Skupštinski „Crni petak“

Poslednja nedelja novembra svake godine je dinamična u srpskom parlamentu. Ceo svet se sprema za „Crni petak“, rasprodaju svega i svačega, gužvu ispred kase, pa tako i skupština. Na redu je budžet, bliži se kraj godine, treba povući još neke kredite da ne propadnu, na brzinu ispuniti sitna obećanja data opoziciji. Ove godine posebno se žuri da se usvoji sve što može, jer su i poslanički mandati pri kraju, a sledeći sastav skupštine ko zna kakav će biti. Zato je u nekoliko dana pored budžeta za narednu godinu, o još četrnaest zakona vođena objedinjena rasprava, na istoj sednici izabrani su članovi Nacionalnog saveta za kulturu, a između je “udenuta” još jedna sednica na kojoj je časkom usvojen zakon o referendumu. Posle dužeg vremena na ulicama Srbije imamo i proteste zbog nečega što su poslanici uradili. Što jeste mali, ali ne i nevažan znak da građani ponovo shvataju da je najvažnija vest - šta se radi u skupštini!

Nije prvi put da poslanici (bilo kog saziva) glasaju za zakon za koji su uvereni da se nikada neće odnositi na njih lično, niti na njihove bližnje. Ponavljaću sto puta ako treba da su nekada davno poslanici, na primer, glasali za zakon o zabrani pušenja u zatvorenom prostoru. Onda su se povukli u svoje stranačke prostorije u sred Skupštine i zapalili po cigaru, svesni da za njih to ne važi. Danas su to obični građani i moraju da poštuju zakon koji su doneli. To je, naravno, banalan primer u kojem je zakon dobar, a poslanici bahati, i to ne svi. Ali zakon usvojen u petak nije dobar. Zakon o eksproprijaciji ostavlja mogućnost za realizaciju bilo kog projekta za koji vlast oceni da ima poseban značaj za državu. To praktično znači da bilo čija imovina u svakom trenutku može biti oduzeta uz veću ili manju nadoknadu ako država reši. Džaba objašnjenje premijerke Ane Brnabić da kritičari zakona polaze od sebe, da nikome ne pada na pamet da otima ljudima kuće. Nije da tako piše u zakonu, naprotiv. Evo premijerko, vama verujemo, ali šta ćemo ako na vlast dođe neki bahati lopov, pročita zakon i shvati da to može.

 

Povezan sadržaj

 

Još jedan primer kratkovidosti

 

Na sednici koja je preko reda uskočila pre nego što je prethodna završena, usvojena je jedina tačka dnevnog reda – Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi. I vraćamo se na iste primere usvajanja zakona i propisa ko da sutra ne postoji. Kada je trebalo menjati Ustav 2006. godine učinilo se kao dobra ideja ukinuti potreban cenzus za referendum, poput Francuske, Norveške i Irske. A onda su narednih godina taj zakon jednostavno preskakali i u međuvremenu nije organizovan ni jedan referendum. Ni sad ga ne bi usvojili, da ponovo nije na redu promena ustava, zbog čega je referendum neophodan. Po novom zakonu, da bi izjašnjavanje građana uspelo, ne mora da izađe 50 posto birača, ni 40, ni 30, nego prosto- koliko god. Pa tako ne samo na republičkom, več i na lokalnom nivou. „Da li ste za to da Pera Perić koristi lokalnu banju kao svoju jer je to ‘pitanje od opšteg značaja’?“ U gradu živi 10 hiljada ljudi, izađe dvesta, ostale ne zanima, 150 glasalo za, 50 protiv, hvala braćo za banju. Ovo jeste preterano banalizovanje, ali suština je ista. Sa druge strane, kao i za izbore, ko ne izađe znači da mu je dobro, što da dira. Otuda sada toliko mahanje referendumom kad se pomene rudnik u Jadru. Poslanici se nisu preterano udubili u zakon, oni samo znaju da su demonstranti izdajnici i da ništa “nije zbog Rio Tinta.”

 

 

O Budžetu kratko, ne baš jasno

 

Svako glasanje o budžetu smatra se za svojevrsno izglasavanje poverenja vladi, pa su budžetske rasprave ranijih godina umele da traju danima, da budu veoma burne, uz često dupliranje vremena za raspravu i stotine podnetih amandmana. Ove godine nije bilo potrebe za pretvaranjem. Većinu od 243 poslanika mrzelo je da gubi vreme objašnjavajući detalje pa je premijerka predstavljanje čitavog budžeta uz brojne digresije i zahvalnosti, spakovala u 40 minuta, a rasprava i glasanje sveukupno trajalo je još šest sati. Bio je i jedan amandman opozicionog poslanika Šaipa Kamberija koji je predlagao više sredstava za opštine na jugu zemlje, ali je očekivano odbijen. Budžet je najčešće ocenjen kao razvojni i odličan, a Srbija sve to može jer je odličnu ekonomsku politiku vodio predsednik Aleksandar Vučić. Pričalo se o započetim projektima, o tome da se Vučić “bori” svuda za Srbiju, pominjan je dogovor sa Putinom kao “neopisiva, neverovatna i nerealna stvar”, nije realno koliko nam je dobro. Koliko je fabrika Vučić otvorio, koju je sve priliku prepoznao, koliko je investicija Vučić najavio, kojim nas putem vodi. Šta je sve u budžetu, nije važno dok većina veruje šefu.

 

Naredne nedelje nema šta nema

 

Za četvrtak je zakazana Deveta sednica kada će se pričati o izveštaju Evropske komisije, za kojii je već rečeno da je najbolji ikada. Onda je naknadno za ponedeljak, pre ove devete zakazana deseta sednica o izboru članova Republičke izborne komisije. Oni su formalno nazvani pravnim ekspertima, a Ivica Dačić je naknadno objasnio da je, ipak, reč o ispunjavanju međustranačkog dijaloga.

 

Tekst je nastao u saradnji sa inicijativom „Otvoreni parlament“

 

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović