Prijatelji, braćo, kumovi… Ili o spoljnoj politici Srbije

Da li samo Kina može da nam pomogne ili Srbija nastavlja evropski put, je l’ još važi “nas i Rusa 300 miliona” ili samo s Amerikom možemo ostvariti ciljeve? O ciljevima spoljne politike Srbije nema javne rasprave, najčešće je vodi predsednik Srbije, povremeno i šef diplomatije, pa i svi ostali ministri. Ako potražite spoljnopolitičku strategiju Srbije, naći ćete predloge nevladinog sektora, tekstove iz 2017. u kojima se kaže da je pod hitno treba doneti ili projekte iz 2013. Odnos Srbije prema svetu danas možda najbolje opisuje stara izreka „Dobro jutro, čaršijo, na sve četri strane”.

Nećemo se vraćati u prošlost na tzv. četiri stuba spoljne politike, jer je samo u poslednjih nekoliko meseci bilo toliko preokreta da niko više nije siguran koji je to „naš put”. Od „brata Sija” do „ključa Bele kuće”- rezultat je da Srbija u 2020. godini nije otvorila ni jedno pregovaračko poglavlje sa Evropskom unijom.

Ko plaća transport, ko šalje lekare…

 

„Evropska solidarnost ne postoji. To je bila bajka na papiru. Ja sam danas uputio posebno pismo jedinima koji mogu da pomognu, a to je Kina”, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 15. marta kada je Srbija bila na početku borbe protiv korona virusa.

Doček aviona kojim je Kina nekoliko dana kasnije poslala pomoć prenosile su sve nacionalne televizije.

Samo mesec dana kasnije predsednik je potvrdio evropski put Srbije i istakao : „Srbija je izuzetno zahvalna EU na finansijskoj pomoći i svakoj vrsti solidarnosti koju je EU pokazala u prethodnom periodu, ne samo od kada se zajednički borimo protiv kovida 19, već i u periodu kada smo se borili s posledicama poplava 2014. godine, ali i kroz svaku vrstu finansijske pomoći kroz IPA fondove i fond solidarnosti”, rekao je Vučić.

O bratstvu sa Rusijom i Belorusijom moglo bi se govoriti danima. Kada nam je Moskva za vreme korone poslala pomoć, avion je dočekala premijerka Ana Brnabić rečima „Naši prijatelji, braćo, hvala vam!”

Ministar odbrane Aleksandar Vulin bio je nadahnut: „Puno će nam značiti ova pomoć u medicinskom smislu, ali pre svega što znamo da nismo sami i da su Rusija i ruski narod uvek tu za nas. Srbija nikada ne zaboravlja dobro.”

Bila je dovoljna samo jedna dvosmislena objava na Facebooku Marije Zaharove, portparolke ruskog ministarstva spoljnih poslova, pa da se na nju obruše stražne kritike iz vrha srpske vlasti. I predsednik Vučić je ocenio da je Zaharova pokazala „primitivizam i prostakluk” što govori o njoj, kao i „onima koji su je tu postavili”.

Ta se neprijatnost ipak završila izvinjenjem i zvaničnom potvrdom dobrih odnosa. S Belorusijom baš i nije tako. Krajem avgusta, mnoge je iznenadila vest da je Srbija potpisala deklaraciju Evropske unije u kojoj se navodi da izbori u Belorusiji nisu bili ni slobodni ni fer, kao i da su državni organi primenili nesrazmernu silu na demonstrantima. Na stranu što je srpska javnost za tu spoljnopolitičku promenu saznala na tviteru.

Nezgodnu situaciju s Belorusijom srpska premijerka je relativizovala, sugerišući otprilike da se naša država ne opterećuje preterano onim što je potpisala i da prijateljstvo sa Belorusijom ostaje neraskidivo.

„Potpisivanje deklaracije EU o Belorusiji je nešto što je potrebno da Srbija radi u okviru sinhronizacije spoljne politike, ali naša država ne bi smela da zaboravi prijateljski odnos s Lukašenkom”, rekla je Brnabić i dodala da se nada da nam Lukašenko „neće zameriti” i da će naš potez razumeti na pravi način, podsetivši na to da je Lukašenko posetio našu zemlju za vreme NATO bombardovanja.

Dve nedelje kasnije, Srbija je otkazala vojne vežbe s Belorusijom zbog, kako je objasnio ministar odbrane Aleksandar Vulin, „strašnog i nezasluženog pritiska EU”.

 

Dogodine u Jerusalimu

 

Najveće iznenađenje za spoljnopolitičke analitičare predstavljao je papir o namerama ili „pismeno” (kako ga naziva predsednik Srbije), potpisan u Beloj kući, u prisustvu predsednika Donalda Trampa, u kojem, između ostalog, piše da će Srbija (posle Amerike i Gvatemale) premestiti svoju ambasadu u Izraelu iz Tel Aviva u Jerusalim do 1. jula 2021. godine.

EU je odmah ocenila da to nije u skladu s evropskom politikom, a nije ni sa srpskom ukoliko slušamo šta kaže savetnica predsednika Srbije Suzana Vasiljević, o čemu je Istinomer već pisao.

Da li se seli ambasada ostalo je nejsano i posle susreta predsednika Vučića s palestinskim ambasadorom u Srbiji. Zvanično je saopšteno da je ambasador Palestine Muhamed Nabhan rekao da je Palestina sa zabrinutošću primila vest o mogućem premeštanju ambasade Srbije, a Vučić je istakao da je „Srbija posvećena unapređenju odnosa i s Izraelom i s Palestinom i želi održivo rešenje na osnovu međunarodnih javno-pravnih normi”.

Tačka „pismena” iz Vašingtona po kojoj će obe strane u svojim telekomunikacionim mrežama zabraniti korišćenje 5G opreme neproverenih dobavljača prvo se tumačila kao prekid saradnje s kineskim Huavejem. Već sredinom septembra Huavej je posetila premijerka Brnabić i tom prilikom je rekla da „razume sve intrige u okviru nekih tačaka Vašingtonskog sporazuma, ali naša delegacija nije imala nimalo lak zadatak”.

„Predsednik Aleksandar Vučić uspeo je da zadrži otvorena vrata sa svim partnerima, ne dovodeći Srbiju u nezavidan položaj da prekrši svoje norme”, zaključila je ona.

Kuda idemo?

 

„Onaj ko zna ljude u američkoj administraciji zna da tu suviše igre nema. Ako mislite da neko može da se igra sa Amerikom – otiđite pa probajte.” Posle te Vučićeve poruke, oglasio se i ministar državne uprave Branko Ružić rekavši da „Srbija može da ostvari svoje interese samo onda kada su njeni odnosi sa SAD dobri, nikako suprotno“.

Da li se i glavno strateško opredeljenje države promenilo u skladu sa stavom koji često iznosi ministar odbrane Aleksandar Vulin: „Ako nas neće Evropa ima ko hoće, nismo mi osuđeni na Evropu.“

„Mi nemamo debatu o EU. Pitanje pristupanja nije tema tokom izbora i nije tema uopšte. Kada se i priča o tome, vezano je za pitanje Kosova, tj. uslovljavanje Srbije“, kaže Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, jedan od učesnika debate „Spore pruge Srbije“ koju je povodom Dana demokratije organizovala nevladina organizacija Crta. 

Ili smo postali mudriji kada i Vučić, koji je sve državnike koji su došli u bilateralne posete nazivao prijateljima i obraćao im se nadimcima da bi potom shvatio da prijateljstava nema.

„Mali je broj prijatelja, svi imaju interese, svi bi da se Srbija bije u ime nekoga. Međutim, mi hoćemo da nas poštuju u Briselu, Vašingtonu, Moskvi, Pekingu”, rekao je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Evropska unija kojoj Srbija zvanično i dalje teži, već je potvrdila da nema gledanja kroz prste i da ako nema rezultata, nema napretka. Poslednje poglavlje na Međuvladinoj konferenciji u Briselu Srbija je otvorila krajem 2019. a i ono se odnosilo na slobodu kretanja kapitala.  

 

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović