Video koji se na društvenim mrežama predstavlja kao „opasno upozorenje Kine SAD-u“ u kontekstu sukoba na Bliskom istoku ne predstavlja zvaničnu poruku kineske vlade. U pitanju je montiran deo obraćanja analitičara Viktora Gaoa sa foruma iz septembra 2025.
Mediji sa nacionalnom pokrivenošću i u protekloj godini nastavili su sa negovanjem antizapadnih narativa, no ovog puta su stavovi ka određenim državama malo drugačiji. Ono što se nije promenilo jeste pojavljivanje predsednika, koji beleži rekordnu zastupljenost kroz stotine direktnih uključenja u programe televizija, pokazuju nam rezultati Crtinog monitoringa medija za period od januara do decembra 2025.
Snimak koji se koristi kao „dokaz“ da se u Kini proizvode „plastična jaja“ namenjena ljudskoj ishrani, zapravo prikazuje proizvodnju igračaka. Slične manipulacije kruže na mrežama već godinama.
Tabloidi i predsednica parlamenta Ana Brnabić podelili su nedavno spot od 30 sekundi s porukom - „Nasilje. Nestabilnost. Blokaderi; Mir. Stabilnost. Vučić”. Na jednom od skupova protiv blokada, u Borči, predsednik Srbije je poručio: „Mi ćemo uvek da čuvamo mir, stabilnost i sigurnost, to je najvažnije”. Međutim, slogan koji vezuje mir i stabilnost za prezime prvog čoveka Srbije je na klimavim nogama. I u očima biračkog tela, a sve više i međunarodne javnosti, koja vidi nerede na ulicama i krizu kojoj se ne nazire kraj. Ili čuje pretnje koje predsednik Vučić upućuje neistomišljenicima, institucijama, zapaljivu retoriku prema susedima u regionu, uvrede predstavnicima Evropske unije. „Mir i stabilnost” predsednik održava jedino u odnosima sa Moskvom i Pekingom.
Dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravio u Pekingu, sastao se sa kineskim predsednikom Si Đinpingom i ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, delegacija dela parlamentarne opozicije oglasila se iz Brisela. Ministar za evrointegracije Nemanja Starović prokomentarisao je to na društvenoj mreži X - za Vučića, Sija i Putina vezao „snagu i sigurnost” za „naš narod”, a za opoziciju u Briselu rad „protiv srpske države i naroda” i „pritiske na Srbiju”.
Snimak ekrana sa sajta Flightradar24, koji navodno prikazuje kineski avion kako preleće Iran noseći vojnu pomoć, ne predstavlja dokaz za takvu tvrdnju. Letovi koje korisnici mreža navode pripadaju kompaniji Cargolux, koja je demantovala korišćenje iranskog vazdušnog prostora, a ni jedan podatak ne potvrđuje da je iz Kine isporučeno oružje Iranu. Teoriju je prvobitno lansirao britanski The Telegraph, a 18. juna 2025. preneli su je i domaći portali Informer i Blic.
Na društvenim mrežama kruže snimci uz tvrdnju da je Kina u maju 2025. probila izraelsku blokadu Gaze i dostavila humanitarnu pomoć deci. Ipak, analize pokazuju da se radi o kompilaciji starih i netačno prikazanih snimaka, a ne o stvarnom događaju.
Objave sa društvenih mreža kojima se sugeriše da je ljudski metapneumovirus (hMPV) u potpunosti nov virus koji se ubrzano širi Kinom, te da je ova zemlja zbog toga proglasila vanredno stanje - nisu tačne.
Dok Srbija slavi kineske investicije kao ključ za ekonomski razvoj, istraživanja nevladinih organizacija kažu da kompanije poput „Linglong" i „Ziđin" izbegavaju poštovanje zakona koji štite životnu sredinu. Izgradnja bez dozvola, izbegavanje procene uticaja na životnu sredinu i nepoštovanje građanskih prava, kako se navodi u analizama organizacije Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu - RERI, ali i presudama Privrednog suda u Zaječaru i Osnovnog suda u Boru postavljaju ozbiljna pitanja o stvarnoj prirodi ovog "strateškog partnerstva". Da li država zapravo ulaže u svoju budućnost, ili samo gleda kroz prste velikim investitorima, ignorišući posledice po zdravlje ljudi i očuvanje prirode? Da li su institucije spremne da podrže ekološke standarde i prava svojih građana, ili samo ekonomske interese?
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
