Ni mir, ni stabilnost – Vučić
Tabloidi i predsednica parlamenta Ana Brnabić podelili su nedavno spot od 30 sekundi s porukom - „Nasilje. Nestabilnost. Blokaderi; Mir. Stabilnost. Vučić”. Na jednom od skupova protiv blokada, u Borči, predsednik Srbije je poručio: „Mi ćemo uvek da čuvamo mir, stabilnost i sigurnost, to je najvažnije”. Međutim, slogan koji vezuje mir i stabilnost za prezime prvog čoveka Srbije je na klimavim nogama. I u očima biračkog tela, a sve više i međunarodne javnosti, koja vidi nerede na ulicama i krizu kojoj se ne nazire kraj. Ili čuje pretnje koje predsednik Vučić upućuje neistomišljenicima, institucijama, zapaljivu retoriku prema susedima u regionu, uvrede predstavnicima Evropske unije. „Mir i stabilnost” predsednik održava jedino u odnosima sa Moskvom i Pekingom.
Nemir kod kuće
Proteste koji su počeli u novembru 2024. godine, nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, nije ugasila represija vidljiva na svakom koraku. Tokom leta je počela nova faza gušenja građanskog otpora – eskaliralo je i propagandno i fizičko nasilje, brojali smo stotine privođenja, gledali kako policijska brutalnost izaziva još veći revolt građana.
Iako je predsednik Vučić više puta najavljivao kraj protesta, taj kraj se nije desio. Studenti i građani ne odustaju od zahteva za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora. A iz protesta u protest zaoštrava se odgovor jakih policijskih snaga – pred masu izlaze kordoni, oklopna vozila, suzavac, policajci koji se, sudeći po uznemirujućim snimcima, ne zaustavljaju na jednom udarcu pendrekom. Uprkos većini zarobljenih medija, ti prizori se probijaju do građana na društvenim mrežama, kao i do inostrane javnosti.
Granice se pomeraju i u predsednikovim pretnjama i pozivima tužilaštvu da postupi onako kako vlast misli da bi trebalo. Po završetku protesta u Novom Sadu, 5. septembra, predsednik Vučić je rekao: „Pozvao bih tužioce, koji se prave naivni, nevešti, da ne vide šta se zbiva, da u skladu sa zakonom i Ustavom Republike Srbije preduzmu odgovarajuće mere. Jer uskoro, te mere ćemo mi preduzimati na drugačiji način”.
U istom gradu, sredinom avgusta, u danima kada su ispred prostorija i pristalica SNS-a stajali kordoni policije, štitovima okrenutim ka građanima, predsednik Vučić je poručio da će ulice Novog Sada „uskoro biti očišćene od batinaša i ubica”.
Početkom jula, predsednik, po Ustavu svih građana, na TV Pink je izgovorio: „Je l’ vi stvarno mislite da mi ne možemo da organizujemo napad na njihove kuće? Pa možemo u roku od sat vremena da im uništimo sve stranačke prostorije širom Srbije. Sve! Sve, od prve do poslednje, u roku od sat vremena”.
Posle ovakvih izjava, optužbi za rušenje države po instrukcijama stranog faktora, etiketiranja, targetiranja demonstranata i medija kao terorista, dolazile su one izjave o miru i stabilnosti, pa i pozivi na dijalog.
Zastrašivanja ratom i oružjem
Javnost naviknutu da sluša i čita o imaginarnim neprijateljima u regionu, „srbomrscima” koji žele da nas vide „na kolenima”, predsednik je počeo da zastrašuje i vojnim savezima u okolini. U najuticajnijim medijima mogli smo da čujemo kako predsednik kaže da je vojni savez Slovenije i Hrvatske „neprijateljski” prema Srbiji i da zabrinjava odsustvo reakcije EU i NATO. Vučić se nije tu zaustavio, pomenuo je sporazum o vojnoj saradnji Zagreba, Prištine i Tirane pa dodao:
„Uvek su bili, poštovani građani Srbije, pametniji, na kraju i jači od nas. Jači, ne zato što su oni bili jači i hrabriji, nego zato što su imali jaču silu iza sebe, nekad Nemce, nekad Amerikance, nekad i jedne i druge. Samo želim da vam kažem, poštovani građani Srbije, da ćete 20. septembra moći da vidite snagu srpske vojske, ali i još nešto. Bićemo dovoljno mudri, dovoljno odvažni da čuvamo mir, a budu li nas napali, bićemo snažniji od njih”.
Gostujući na TV Pink, 6. septembra, predsednik je napomenuo da su „slični savezi pred Veliki rat pravljeni na gotovo istovetan način” i da „smo spremni da branimo svoju zemlju”:
„Želim da osnažimo našu vojsku, da ljudi razumeju da smo spremni da branimo svoju zemlju ukoliko budemo napadnuti na bilo koji način, ali da mi ne želimo nikakve ratove, nikakve sukobe, niti nam pada na pamet, ali je jasno da neki drugi prave vojne saveze protiv nas”.
Dodik i Republika Srpska – pitanje koje predsednik ne propušta
Nakon što je kao predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, pravosnažno osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane obavljanja javnih funkcija, zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika, predsednik Srbije je rekao: „Srbija od 2008. nije bila, posle potvrđujuće presude za predsednika Republike Srpske, u tako teškoj situaciji”.
Zbog pitanja koje se tiče entiteta druge države, Bosne i Hercegovine, u Beogradu je održana sednica Saveta za nacionalnu bezbednost. Na sednici je, kako su preneli mediji, doneta odluka da Srbija ne priznaje presudu Miloradu Dodiku te da je ta odluka obavezujuća za sve organe Republike Srbije.
Predsednik Vučić je, predstavljajući zaključke Saveta za nacionalnu bezbednost, naveo da Srbija oštro osuđuje presudu predsedniku entiteta bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska, te je ocenjuje kao političku i nedemokratsku.
Dok je poruka posle sednice Saveta bila i da je, kako je pisao Danas, ovom presudom ugrožena bezbednosna situacija u regionu, mejnstrim mediji naklonjeni predsedniku Vučiću pisali su o „udarima na Srbe i Srbiju”, a osvanuo je i naslov – „opstanak srpskog naroda u BiH doveden u pitanje”.
Moskva, Peking i poruka „evropskom ološu”
„Zahvalan sam predstavnicima Evropskog parlamenta iz… Odakle beše, Ivice, ono, iz Zelene partije, odakle još? Neki ološ se skupio tu. Ološ koji ne može da vlada ni u svojim zemljama, što su nam pokazali gde je njima mesto, a i kako mi moramo da se borimo protiv njih, koji su bili večeras u Novom Sadu. (…) Oni koji su došli da ruše Srbiju spolja, iz inostranstva, moraju da znaju da ćemo im se suprotstaviti snažnije nego što su mislili”, rekao je 5. septembra predsednik države koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji.
Tih dana, predsednik Vučić je u društvu autokrata zahvaljivao kineskom predsedniku Si Đinpingu na „prijateljstvu i podršci koju Kina kontinuirano pruža našem narodu i našoj zemlji”. Posle susreta sa Putinom, predsednik je na svom Instagram nalogu istakao da je Srbija „jedina zemlja u Evropi koja nije uvela nikakve sankcije Ruskoj Federaciji”, pa dodao i: „Uveren sam da naša bilateralna saradnja može biti dodatno unapređena i učvršćena do najvećeg nivoa”.
Posvećenost evropskom putu tako ostaje mrtvo slovo na papiru, zacementirano optužbama i uvredama na račun evroposlanika.
Strani mediji o predsedniku: Autokrata, cinik, opasnost za region
Nedeljama, pa i mesecima unazad kriza u Srbiji je tema i stranih medija. Sredinom avgusta, Fajnenšel tajms objavio je tekst pod naslovom „Vreme je da se prestane sa popuštanjem autoritarnom predsedniku Srbije“. Gardijan je predsednika Vučića u svom tekstu predstavio kao „autokratu” i „cinika”, „autokrata” i „cinik”, čije je prisustvo u politici Zapadnog Balkana „maligno”.
Krajem istog meseca, kako je preneo Dojče vele, u nemačkoj štampi koja se bavila Srbijom provukla se ocena: „Predsednik koji ne može da obezbedi stabilnost ni u sopstvenoj zemlji, predstavlja opasnost za ceo region”.
Nedeljnik Špigel, pisao je DW, intervjuisao je Vedrana Džihića, politikologa sa Austrijskog instituta za međunarodnu politiku, koji je, govoreći o predsedniku Vučiću, istakao: „Nije mu uspelo da uplaši ljude. Postoje dva scenarija: ili se raspisuju novi izbori, ili dolazi do potpune eskalacije nasilja“.
***
„Mir. Stabilnost. Vučić” ostaje, dakle, snažan slogan, ali samo iz ugla naprednjaka i u tabloidima koji su im naklonjeni.
