Šta će otkriti buduća skupštinska Komisija koja će se baviti posledicama NATO bombardovanja SRJ iz 1999. godine? Ako je suditi po prethodnim rezultatima sličnih skupštinskih radnih tela - apsolutno ništa. Jer, skoro nijedan izveštaj osam skupštinskih anketnih odbora, koliko ih je bilo od 2000. godine do danas, nije usvojen u toj istoj Skupštini, a ama baš nijedan nije imao nikakvog uticaja na epiloge događaja kojima su se bavili.
Komentarišući prvoobjavljeni sažetak izveštaja, ministarka za evropske integracije izjavila je da je “važno da Srbija nije nazadovala ni u jednoj oblasti“ dodajući da “negde ima više napretka, negde manje, negde nema, ali nismo nazadovali“. Ova teza ministarke ne može se baš potkrepiti nalazima izveštaja kako ovog, tako ni prethodnog, posebno ukoliko pogledamo deo koji se bavi radom parlamenta.
Izmene zakona o javnom informisanju iz 2009. godine napisane su u tajnosti, ignorisane su sve kritike struke i nezavisnih institucija, usvajanje izmena izvedeno je političkim igrama i trgovinom, da bi na kraju zaštitnik građana podneo zahtev za ocenjivanje ustavnosti i Ustavni sud Srbije odlučio da su izmene većim delom neustavne. Zanimljivo iz ove perspektive izgleda činjenica da su zakon koji su kritikovali što zbog sadržaja što zbog načina donošenja OEBS, Evropska komisija, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitnik građana predložili i podržali DS, G17 plus i LDP, a protiv njega se borili SRS, DSS i SNS.
Niko nas danas ne može ubediti da je Narodna skupština ta koja samostalno odlučuje koji će zakoni biti doneti, a koji ne, koji će amandmani biti usvojeni, a koji ne - kako bi po Ustavu trebalo da funkcioniše ta stvar sa parlamentom. Nesretni i groteskni incident u kojem su poslanici većine na zvonce oglašeno u pogrešnom trenutku listom glasali za amandman opozicione partije, pokazuje da tu stvari nisu baš onakve kako u Ustavu piše.
Opstrukcija rada parlamenta od strane većine i onemogućavanje opozicije da se uključi u raspravu o najvažnijem zakonu, budžetu, kojim se određuje kako će se pribavljati i trošiti novac građana, je naprosto bila kap koja je prelila čašu. Postalo nam je jasno da se stvari kreću u smeru suprotnom onome za koji smo se zalagali kada smo odlučili da pokrenemo Otvoreni parlament – da je demokratije sve manje, a da je otvorenog nasilništva nad demokratskim procesima sve više. U takvoj situaciji odlučili smo da nema smisla dalje šminkati mrtvaca.
Poziv predsednice i tri potpredsednika Narodne skupštine da se CRTA kandiduje na izborima i proveri svoju političku platformu pokazuje suštinsko nerazumevanje uloga različitih aktera u demokratskom društvu, navodi se u saopštanju organizacije CRTA.
I dok u javnosti počinju špekulacije u vezi sa eventualnim povratkom Poverenika Rodoljuba Šabića u politiku, tim Istinomer Amnezije osvrnuo se na njegovu dosadašnju karijeru. U čak tri tajmlajna koji će biti pred nama u nedeljama koje dolaze, predstavićemo vam na koji je način Rodoljub Šabić vršio svoju funkciju, posmatrano, kao i uvek, kroz prizmu onog što su mediji o njemu izveštavali.
”Ovde ne samo da nije dovoljno da aplaudiraš vođi, već moraš da ga voliš. Ova vlast je suštinski nesigurna vlast bez istinskih, racionalnih pretpostavki da menja stvari. Zbog toga imate ovakvu enormnu agresivnost i agresivce u institucijama koji su na ta mesta birani logikom partijske države”, kazao je profesor Ratko Božović za Istinomer.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
