Dezinformacije koje se šire ruskim, kineskim, ali i domaćim medijima o razvijanju biohemijskog oružja u Ukrajini nemaju osnova u realnosti. Štaviše, u pitanju je teorija zavere koja se do sada reciklirala u različitim oružanim sukobima, ali i tokom pandemije.
Rusija i Kina su u domaćim medija tokom ove godine predstavljeni uglavnom u pozitivnom, dok su Evropska unija, Sjedinjene Američke Države i NATO u, mahom, negativnom svetlu, pokazao je monitoring medija koji je organizacija Crta sprovela u periodu od decembra 2020. do novembra 2021. godine. Glavni nalazi istraživanja ukazuju na pristrasnost i izrazitu polarizaciju u izveštavanju, kao i da u tome prednjače televizije sa nacionalnom pokrivenošću, koje imaju najveći uticaj i doseg publike.
I Ratko Mladić, i Jovanjica, i poverenik i Dragan Đilas, i sahrana i rejting - šta sve nije bilo tema skupštine protekle nedelje. Birali su se predsednici sudova, članovi nekih komisija- to je sve zaboravljeno čim je glasanje završeno. Kao i obično, o zakonima se pričalo malo, a malo više o zadatim temama.
Kršenje radnih prava, nehumani uslovi smeštaja vijetnamskih radnika i optužbe za moguću trgovinu ljudima, samo su jedna u nizu kontroverzi koje prate kinesku kompaniju Linglong od kako je pre tri godine počela izgradnju fabrike automobilskih guma u Zrenjaninu. Kako je Linglong od najveće strane investicije koju je vlast predstavila kao istorijsku, postao jedna od najvećih afera i sinonim za kršenje zakona Srbije?
“U Nemačkoj, vlada je povećala cenu goriva. Za samo jedan sat, ljudi su napustili svoje automobile na ulicama, avenijama i otišli kući. Preko milion napuštenih automobila. Morali su sniziti cenu goriva. Kada su ljudi pametni, korumpirani ne mogu da ostvare svoje ciljeve.” Kamo sreće.
U izveštavanju o globalnim silama tokom prošle godine, najuticajniji mediji u Srbiji su u pozitivnom tonalitetu češće predstavljali Rusiju i Kinu nego EU i SAD – pokazuju rezultati monitoringa medija koji je sprovodila Crta.
Da li samo Kina može da nam pomogne ili Srbija nastavlja evropski put, je l’ još važi “nas i Rusa 300 miliona” ili samo s Amerikom možemo ostvariti ciljeve? O ciljevima spoljne politike Srbije nema javne rasprave, najčešće je vodi predsednik Srbije, povremeno i šef diplomatije, pa i svi ostali ministri. Ako potražite spoljnopolitičku strategiju Srbije, naći ćete predloge nevladinog sektora, tekstove iz 2017. u kojima se kaže da je pod hitno treba doneti ili projekte iz 2013. Odnos Srbije prema svetu danas možda najbolje opisuje stara izreka „Dobro jutro, čaršijo, na sve četri strane”.
O tome da se mnoge vlade širom sveta nisu najbolje snašle kada je u pitanju odgovor na, i dalje aktuelnu, pandemiju virusa korona, svedoči činjenica da su mnogi državni zvaničnici upravo u jeku pandemije odlučili da ponude svoje ostavke. Pokrenute istrage i skandali oko nabavke medicinske opreme, kao i navodne “pretnje smrću” i slučajevi “zastrašivanja” zdravstvenih zvaničnika, samo su neki od razloga koji se pominju kao presudni za ovakav potez nadležnih.
Da li je ministar finansija Siniša Mali ispunio obećanje koje je dao novinarki Istinomera i odgovorio na pitanje o vrednosti donacije i sredstava koje je Srbija dobila i kupila od Kine? Kako je Istinomer ocenio izjavu pokrajinskog sekretara Zorana Gojkovića da je u početku epidemije Srbija imala dovoljno testova za korona virus?
Odgovore saznajte u novoj epizodi serijala „Fakat“.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
