Društvenim mrežama kruži dramatičan video koji navodno prikazuje trenutak kada je Iran raketirao američku bazu Al-Udeid u Kataru. Snimak, koji prikazuje više eksplozija i vatrene oblake u obliku pečurke, zapravo nije autentičan – reč je o veštački generisanom sadržaju sa vidljivim OpenAI vodenim žigom.
Na mrežama se sredinom juna ove godine proširila neosnovana tvrdnja da je izraelski premijer Benjamin Netanjahu napustio Izrael i odleteo u Grčku zbog straha od napada Irana.
Snimak ekrana sa sajta Flightradar24, koji navodno prikazuje kineski avion kako preleće Iran noseći vojnu pomoć, ne predstavlja dokaz za takvu tvrdnju. Letovi koje korisnici mreža navode pripadaju kompaniji Cargolux, koja je demantovala korišćenje iranskog vazdušnog prostora, a ni jedan podatak ne potvrđuje da je iz Kine isporučeno oružje Iranu. Teoriju je prvobitno lansirao britanski The Telegraph, a 18. juna 2025. preneli su je i domaći portali Informer i Blic.
Nakon najave Izraela o početku kopnene ofanzive na Liban, a protiv Hezbolaha — i direktnog napada Irana na Izrael 1. oktobra —domaćim i regionalnim medijima se proširio snimak „Netanjahua kako beži u bunker“. Reč je, međutim, o snimku starom tri godine.
Fotografije olupine aviona iz 2020. godine, pogrešno su predstavljene kao prikaz posledica pada helikoptera u kojem je poginuo predsednik Irana Ebrahim Raisi, 19. maja 2024.
Izmišljena izjava Putina o navodnoj podršci Iranu krenula je da se širi u medijima i na društvenim mrežama tri dana pre nego što je ruski predsednik javno prokomentarisao skorašnji napad Irana na Izrael.
Fotografija konvoja kamiona za koje se tvrdi da su poslati iz Irana sa „raznim vrstama oružja”, ne prelaze granicu između Iraka i Sirije, niti je nastala ovog meseca, već u aprilu 2019. godine na Dan nacionalne vojske u Teheranu.
Uprkos nedavnim izveštajima medija o tome da je „policija za moral” u Iranu ukinuta, njen status je i dalje zvanično nepotvrđen. Navodna „vest” zasniva se na nepreciznoj izjavi iranskog državnog tužioca Mohameda Džafara Montazerija, povodom koje se iranske vlasti još uvek nisu oglasile. Državni mediji Irana ističu da su Montazerijeve reči „istrgnute iz konteksta” i da će iransko Ministarstvo pravde „nastaviti da prati javno ponašanje”. Aktivisti i demonstranti u Iranu kažu da su frustrirani nedavnim medijskim natpisima, te ističu da je posredi „isprobana taktika informacione strategije Islamske Republike”, kako bi se skrenula pažnja sa aktuelnih protesta. Analitičari upozoravaju da bi ovo mogao biti „obmanjujući potez iranskih vlasti”, koji može da rezultira novim restriktivnim merama.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
