Snimak ekrana sa sajta Flightradar24 deli se kao „dokaz“ da je Kina slala vojnu pomoć Iranu
Snimak ekrana sa sajta Flightradar24, koji navodno prikazuje kineski avion kako preleće Iran noseći vojnu pomoć, ne predstavlja dokaz za takvu tvrdnju. Letovi koje korisnici mreža navode pripadaju kompaniji Cargolux, koja je demantovala korišćenje iranskog vazdušnog prostora, a ni jedan podatak ne potvrđuje da je iz Kine isporučeno oružje Iranu. Teoriju je prvobitno lansirao britanski The Telegraph, a 18. juna 2025. preneli su je i domaći portali Informer i Blic.
- Na društvenim mrežama širi se tvrdnja da je Kina poslala vojnu pomoć Iranu, pozivajući se na snimak ekrana mape letova sa servisa Flightradar24.
- Kompanija Cargolux i Flightradar24 su demantovali da je sporni let ušao u iranski vazdušni prostor.
- Prikazana ruta je automatski generisana procena leta nakon gubitka signala, a ne stvarna putanja.
- Objavama nedostaje kontekst.
Snimak ekrana sa javno dostupnog servisa za praćenje letova Flightradar24, proširio se društvenim mrežama i Telegramom uz tvrdnje da je Kina poslala vojnu pomoć Iranu.
Konkretno, navodi se da su kineski teretni avioni, tipa Boeing 747, sleteli u Iran ili preleteli njegovu teritoriju, uprkos zabrani i trenutnom oružanom sukobu između Izraela i Irana. Kao navodni izvor pominju se i „zapadni mediji”, ali se izveštaj zapravo temelji na tekstu objavljenom u britanskom listu The Telegraph.
The Telegraph je 17. juna 2025. objavio članak u kojem navodi da su tri teretna aviona iz Kine poletela ka Iranu i nestala sa radarskih prikaza u blizini iranskog vazdušnog prostora. U tekstu se, pak, navodi da nije poznato šta se tačno nalazilo u avionima, jer sadržaj tereta nije moguće potvrditi bez nezavisne inspekcije.
Osnov za ovu tvrdnju bio je snimak ekrana sa Flightradar24 koji ne pruža informacije o teretu aviona niti garantuje tačnost prikazane rute kada dođe do gubitka signala.
Let CLX9735 koji korisnici društvenih mreža navode pripadaju kompaniji Cargolux i za krajnju destinaciju ima Luksemburg, ne Iran. Kompanija Cargolux je, dodatno, u saopštenju objavljenom na nalozima na društvenim mrežama i sajtu 15. juna, demantovao da koristi iranski vazdušni prostor i objasnio da su prikazi takvih ruta rezultat automatski procenjene putanje kada se signal sa aviona izgubi – što se dešava u regionima sa ometanjem (jammingom) ili lažiranjem signala (spoofingom).
Na slična moguća ometanja i greške u tumačenju mape letova podsetio je i Flightradar24 na svom X nalogu.
Ove nalaze je za portal za proveru činjenica Newsguard, potvrdio i portparol Flightradar24, Ian Petčenik, istakavši da ni jedan od pomenutih letova nije ušao u iranski prostor. Newsguard je, dodatno, upotrebom konkretnih brojeva letova i istorije ruta, utvrdio da nijedan avion nije sleteo u Iran.
Ovu neosnovanu tezu su na našem govornom području dodatno proširili lokalni portali. Informer i Blic su 18. juna 2025. preneli navode iz Telegrapha koristeći senzacionalističke naslove: „Kina ulazi u rat Irana i Izraela? Avioni sa misterioznim teretom hrle iz Pekinga ka Bliskom istoku: Ovo menja sve…” i „Kina šalje misteriozne pakete u Iran, sumnja se da prevoze OVO”. (Izvor: Informer, Blic)
Iako se u tekstovima pozivaju na pisanje britanskog Telegrapha, nijedan dokaz o vojnoj pomoći nije naveden – osim navoda sa ruskog Telegram kanala Operacija Z i spornog snimka ekrana.
Iako je tačno da Kina i Iran poslednjih godina razvijaju saradnju i u vojnoj sferi, to nije dokaz da je Kina u ovoj fazi sukoba zaista poslala oružje Iranu. Tvrdnje zasnovane na neproverenim vizuelnim prikazima ruta i spekulacijama medija nisu dovoljne da potvrde tezu o dostavljanju oružja.
