene skrinšotovima tvitova sa lažnog naloga CNN-a koji je navodno, u svega šest meseci i u dve različite prilike, objavio tragičnu smrt iste osobe. „Berni Gors“, međutim,„prva američka žrtva ukrajinske krize“, nije ubijen ni u Avganistanu u avgustu 2021. godine . Berni ne postoji. Osoba sa fotografije koja se koristi u tvitovima sa lažnog naloga je YouTuber Džordi Džordan.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
