Parlament kao podrška državniku

Prošle nedelje Skupština je izabrala deset novih sudija, što i ne bi bila neka vest, da ih nije bilo predloženo sedamnaestoro. Vladajuća stranka osporila je izbor čak sedam kandidatkinja, koje u danu za glasanje jednostavno nisu izabrane. Razlog - nisu prošle bezbednosnu proveru, bez objašnjenja ko je i kako tu proveru sproveo. U istom danu iz skupštinske sale upućivane su oštre poruke čelnicima Kosova i još oštrije liderima srpske opozicije, ali su konkretni potezi i odluke opet prepušteni predsedniku Srbije. Parlament kao da više nije tu da donosi odluke, već da šalje “bezrezervnu podršku“.

 

Sudije opet po izboru stranke

 

Ove nedelje skupština je ponovo birala nove sudije i stranka na vlasti još jednom je pokazala da je partijska procena važnija od procene Visokog saveta sudstva (VSS). U ime VSS, tj. predlagača sudija, Vukica Kužić je rekla da je stručnost, osposobljenost i dostojnost kandidata utvrđena na osnovu odredbi zakona i pravilnika, ali je nakon toga samo pročitala imena predloženih kandidata koji se prvi put biraju za sudije.

Poslanik sa liste “Aleksandar Vučić – Za našu decu“ Dejan Kesar posle nekoliko minuta osporio je pet jer “ne ispunjavaju elementarne bezbednosne kriterijume”. On je zamolio VSS da vodi računa kada definiše predloge i da malo detaljnije oceni kvalitete kandidata. Do kraja dana njegov stranački kolega Uroš Mrdić je na isti način osporio još dve kandidatkinje.

 

 

Šta kažu eksperti, sme li se ovo?

 

Prema oceni pravnog eksperta Crte, Vladimira Tupanjca, “vladajuća većina je praktično priznala da svi koji apliciraju na mesto sudije prolaze bez svog znanja i saglasnosti bezbednosnu proveru, što je skandal, a postavlja se i pitanje zakonitosti ovog postupka“. Na pitanje zašto VSS nije branio svoj predlog, Tupanjac kaže da ne treba očekivati konfrontaciju između skupštine i institucije koju skupština bira.

“Ovde je pre reč o sukobima različitih struja i interesnih grupa u okviru ljudi bliskih strankama na vlasti, nego o sukobu izmedju skupštine i Vrhovnog saveta sudstva“, rekao je Tupanjac.

On je obrazložio da članove VSS neposredno ili posredno bira skupština što je loše zbog prevelikog uticaja politike.

“VSS u ovom sastavu ima tri člana po položaju: Predsednika Vrhovnog kasacionog suda, ministra pravde i predsednika Odbora za pravosuđe, a oni su svi izabrani u skupštini. Plus šest sudija i dvoje “uglednih istaknutih pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci,” rekao je Tupanjac.

On je dodao i da uticaj skupštine na pravosuđe, nažalost, nije ekskluziva ove vlasti, već je on bio vidljiv i ranije.

 

O Kosovu samo državnički

 

U istom danu kad je bilo reči o sudijama, specijalne jedinice policije Kosova upale su u srpske sredine, kako su naveli “u akciji sprečavanja šverca“. U toku dana osluškivale su se vesti o pucnjavi, o ranjenom Srbinu, hitnom odlasku predsednika Vučića u Rašku i Kraljevo gde je obilazio vojne kasarne, a žandarmerija mu pevala pesme o odlasku u “Kosovski boj“. Kako su na to reagovali poslanici poslušajte u novoj epizodi „Strofa refren replika“.

Inače, Kosovo je poslednji put bilo tema posebne sednice u junu ove godine, kada je Vučić podneo izveštaj o pregovorima Beograda i Prištine. Zabeležili smo tada da je predsednikov govor 23 puta bio prekinut aplauzima iako nije rekao ni jednu reč o planu, rešenjima, ili odgovornosti za dosadašnje postupke.

 

 

Institucije su dobre samo kada hvale

 

Dobro je što su četiri nezavisne institucije podnele skupštini izveštaje o radu za 2020. godinu. Komisija za zaštitu konkurencije, Državna revizorska institucija i Agencija za energetiku uglavnom su dobile pohvale, ali je zato Fiskalni savet bio kritikovan satima. Naime, ovo telo više puta je pohvalilo poteze vlade tokom kovid krize, ali se uporno protivi odluci da se državna pomoć deli linearno svim punoletnim građanima. Upravo zato je predsednik Fiskalnog saveta, Pavle Petrović, izložen brojnim zamerkama, upozoren da za rad ipak odgovara skupštini, optužen da potcenjuje poslanike i da degradira rad skupštine i vlade.

Raspravu je prekinuo predsednik Skupštine, Ivica Dačić, koji je podsetio poslanike da je nadležni odbor imao pravo i da ne prihvati izveštaj i da su sva sporna pitanja mogli da rasprave na sednici odbora. Poslanik Muamer Zukorlić pozvao je vladajuću koaliciju da bude dosledna i ne podrži izveštaj i pitao kakva je svrha da se izgube sati na kritiku nečega za šta će se na kraju glasati.

Na kraju su, ipak, sva četiri izveštaja usvojena.

 

Da li će zakon olakšati pristup informacijama?

 

U skupštinsku proceduru ušao je Zakon o izmenama i dopunama zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Pravna ekseprtkinja Crte, Vladana Jaraković, ocenila je da je propuštena prilika da se konačno reše neki od problema koji predstavljaju najveću kočnicu ostvarivanju prava na slobodan pristup informacijama, ali da ima i pozitivnih pomaka u odnosu na neke ranije nacrte.

Kao ključne pozitivne predloge ona je izdvojila da će, ukoliko poslanjci usvoje, objavljivanje svih informacija o radu javnih institucija postati načelo.

“Širi krug državnih organa imaće obavezu da objavi informator o radu sa više kategorija informacija nego do sada, mada te informacije i dalje neće obuhvatati ni približno sve podatke koje javnost ima interes i pravo da zna. Pozitivno je i proširenje pojma organa javne vlasti kojima će moći da se uputi zahtev za pristup informaciji. U procesu izrade zakona ovo je bila značajna tačka sporenja stručne javnosti jer je u prvim verzijama bilo predloženo potpuno izuzimanje pojedinih društava kapitala od obaveze postupanja po zahtevima“, pojasnila je Jaraković.

Kao važnu novinu navela je i da institucije više neće moći da odbiju tražioca informacije pod izgovorom da on želi da ih zloupotrebi. Do sada su upravo taj član zakona institucije najčešće zloupotrebljavale kako bi uskratile pristup informaciji, bez adekvatne argumentacije i dokaza.

 

Povezan sadržaj
Mihaela Šljukić Bandović 1. 3. 2021.

 

Prepreke na putu do informacija

 

Ipak, neka predložena rešenja će pristup informacijama dodatno otežati. Narodna banka će dobiti “zaštićeni status”, koji trenutno važi za šest institucija – Predsednika Republike, Vladu Srbije, Narodnu skupštinu, Ustavni sud, Vrhovni kasacioni sud i Republičko javno tužilaštvo. Protiv njih se ne može pokrenuti postupak pred Poverenikom za informacije od javnog značaja, već tražilac informacije jedino može podneti tužbu pred Upravnim sudom.

Ključni nedostatak je, ipak, izostanak obaveze Vlade da obezbedi izvršenje Poverenikovih rešenja.

“Poslednjih godina prepreke su postojale u svim fazama prinudnog izvršenja: Poverenik je bio sprečen da izriče novčane kazne, a Vlada nikada nije odgovorila na poziv Poverenika da pruži pomoć pri izvršenju. Praktično, čitav mehanizam pristupa informacijama godinama je bio neobezbeđen i suštinski počivao na dobroj volji organa javne vlasti“, rekla je Jaraković.

Predlog zakona ni na koji način nije usmeren na unapređenje mehanizma pružanja podrške Vlade Povereniku u postupku izvršenja. U svom izveštaju za 2020. godinu, Poverenik navodi da od ukupno 340 zahteva za obezbeđenje izvršenja, koliko je od 2010. godine Poverenik podneo Vladi, ona to nije učinila ni u jednom slučaju.

Predlog zakona, ipakm delimično rešava problem kazni budući da propisuje iznose koje će Poverenik moći da izrekne organima vlasti koji ne postupaju po zakonu. Naročito je značajno što neće postojati ograničenje u zbiru novčanih kazni koje Poverenik izriče. On će, hipotetički, moći da izriče kazne neograničeni broj puta, sve dok institucija ne dostavi traženu informaciju.

 

(Tekst je nastao u saradnji sa inicijativom “Otvoreni parlament”)

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović