Kako su Iran i SAD došli do eskalacije sukoba

Iranske oružane snage danas su lansirale više desetina balističkih raketa na dve američke baze u Iraku. Ovaj napad je stigao kao odgovor na skorašnje ubistvo generala Kasema Sulejmanija, koje je naredio američki predsednik Donald Tramp. Američki fekt-čekerski sajt “Politifact”, iliti “Truth-o-meter”, koji se, poput Istinomera, već dugi niz godina bavi proverom činjenica, u svojoj najnovijoj analizi, hronološki je objasnio šta je sve prethodilo trenutnoj krizi između SAD i Irana. Iako sukob između ove dve nacije datira iz 1979. godine, sankcije koje su SAD u poslednjih godinu i po dana uvele protiv Irana, zaključno sa decembrom ove godine, dovele su do konačne eskalacije.

 

Naime, SAD i Iran nalaze se u sukobu od kada je Islamska revolucija 1979. godine srušila vladu koju je uspostavio i podržao Vašington. Međutim, kako „Politifact“ navodi, direktnijih sučeljavanja nakon toga nije bilo, sve do pre godinu i po dana, kada su SAD ponovo krenule da uvode sankcije Iranu.

 

Maj 2018: Trump se povlači iz nuklearnog sporazuma

 

Predsednik SAD, Donald Tramp, ispunio je dato obećanje da će povući multinacionalni sporazum iz 2015, kojim je usklađen iranski nuklearni program. Iako se Iran pridržavao aranžmana, Tramp je u maju 2018, ukinuo američko učešće u ovom sporazumu, i time vratio ekonomske sankcije koje su pre sporazuma bile na snazi.

 
Maj 2019: Zatezanje ekonomskih šrafova, mali napadi

 

Trampova administracija je, u okviru političkog programa “maksimalni pritisak”, u potpunosti blokirala prodaju iranske nafte, što je rezultiralo krahom ekonomije ove države.

Istog meseca, državni sekretar SAD Majk Pompeo, objavio je hitnu prodaju oružja Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Emiratima, iranskim neprijateljima na Bliskom Istoku.

U Iraku je usamljena raketa, koju je najverovatnije ispalila milicija podržana od Irana, sletela u Bagdad u Zelenu zonu, najsigurnije područje u gradu i mesto američke ambasade. U napadu međutim nije bilo povređenih.

Četiri tankera nafte – dva saudijska, jedan emiratski i jedan norveški – pretrpela su manju štetu od eksploziva postavljenog ispod vodene linije. Pažljiva priroda napada (nijedan brod nije bio rizikovan da potone) sugerisao je „državnog aktera“. Američki istražitelji uperili su prst na Iran.

 
Jun 2019: Spušten dron

 

Iran je oborio američku bespilotnu letelicu, tvrdeći da je ušla u iranski vazdušni prostor. Tramp je tim povodom izjavio da je otkazao napad odmazde, jer bi on rezultirao “nesrazmernim” brojem iranskih žrtava.

Iračke milicije pokrenule su više napada na naftne objekte, uključujući raketni napad na energetski projekat Ekkon-Mobil na jugu Iraka i ciljanje na dva saudijska tankera nafte.

 
Jul 2019: Zauzimanje tankera

 

Početkom jula, britanski marinci zarobili su iranski tanker kraj obale Gibraltara, rekavši da ilegalno dostavlja gorivo u Siriju.

19. jula, Iran je zaplenio tanker pod britanskom zastavom u blizini Ormuskog moreuza. Na kraju su pušteni i iranski i britanski brodovi.

Otprilike u isto vreme, Trump je objavio da su američke snage u Zalivu oborile iransku bespilotnu letelicu pomoću elektronskog ometanja, iako je Iran negirao gubitak.

 
Septembar 2019: Izbacivanje saudijske nafte

 

14. septembra 2019. nekoliko raketa pogodilo je 20 saudijskih naftnih i gasnih postrojenja u istočnoj Saudijskoj Arabiji. Borci u Jemenu preuzeli su odgovornost, ali svi znakovi upućivali su na Iran. Državni sekretar SAD rekao je, „usred svih poziva na deeskalaciju, Iran je sada pokrenuo bez presedana napad na svetske energetske zalihe.“

Dina Esfandiari iz Centra za nauku i sigurnosne studije, na King’s Koledžu u Londonu, taj napad je videla kao ključni.

„To je bilo ključno za Iran i region“, rekla je Esfandiari. „Pokazalo je da se Iran ne plaši ciljanja infrastrukture, a Teheran je uspeo da pošalje poruku – blokirate li nas da prodajemo naftu, mi ćemo se vama takođe umešati u vašu prodaju nafte. Bio je to ciljan i efikasan štrajk.“

 
Brza promena u decembru

 

Usledio je nešto mirniji period nakon septembarskog napada. Bilo je izveštaja da je Iran slao više raketa kratkog dometa svojim saveznicima milicija u Iraku. Iračani, navodeći korupciju vlade i iransko i američko mešanje u iračke poslove, organizovali su proteste koji su postali smrtonosni i srušili iračkog premijera.

Ali aktivna vojna sučeljavanja bila su ograničena.

„Bilo je uglavnom mirno do kraja decembra“, rekla je Suzan Malonej, sa Brukings Instituta, koji predstavlja Centar za politiku Bliskog Istoka u Vašingtonu. „U međuvremenu, Pompeo i drugi američki zvaničnici kao da su artikulisali crvenu liniju za ono što bi izazvalo odgovor SAD-a – smrt američkog osoblja.“

To je došlo 27. decembra, kada je u raketnom napadu na iransku bazu u Kirkuku poginuo američki preduzetnik. Sutradan su američke rakete pogodile iračke milicije podržane od Iraka u Siriji i Iraku, uzrokujući mnoge žrtve.

Iračke milicije su 31. decembra napale američku ambasadu u Bagdadu i zapalili vatre u zgradama na obodu. Uz intervenciju iračke vlade, oni su otišli ​​sutradan.

Američke bespilotne letelice su 2. januara ubile Sulejmanija i nekoliko drugih ljudi, uključujući iračkog komandanta milicije i Irance koji su putovali sa Sulejmanijem.

Trump i Pompeo rekli su da je Sulejmanijeva smrt iznudila napade koji predstavljaju pretnju stotinama američkih života.

Esfandiari je navela da dosadašnji obrazac sugeriše drugačije.

„Teheran zna da bi bilo suludo učiniti nešto veliko, jer bi to dovelo do konvencionalnog rata sa Sjedinjenim Državama, koji bi neminovno izgubili“, rekla je ona. „Umesto toga, iranski modus operandi je da i dalje pravi smetnju kroz napade malih i desnih i levih strana, koji periodično eskaliraju i intenziviraju.“

Ali specijalista za Bliski Istok Antoni Kordesman, iz Centra za strateške i međunarodne studije, rekao je da su aktivniji sukobi, koja su počeli u maju, označili taktički pomak Irana.

„Kada je ISIS bio poražen, a Sirija uglavnom bila sigurna, sveukupni tempo događaja je gurao Iran da se suoči sa Sjedinjenim Državama oko Iraka“, rekao je Kordesman.

 
Iranski uticaj u Iraku

 

Početkom decembra, zvaničnik Stejt departmenta izdvojio je Sulejmanija kao političku pretnju. U jeku javnih protesta, irački premijer je odstupio sa dužnosti, a pregovori o njegovoj zameni su bili u toku. 

Pomoćnik sekretara za bliskoistočna pitanja, David Šenker, izrazio je ključnu američku zamerku.

„Solejmani u Bagdadu radi na ovom pitanju“, rekao je Šenker na brifingu za novinare 6. decembra. „Čini nam se da se strani teroristički lideri ili vojni lideri ne bi trebali sastati sa iračkim političkim liderima kako bi odredili narednog premijera Iraka.“

Šenker je rekao da su irački napadi iračke milicije na iračke baze, znak da su ekonomske sankcije delovale.

„Očigledno su pod strahom i pritiskom“, rekao je.

Na pitanje kako ti napadi ukazuju na napredak, Šenker je rekao: “Stvari se ponekad pogoršaju pre nego što postanu bolje“.

 

Neutemeljene tvrdnje američkih zvaničnika 

 

Poslednju eskalaciju sukoba između Irana i Sjedinjenih američkih država, osim lažnih snimaka i fotografija koje možemo da vidimo na društvenim mrežama, prate i neistinite izjave američkih zvaničnika. 

Tako je potpredsednik SAD Majk Pens pre nekoliko dana izjavio da je ubijeni iranski vođa Sulejmani pomogao teroristima, koji su bili umešani u napad 11. septembra 2001, da doputuju iz Avganistana u SAD. Politifact je utvrdio da ne postoje dokazi koji bi podržali ovu izjavu

Državni sekretar Majk Pompeo je, zatim, izjavio da Donald Tramp nije pretio da će američke snage u svom napadu ciljati iranske kulturne znamenitosti, što je netačno jer američki predsednik ovo jeste izjavio. 

Takođe, ambasadorka SAD u Ujedinjenim nacijama, Niki Hejli neutemeljeno tvrdi da vrh Demokratske partije u SAD tuguje za ubijenim iranskim generalom. 

 

Naslovna fotografija: Foto: FoNet/AP