Od „nepromenjenog stava“ do ambasade „dogodine u Jerusalimu“

Nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Beloj kući potpisao sporazum koji, između ostalog, predviđa da Srbija do sledećeg leta svoju ambasadu u Izraelu premesti iz Tel Aviva u Jerusalim, usledio je niz burnih reakcija – iz Evropske unije, Palestine i Turske, ali i onih pozitivnih, iz Izraela. Ali, to je podsetilo i na raniji "čvrst stav" zvaničnog Beograda o nepristajanju na takav potez.

Inače, veći deo međunarodne zajednice ne priznaje zvanično Jerusalim kao glavni grad Izraela i smatra da takvo priznanje mora biti deo rešenja decenijskog sukoba sa Palestincima po modelu dve države u kojem će istočni Jerusalim biti glavni grad buduće palestinske države. S druge strane, izraelski lideri smatraju ujedinjeni Jerusalim večnom prestonicom Izraela.

Kada je krajem 2017. predsednik SAD Donald Tramp saopštio da njegova zemlja zvanično priznaje Jerusalim kao glavni grad Izraela i da će otvoriti ambasadu u tom gradu, istakao je da je ova odluka “doneta u najboljem interesu SAD i mira između Izraela i Palestine“, dodajući da je „taj čin ključan korak ka miru”. To je naišlo na osudu velikog dela sveta, što je potvrdilo glasanje u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Za rezoluciju kojom se osuđuje američka odluka o priznavanju Jerusalima kao glavnog grada Izraela, glasalo je 128 zemalja članica UN, uključujući i Srbiju. Protiv rezolucije glasalo je samo devet zemalja članica (SAD, Izrael, Gvatemala, Honduras, Maršalska Ostrva, Mikronezija, Nauru, Palau i Togo), dok je 35 država bilo uzdržano.

N1, 21. 12. 2017. godine
'Uprkos pritiscima Vašingtona, rezoluciju kojom se osuđuje Trampova odluka o Jerusalimu, podržala je većina zemalja članica UN, uključujući stalne članice Saveta bezbednosti (Kinu, Francusku, Rusiju, Veliku Britaniju) i većinu zemalja EU (od 28 članica Unije, uzdržane su bile samo Hrvatska, Češka, Letonija, Poljska i Rumunija).
Osim Srbije, za rezoluciju su od zemalja regiona glasale i Slovenija, Makedonija, Crna Gora, Albanija, Grčka i Bugarska, dok je, pored Hrvatske i Rumunije, uzdržana bila i Bosna i Hercegovina.'

Nekoliko meseci kasnije, u maju 2018, SAD su zvanično otvorile ambasadu u Jerusalimu, a u sukobima kod granične ograde Izraela sa Pojasom Gaze, kako je saopšteno, izraelske snage ubile su pedeset dvoje, a ranile više od 2.400 Palestinaca.

Jerusalim / Foto: Pixabay.com
Slobodna Evropa, 14. 5. 2018. godine
“Nekoliko sati pre ceremonije otvaranja ambasade hiljade Palestinaca protestovalo je na više punktova oko granice Gaze i Izraela, a izraelske snage pucale su preko granične ograde u skladu sa stavom da će po svaku cenu sprečiti eventualni proboj granice, prenosi AP. Bio je to dan sa najviše žrtava od početka serije protesta 'Veliki marš povratka' koji traju šest nedelja duž granične ograde, kao i najžešći sukob od rata u Gazi 2014.”

Dva dana kasnije i Gvatemala je u Jerusalimu otvorila svoju ambasadu, a nakon nje to je učinio i Paragvaj. Međutim, već u septembru te 2018, Paragvaj je promenio stav i doneo odluku da ambasadu vrati u Tel Aviv. Tako da, zasad, samo dve zemlje imaju ambasadu u Jerusalimu. 

Srbija je odlučno bila na stanovištu da nema govora o preseljenju ambasade. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je sa palestinskim ambasadorom Mohamedeom Nabhanom, koji ga je obavestio o reakciji Palestine na odluku Trampa, a Vučić je, s druge strane, „izrazio nepromenjen stav Srbije prema prijateljskom palestinskom narodu“.

Vučić i Nabhan, decembar 2017 / Foto: FoNet/Aleksandar Levajković
Beta, 7. 12. 2017. godine
'U saopštenju se navodi da je ambasador Nabhan preneo Vučiću pozdrave predsednika Mahmuda Abasa i obavestio ga o nepromenjivoj odluci palestinske države da čvrsto podržava teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, kao i da u međunarodnim organizacijama glasa protiv članstva Kosova. Uz zahvalnost za takav stav i prijateljstvo prema Srbiji Vučić je rekao da Srbija ceni tradicionalna prijateljstva i da će njena spoljna politika voditi računa da ih ni u jednom trenutku ne zanemari.'

A ministar spoljnih poslova Ivica Dačić kazao je u decembru 2017. da se Srbija neće izjašnjavati o odluci američkog predsednika,  jer to „ne bi pomoglo rešavanju sukoba“. Naglasio je i da Srbija „neće menjati svoju odluku“.

N1, 14. 12. 2017. godine
'Srbija neće menjati svoju odluku i ostajemo na našoj principijelnoj poziciji da se svi problemi moraju rešavati kroz dijalog, da se iznađe obostrano prihvatljivo rešenje na miran način. U tom smislu ova odluka neće imati nikakvu reakciju sa naše strane', rekao je Dačić.

Početkom marta ove godine, predsednik Vučić je u Vašingtonu, na konferenciji Američko-izraelskog komiteta za javne poslove (AIPAC), izjavio da su Srbi i Jevreji uvek bili jedni uz druge tokom istorije i da se uzajamna podrška nastavlja i danas. Kazao je da Srbija, koja se u regionu „suočava sa veoma kompleksnom situacijom“, pokušava da nađe „najbolji mogući način da uradi nešto zvanično u Jerusalimu“. Najavio je tada će Srbija „uskoro“ otvoriti „ne samo kancelariju naše Privredne komore, već uz nju i zvaničnu državnu kancelariju u Jerusalimu“.

Slobodna Evropa, 2. 3. 2020. godine
'Uskoro ćemo otvoriti ne samo kancelariju naše Privredne komore, već uz nju i zvaničnu državnu kancelariju u Jerusalimu, sa zvaničnom zastavom Srbije, pored naše ambasade u Tel Avivu. To je takođe naš način da iskažemo poštovanje jevrejskom narodu', naveo je Vučić.

Pre nešto više od mesec dana, krajem jula, predsednik Vučić ponovo se sastao sa palestinskim ambasadorom u Srbiji Muhamedom Nabhanom, koji mu je, kako se navodi, preneo pozdrave predsednika Abasa i šefa diplomatije Al-Malkija, kao i njihove čestitke za uspeh na nedavnim izborima. Vučić je, istiaknuto je, uzvratio pozdrave i izrazio očekivanje da predsednik Abas poseti Srbiju, „naglasivši nepromenjen stav Srbije prema prijateljskom palestinskom narodu, rekavši da tradicionalna prijateljstva uvek zaslužuju poštovanje“.

RTS, 31. 7. 2020. godine
'U saopštenju se navodi da je predsednik Vučić zahvalio za podršku Palestine suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije i principijelan stav o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti tzv. Kosova i obavestio ambasadora Nabhana o toku dijaloga Beograda i Prištine.'

Međutim, nakon potpisivanja sporazuma u Vašingtonu, ambasador Nabhan izjavio je da ukoliko se dogodi da Srbija premesti svoju ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, biće to u suprotnosti sa međunarodnom pravom i štetiće tradicionalno prijateljskim odnosima Srbije i Palestine.

Potpisivanje sporazuma u Vašingtonu / Foto: Instagram /@buducnostsrbijeav
N1, 4. 9. 2020. godine
'On je naveo da bi to bilo u suprotnosti sa rezolucijama UN koje se odnose na palestinsko pitanje i 'na Jerusalim kao okupiran grad' i da to ugrožava prava palestinskog naroda da ostvaruje svoju državu na svim teritorijama koje je Izrael okupirao 1967. godine, uključujući Jerusalim. Nema sumnje, naglasio je ambasador, da bi to štetilo tradicionalnom prijateljstvu između Palestine i Srbije i ne bi služilo njegovom razvijanju.'

Portparol EU Peter Stano kazao je da je stav EU poznat i da se nije promenio. „Nijedna članica EU nema ambasadu u Jerusalimu, kao ni predstavništvo Unije. To je u saglasnosti sa rezolucijom 478 Saveta bezbednosti UN“, objasnio je Stano.

Tanjug, 7. 9. 2020. godine
'Pošto su Beograd i Priština odredili kretanje evropskim putem kao strateški prioritet, EU očekuje od obe strane da deluju u skladu sa tom odlukom. Srbija, koja već pregovara o pristupanju, mora progresivno da usaglašava svoju politiku prema trećim zemljama sa odlukama EU. Svi diplomatski koraci koji nisu u skladu s tim su razlog za zabrinutost', naglasio je Stano.

Takođe, Ministarstvo inostranih poslova Turske saopštilo je da je zabrinuto zbog odluke Srbije da premesti svoju ambasadu u Izraelu u Jerusalim. Oni su pozvali „sve države da poštuju rezolucije UN o ovom pitanju, da poštuju istorijski i pravni status Jerusalima i da se uzdrže od bilo kakvih akata koji bi dodatno onemogućili rešavanje izraelsko-palestinskog konfikta“.

Fonet 6. 9. 2020. godine
'Kroz različite rezolucije UN je naglašavano da se palestinski konflikt može rešiti stvaranjem nezavisne, suverene države Palestine na osnovu granica iz 1967. godine i istočnim Jerusalimom kao svojom prestonicom, podseća se u saopštenju. Zbog toga, relokacija bilo koje ambasade bilo koje zemlje u Jerusalim bilo bi jasno kršenje međunarodnog prava, ističe Ministarstvo inostranih poslova Turske.'

Po sporazumu o normalizaciji ekonomskih odnosa Srbije i Kosova, koji su u Vašingtonu u prisustvu Trampa potpisali Vučić i premijer Kosova Avdulah Hoti, Srbija se obavezala da otvori kancelariju Privredne komore Srbije i državnu kancelariju u Jerusalimu 20. septembra ove godine i da prebaci ambasadu u Jerusalim do 1. jula 2021. godine.

Naslovna fotografija: Instagram /@buducnostsrbijeav