Iz ugla novinara koji redovno prate rad skupštine, a kojih danas nema više od petoro, izveštavanje tokom odlazećeg saziva nikada nije bilo lakše. Nema opozicije, nema problema niti iznenađenja. Jeste dosadno, ali je prostor za grešku minimalan. Ko se još seća neizvesnih glasanja, ostavki u ponoć, nedostatka kvoruma, mogućnosti da jedna poslanička grupa odstupi od dogovorenog plana. Ovde se sve unapred znalo.
U titlovanom video snimku sa javne debate o uvođenju obavezne vakcinacije u parlamentu Luksemburga, francuski profesor i lekar Kristijan Peron pogrešno je predstavljen kao bivši potpredsednik SZO. Govor u kojem Peron tvrdi da su vakcine protiv kovida usmrtile veći broj ljudi nego što je to učinio virus, na Fejsbuku je podeljen preko 6 hiljada puta i ima preko 200 hiljada pregleda.
Da li stvarno postoji teror agresivne manjine o kojem slušamo poslednjih meseci? Šta tačno misle predstavnici vlasti kada kažu da „neće dozvoliti agresivnoj manjini da upravlja državom“? Kako ta navodna većina uopšte razume demokratiju kada sa toliko gađenja priča o neistomišljenicima, kada aktivisti vladajuće stranke kreću u obračun čekićima ili nagoveštavaju da bi neko mogao da se kolima zaleti u tu “šačicu ljudi”?
Poslednja nedelja novembra svake godine je dinamična u srpskom parlamentu. Ceo svet se sprema za „Crni petak“, rasprodaju svega i svačega, gužvu ispred kase, pa tako i skupština. Na redu je budžet, bliži se kraj godine, treba povući još neke kredite da ne propadnu, na brzinu ispuniti sitna obećanja data opoziciji. Ove godine posebno se žuri da se usvoji sve što može, jer su i poslanički mandati pri kraju, a sledeći sastav skupštine ko zna kakav će biti. Zato je u nekoliko dana pored budžeta za narednu godinu, o još četrnaest zakona vođena objedinjena rasprava, na istoj sednici izabrani su članovi Nacionalnog saveta za kulturu, a između je “udenuta” još jedna sednica na kojoj je časkom usvojen zakon o referendumu. Posle dužeg vremena na ulicama Srbije imamo i proteste zbog nečega što su poslanici uradili. Što jeste mali, ali ne i nevažan znak da građani ponovo shvataju da je najvažnija vest - šta se radi u skupštini!
Dva dana zasedanja o zakonima koji su već zaboravljeni, jedno javno slušanje posle kojeg predlog budžeta nije ništa jasniji, nekoliko protokolarnih sastanaka, besomučno zahvaljivanje predsedniku kao bedemu od svakog zla, začinjeno veličanjem ratnog zločinca. Prošle nedelje je stvarno bilo mučno pratiti rad Skupštine Srbije. Toliko, da smo počeli da zamišljamo paralelnu stvarnost.
Prošle nedelje Skupština je izabrala deset novih sudija, što i ne bi bila neka vest, da ih nije bilo predloženo sedamnaestoro. Vladajuća stranka osporila je izbor čak sedam kandidatkinja, koje u danu za glasanje jednostavno nisu izabrane. Razlog - nisu prošle bezbednosnu proveru, bez objašnjenja ko je i kako tu proveru sproveo. U istom danu iz skupštinske sale upućivane su oštre poruke čelnicima Kosova i još oštrije liderima srpske opozicije, ali su konkretni potezi i odluke opet prepušteni predsedniku Srbije. Parlament kao da više nije tu da donosi odluke, već da šalje “bezrezervnu podršku“.
Koliko su tačno koštale vakcine? Ili respiratori? Kako smo se odlučili za izvođača radova na izgradnji toliko čekanog beogradskog metroa? Da li je vrh vlasti zaista povezan sa kriminalnim navijačkim grupama? Ko je prisluškivao predsednika države i ako nije niko zašto ste mesecima tvrdili da jeste? Kako će se od jeseni ići u školu? Gde se nalazi glavna autobuska stanica u Beogradu? Planiramo li da sa Kosovom pregovaramo još 20 godina bez napretka? Možemo li pronaći novac za lečenje dece da ne skupljaju građani SMS porukama? Sve to su narodni poslanici mogli da pitaju predstavnike izvršne vlasti svakog poslednjeg četvrtka u mesecu. Ali nisu.
Aktuelni saziv parlamenta je za godinu dana rada potvrdio 26 sporazuma o zajmovima, kojima je država zadužena za nešto više od dve milijarde i 200 miliona evra. Ta informacija sama po sebi ne znači mnogo, naročito ako se ima u vidu da se zajmovi uvek izglasavaju uz neke druge, na oko važnije zakone, te da se o njima ne vodi duga rasprava. Ako se o pozajmljivanju i govori, kao da se sledi pravilo – kada hoćete da sakrijete podatke, iznesite dugi niz brojeva i nikome ništa neće biti jasno.
Predsednik jedine opozicione poslaničke grupe u srpskoj skupštini “Ujedinjena dolina- SDA Sandžaka” Šaip Kamberi ni sam nije očekivao da će se zateći u tom položaju. S obzirom na to da je i jedan od retkih predstavnika albanske nacionalne manjine među poslanicima, šali se da se našao u ulozi “duple opozicije”. Kako se nosi sa govorom mržnje, da li očekuje međunacionalno pomirenje, kako reaguje na stereotipe koje o Albancima imaju najviši predstavnici vlasti i da li “ova država drži kao taoce i Srbe i Albance”, o tome je Kamberi govorio za Istinomer.
Poslanik austrijskog parlamenta Mihael Šnedlic je na nedavnom plenumu jednim bizarnim eksperimentom pokušao da dovede u pitanje pouzdanost testova za koronu. Šta je uradio pogrešno i o kom testu je uopšte reč?
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
