Od „nepromenjenog stava“ do ambasade „dogodine u Jerusalimu“
Nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Beloj kući potpisao sporazum koji, između ostalog, predviđa da Srbija do sledećeg leta svoju ambasadu u Izraelu premesti iz Tel Aviva u Jerusalim, usledio je niz burnih reakcija – iz Evropske unije, Palestine i Turske, ali i onih pozitivnih, iz Izraela. Ali, to je podsetilo i na raniji "čvrst stav" zvaničnog Beograda o nepristajanju na takav potez.
Inače, veći deo međunarodne zajednice ne priznaje zvanično Jerusalim kao glavni grad Izraela i smatra da takvo priznanje mora biti deo rešenja decenijskog sukoba sa Palestincima po modelu dve države u kojem će istočni Jerusalim biti glavni grad buduće palestinske države. S druge strane, izraelski lideri smatraju ujedinjeni Jerusalim večnom prestonicom Izraela.
Kada je krajem 2017. predsednik SAD Donald Tramp saopštio da njegova zemlja zvanično priznaje Jerusalim kao glavni grad Izraela i da će otvoriti ambasadu u tom gradu, istakao je da je ova odluka “doneta u najboljem interesu SAD i mira između Izraela i Palestine“, dodajući da je „taj čin ključan korak ka miru”. To je naišlo na osudu velikog dela sveta, što je potvrdilo glasanje u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Za rezoluciju kojom se osuđuje američka odluka o priznavanju Jerusalima kao glavnog grada Izraela, glasalo je 128 zemalja članica UN, uključujući i Srbiju. Protiv rezolucije glasalo je samo devet zemalja članica (SAD, Izrael, Gvatemala, Honduras, Maršalska Ostrva, Mikronezija, Nauru, Palau i Togo), dok je 35 država bilo uzdržano.
Osim Srbije, za rezoluciju su od zemalja regiona glasale i Slovenija, Makedonija, Crna Gora, Albanija, Grčka i Bugarska, dok je, pored Hrvatske i Rumunije, uzdržana bila i Bosna i Hercegovina.'
Nekoliko meseci kasnije, u maju 2018, SAD su zvanično otvorile ambasadu u Jerusalimu, a u sukobima kod granične ograde Izraela sa Pojasom Gaze, kako je saopšteno, izraelske snage ubile su pedeset dvoje, a ranile više od 2.400 Palestinaca.
Dva dana kasnije i Gvatemala je u Jerusalimu otvorila svoju ambasadu, a nakon nje to je učinio i Paragvaj. Međutim, već u septembru te 2018, Paragvaj je promenio stav i doneo odluku da ambasadu vrati u Tel Aviv. Tako da, zasad, samo dve zemlje imaju ambasadu u Jerusalimu.
Srbija je odlučno bila na stanovištu da nema govora o preseljenju ambasade. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je sa palestinskim ambasadorom Mohamedeom Nabhanom, koji ga je obavestio o reakciji Palestine na odluku Trampa, a Vučić je, s druge strane, „izrazio nepromenjen stav Srbije prema prijateljskom palestinskom narodu“.
A ministar spoljnih poslova Ivica Dačić kazao je u decembru 2017. da se Srbija neće izjašnjavati o odluci američkog predsednika, jer to „ne bi pomoglo rešavanju sukoba“. Naglasio je i da Srbija „neće menjati svoju odluku“.
Početkom marta ove godine, predsednik Vučić je u Vašingtonu, na konferenciji Američko-izraelskog komiteta za javne poslove (AIPAC), izjavio da su Srbi i Jevreji uvek bili jedni uz druge tokom istorije i da se uzajamna podrška nastavlja i danas. Kazao je da Srbija, koja se u regionu „suočava sa veoma kompleksnom situacijom“, pokušava da nađe „najbolji mogući način da uradi nešto zvanično u Jerusalimu“. Najavio je tada će Srbija „uskoro“ otvoriti „ne samo kancelariju naše Privredne komore, već uz nju i zvaničnu državnu kancelariju u Jerusalimu“.
Pre nešto više od mesec dana, krajem jula, predsednik Vučić ponovo se sastao sa palestinskim ambasadorom u Srbiji Muhamedom Nabhanom, koji mu je, kako se navodi, preneo pozdrave predsednika Abasa i šefa diplomatije Al-Malkija, kao i njihove čestitke za uspeh na nedavnim izborima. Vučić je, istiaknuto je, uzvratio pozdrave i izrazio očekivanje da predsednik Abas poseti Srbiju, „naglasivši nepromenjen stav Srbije prema prijateljskom palestinskom narodu, rekavši da tradicionalna prijateljstva uvek zaslužuju poštovanje“.
https://www.instagram.com/p/CDTSTZ3Jv__/?utm_source=ig_embed
Međutim, nakon potpisivanja sporazuma u Vašingtonu, ambasador Nabhan izjavio je da ukoliko se dogodi da Srbija premesti svoju ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, biće to u suprotnosti sa međunarodnom pravom i štetiće tradicionalno prijateljskim odnosima Srbije i Palestine.
Portparol EU Peter Stano kazao je da je stav EU poznat i da se nije promenio. „Nijedna članica EU nema ambasadu u Jerusalimu, kao ni predstavništvo Unije. To je u saglasnosti sa rezolucijom 478 Saveta bezbednosti UN“, objasnio je Stano.
Takođe, Ministarstvo inostranih poslova Turske saopštilo je da je zabrinuto zbog odluke Srbije da premesti svoju ambasadu u Izraelu u Jerusalim. Oni su pozvali „sve države da poštuju rezolucije UN o ovom pitanju, da poštuju istorijski i pravni status Jerusalima i da se uzdrže od bilo kakvih akata koji bi dodatno onemogućili rešavanje izraelsko-palestinskog konfikta“.
Po sporazumu o normalizaciji ekonomskih odnosa Srbije i Kosova, koji su u Vašingtonu u prisustvu Trampa potpisali Vučić i premijer Kosova Avdulah Hoti, Srbija se obavezala da otvori kancelariju Privredne komore Srbije i državnu kancelariju u Jerusalimu 20. septembra ove godine i da prebaci ambasadu u Jerusalim do 1. jula 2021. godine.
Naslovna fotografija: Instagram /@buducnostsrbijeav
