Zorana Mihajlović

Rođena 1970. godine u Tuzli.

Osnovnu i srednju školu završila je u Beogradu.

„Htela je da bude slikarka ili hemičarka. Međutim, otac ni da čuje. ‘Zbog oca sam upisala Prvu ekonomsku gimnaziju. Bila sam đak generacije, moje sveske su u muzeju škole.“ (Blic, 2. 1. 2016. godine)

Ističe da je diplomirala (1993), magistrirala (1998) i doktorirala (2001) na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, temama iz oblasti energetike i ekonomije.

„Diplomski rad ‘Energetski resursi u Evropskoj ekonomskoj zajednici’, magistarski rad ‘Energetski sektor Srbije i odabranih evropskih zemalja – Francuske, Nemačke i Švedske’, doktorski rad ‘Energetika i privredni razvoj – Analiza međuzavisnosti na primeru Srbije i zemalja Evropske unije'“, piše u biografiji.  

Nakon fakulteta radila je u Prvoj ekonomskoj školi i firmi „Premier keramika“.

„Kada sam završila Ekonomski fakultet, vratila sam se u školu i zakucala na vrata direktorke. Rekla sam joj: ‘Želim da radim kod vas!’. Učenici su me zvali Zmihajlovićeva jer sam bila stroga.“ (Blic, 2. 1. 2016. godine)

Govorila je o svom učešću u protestima protiv režima Slobodana Miloševića. 

„Kao mlada aktivistkinja tadašnjeg DOS-a, Zorana Mihajlović je tog sudbonosnog 5. oktobra, kako kaže za ‘Alo!’, bila ispred zgrade današnje Skupštine Srbije, a tadašnjeg zdanja parlamenta SRJ, kako bi iskazala svoje nezadovoljstvo izbornom krađom koja je ‘pretila da još četiri godine ostavi Slobodana Miloševića na vlasti’. ‘Žao mi je što su mnoge šanse propuštene od 5. oktobra 2000. do 2012/2013. godine, pa danas radimo ono što neko nije uradio tokom prethodnih godina. (…) Pamtiću zauvek taj dan. Bila sam ispred parlamenta, pila i gutala suzavac kao gotovo i cela nacija i imala nadu da će Srbija biti bolja i modernija zemlja. I danas bih isto ponovila’, otkriva nam Zorana Mihajlović, koja kaže da je tog jutra znala samo da se tog 5. oktobra mora nešto promeniti i da se nikako ne sme dopustiti da još nekoliko godina bude bačeno i provedeno u izolaciji. ‘Svaki izgubljen život je tragedija, ali u takvim trenucima to se događa i, verujte, svi koji smo se tog dana nalazili ispred Skupštine bili smo spremni da damo svoj život kako bi Srbija konačno postala demokratska, moderna i napredna zemlja. (…) Želje i nade su dugotrajan proces i one nikada ne mogu biti uzaludne. Tako ja i danas verujem, kao što sam verovala i tog dana, da će Srbija biti prava moderna država’, kaže potpredsednica Vlade i završava porukom da se ‘za svoje snove vredi boriti, ma koliko njihovo ostvarenje delovalo daleko i teško’.“ (Alo, 5. 10. 2016. godine)

Od 1996. do 2006. godine bila je zaposlena u Elektroprivredi Srbije – javnom preduzeću za prenos električne energije „Elektroistok“.

„Od završetka fakulteta, uporedo se bavi naučnim i stručnim radom u praksi. Bila je zaposlena u Prvoj ekonomskoj školi do 1996. godine, od kada radi u Elektroprivredi Srbije – Javnom preduzeću za prenos električne energije ‘Elektroistok’ Beograd, na radnim mestima zamenika rukovodioca Službe knjigovodstva, rukovodioca Službe plana i analize, savetnika Sektora za finansijske poslove do 2006. godine“, naglašava. 

U periodu 2004-2007. bila je članica Upravnog odbora EPS-a, a od 2007. do 2008. glavna i odgovorna urednica mesečnika „EU Market“.

Bila je članica G17 plus, a od 2004. do 2006. bila je savetnica za energetiku i politiku zaštite životne sredine potpredsednika Vlade Srbije Miroljuba Labusa.

„Zvali su me u Vladu i u parlament Predrag Marković i Mlađan Dinkić. Odbila sam. Onda me je pozvao Labus i ponudio mesto savetnika za energetiku. Kao iz puške rekla sam da!“ (Blic, 2. 1. 2016. godine)

Nakon toga bila je zaposlena u JP Aerodrom „Nikola Tesla“ kao savetnica generalnog direktora.

Do 2010. godine bila je savetnica za energetiku predsednika Vlade Republike Srpske Milorada Dodika.

„Pomogla sam Dodiku oko organizovanja konferencije o energetici. Potom sam od njega dobila najlepše pismo u životu i poziv da osmislimo energetsku politiku RS i da budem savetnik.“ (Blic, 2. 1. 2016. godine)

Naglašava da je zvanje naučnog saradnika stekla 2006. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, zvanje docenta 2008. godine, a zvanje vanrednog profesora oktobra 2011. godine. Od 2008. godine bila je zaposlena na Univerzitetu „Megatrend“ (‘Džon Nezbit’).

„Od 2008. godine je zaposlena na Univerzitetu ‘Džon Nezbit’, Fakultet za biofarming (predmeti: obnovljivi izvori energije, Održiva energetska bezbednost, Ekonomija prirodnih resursa, osnove ekonomije) i Fakultet za međunarodnu ekonomiju (Ekonomija prirodnih resursa). Oktobra 2011. godine imenovana je za prorektora za nauku Univerziteta ‘Džon Nezbit'“, navodi u biografiji. 

Kaže da je pre zvaničnog učlanjenja u Srpsku naprednu stranku Aleksandru Vučiću ponudila svoje znanje i iskustvo vezano za energetski sektor.  

„Faksom sam poslala CV u centralu SNS i došla na sastanak. Prvo sam mu pomagala u vezi sa energetikom, a onda ušla u stranku. Uvek bih radila sa Vučićem, fascinira me njegova energija, to se retko sreće.“ (Blic, 2. 1. 2016. godine)

U aprilu 2010. postala je članica Srpske napredne stranke.

„Zorana Milanović, bivši savetnik za energetiku Miroljuba Labusa, u vreme kada je bio premijer, novi je član Srpske napredne stranke, gde će ubuduće voditi Savet za energetiku. Novog člana naprednjaka na konferenciji za novinare predstavio je predsednik SNS Tomislav Nikolić. Milanovićeva je poručila da joj je čast što je u timu SNS, navodeći da je potrebno da se definiše šta je državni interes u tom sektoru i da ‘sa tim nema trgovine’. Milanović je naglasila da je stranku G17 plus napustila kada i Labus, pre četiri godine, zbog toga što reforme, prema njenom mišljenju, ne idu brzinom kojom bi trebalo.“ (Tanjug, 19. 4. 2010. godine)

Nakon dolaska SNS na vlast, u julu 2012, postala je ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine. 

Krajem septembra 2012. izabrana je za potpredsednicu Srpske napredne stranke.

Ističe da je osnivačica NVO Ženska vlada.

„Član je NVO Evropski pokret u Srbiji, Društva Srbija – Francuska, Saveza računovođa i revizora, i organizacije East West Bridge, kao i redakcijskog odbora časopisa ‘Eko Srbija’. Poseduje sertifikat specijalističkog seminara Metodologija savremene korupcije (Canadian Development Agency i Centar za menadžment). Autor je i koautor četiri knjige ‘Energetika i privredni razvoj’ (2003), ‘Ekonomika energetike’ (2004), ‘Ekonomika energetike – strategija, ekologija i održivi razvoj’ (2010), ‘Obnovljivi izvori energije’ (2010) i učesnik u mnogim nacionalnim i međunarodnim projektima i konferencijama. Do danas je napisala i objavila više od dvesta radova o problemima i mogućnostima srpskog energetskog sektora, u komparaciji sa regionom i zemljama EU, a u cilju dostizanja održivog razvoja“, navodi u biografiji. 

Potpredsednica SNS bila je do maja 2016, kada je na Skupštini SNS izabrana za članicu Predsedništva.

U aprilu 2014. postala je potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Istu funkciju obavljala je i Vladi Srbije izabranoj u avgustu 2016, a potom i u onoj koju je, nakon izbora Aleksandra Vučića za predsednika Srbije, od juna 2017. do oktobra 2020, vodila Ana Brnabić.

U januaru 2018. na osnivanju Kongresa srpsko-američkog prijateljstva kazala je da „Srbija i SAD zaslužuju da imaju mnogo bolje odnose nego što ih imaju danas“.

„Pre tačno 100 godina srpska zastava vijorila se na Beloj kući. A danas ne možemo a da se ne zapitamo kako nam se dogodilo da posle snažnog prijateljstva u dva svetska rata SAD budu najglasniji zagovornik NATO bombardovanja Srbije 1999. godine. Kako smo došli do toga da Vašington danas bude bliži Prištini nego Beogradu i kako smo došli do toga da Srbi ubiju trojicu američkih državljana Bitići i da Beorad bude jedini grad u Evropi u kojem je zapaljena američka ambasada’, upitala je Mihajlovićeva i navela da svi o tim pitanjima treba ‘pošteno da razmisle’.“ (RTS, 25. 1. 2018. godine)

Kada je u oktobru 2020. formirana nova Vlada Srbije, Mihajlović je zadržala funkciju potpredsednice, ali i promenila resor – postala je ministarka rudarstva i energetike. Na toj funkciji ostala je do izbora nove Vlade Srbije u oktobru 2022.  

„Nisam pristala da budem pion, to je razlog zašto smo danas ovde. Uvek sam popu govorila da je pop, a bobu da je bob’, izjavila je Zorana Mihajlović na oproštajnoj konferenciji za novinare, povodom njenog izlaska iz Vlade Srbije i poručila da će ostati u političkom životu Srbije. Naglasila je da je njen stav Srbija na zapadu, Srbija u Evropi i da za stav ‘sa SNS-om ili bez SNS-a ima vremena’. Ona je u vidno emotivnom stanju naglasila da će njoj lično bili lakše da ne gleda ljude koji ‘koriste SNS kao džuboks za bogaćenje’, a da će verovatno i njima biti lakše da ne slušaju kako im ona to govori. ‘Predsednik vrlo dobro zna gde treba da idemo i kakve odluke da donesemo. Ja tu jesam bila u manjini kao neko ko se zalaže da Srbija bude na zapadu, a ne na istoku, ali to ne znači da mi koji smo u manjini nismo u pravu. Ne znam koliko je naša nova vlada proevropska, ali je prosrpska. A o mojim konkretnim planovima sačekaćemo par meseci’, izjavila je ministarka.“ (Danas, 24. 10. 2022. godine)

U aprilu 2023. napustila je Srpsku naprednu stranku. 

„Tačno je. Nakon 13 godina, zamolila sam da me izbrišu iz baze članstva SNS. Trudila sam se i radila najbolje što sam mogla, celog svog života, pa i ovih 13 godina. Želim svima u SNS sve najbolje.“ (Danas, 25. 4. 2023. godine)

Ponovila je da ostaje u političkom životu. 

„Uvek dođe trenutak kad pravite određene odluke i određene promene. Ovo nije ni prva ni poslednja promena u mom životu. Sve je to normalno i to je sastavni deo života, ali možda nije loše na neke stvari podsetiti – ja sam u SNS ušla 2010. godine, dve godine pre nego što je stranka ušla u vlast. Dakle, ta priča da sam ja vezana za fotelju baš i ne pije vodu. Ušla sam u tu stranku zato što sam zaista želela da promenim neke stvari. Posle ubistva premijera Zorana Đinđića ništa više nije izgledalo kako bi trebalo. Bilo je mnogo problema… To je negde razlog zašto sam se tada opredelila da budem deo SNS. S druge strane, ja nisam ušla u tu stranku zato što mi je trebala diploma, jer sam ja i te kako imala svoju diplomu, stečenu na Univerzitetu u Beogradu, niti mi je trebao doktorat. Ja sam već bila doktor nauka. Niti mi je bio potreban stan, jer sam već tada živela ovde gde i dan danas živim. Nije mi bila potrebna bilo kakva privilegija koja se neretko očekuju, a koje neki političari i imaju. Zaista sam postala deo te stranke sa verom da mogu da menjam neke stvari. Vremena su se promenila, ja sam se promenila, stranka se promenila i to je sada jedna nova SNS. To je sada nešto drugo u odnosu na sve ono što je SNS bila na početku svog osnivanja. Dakle, od jedne proevropske stranke, setite se perioda između 2008. i 2012. godine, kad je stranka ulazila u vlast… Svi smo tada želeli da država bude deo Evropske unije, bilo je mnogo energije i ljubavi ka tom nekom putu. Vi danas možete da vidite da je bukvalno taj put gotovo zaustavljen. Čini mi se da ima mnogo više radikalnih poteza, a ne proevropskih. Ja sam svedokinja preobraženja SNS i to se meni ne dopada. To je glavni razlog zašto sam se odlučila na ovaj korak, jer to više nije ona stranka o kojoj sam maštala i sanjala na početku, kad sam postala njen deo.“ (Nova.rs, 26. 4. 2023. godine)

Kazala je da se Aleksandar Vučić tokom godina „promenio toliko da ona ne želi da bude više u SNS“. 

„Nikad nisam prepričavala razogovore sa Vučićem. Ne zato što je on predsednik, već zato što to nije u redu i ne bih to radila. I dalje smatram da mu nije lako, ljudski mu želim sve najbolje. Mislim da je on mogao i može mnogo više i kvalitetnije od onoga što istinski pruža. Pogotovo imajući u vidu 2010, 2011, 2012. godinu, one početke kad je SNS ulazila u vlast, celu njegovu želju gde Srbija treba da ide. (…) Promenio se. Promenio se toliko da ja ne želim da budem više u SNS. (…) Ničega se ne kajem. Moj politički život nisam ni počela, niti ću ga završiti sa SNS. Niti mislim da je bilo ko, ko je mene ikada predlagao za bilo šta, ima razlogada se postidi bilo čega što sam radila. Dakle, ne kajem se ni za šta. Daleko od toga da se kajem za sve godine provedene u SNS, ali i u G17 + i sl. Ne gledam na te stvari na taj način. Mislim da mi moramo da menjamo neke stvari i možemo da utičemo na to da bude bolje nego što je slučaj u nekim sektorima danas.“ (Nova.rs, 26. 4. 2023. godine)

U septembru 2023. osnovala je pokret “Uvek za Srbiju”. 

„Nakon povlačenja iz SNS, Mihajlović je najavila da postoji mogućnost da formira novu političku organizaciju. Prema saznanjima Nova.rs, nedavno je formiran pokret ‘Uvek za Srbiju’ koju će pored bivše ministarke i potpredsednice Vlade Srbije, činiti nekadašnja savetnica predsednika Srbije Stanislava Pak i bivši narodni poslanik SNS Dragan Šormaz. Da uveliko traje formiranje pokreta svedoči i to što se već vode razgovori sa ljudima koji su predviđeni za poverenike, a na pitanje li će učestvovati na izborima, koji su najavljeni za 17. decembar, Mihajlović je za Nova.rs rekla da će odluku o tome doneti u narednom periodu i da bi trebalo sačekati da se najpre raspišu. Na naše pitanje da li će u njen pokret činiti i nekadašnji članovi vladajuće stranke Dragan Šormaz i Stanislava Pak, ona je odgovorila: ‘Da, Dragan Šormaz ima ogromno političko iskustvo i jasne stavove, kao i Pak, ali i pokret će činiti i Katarina Ilić, ekonomista i stručnjakinja za Kosovo, odnose sa Rusijom. Tu će biti i veliki broj ljudi iz Beograda, ali i ostalih delova Srbije. Našu političku organizaciju mahom će činiti ljudi željni promena, koji su stručni, iskusni, kao i ljudi koji do sada nisu bili u politici’, naglasila je ona.“ (Nova.rs, 29. 9. 2023. godine)

Istakla je da je pokret „Uvek za Srbiju“ fomiran sa željom da bude „alternativa istrošenim političkim stavovima koji Srbiju guraju daleko od razvoja i demokratije“, napominjući da je „nažalost, predsednik Srbije Aleksandar Vučić taj koji danas baštini i sprovodi ideje koje Srbiju vraćaju u period devedesetih“.

„Sve čemu smo svedočili prethodnih dana pokazuje da se Srbija nije oslobodila radikalske politike koja nas decenijama gura u sukobe, izolaciju, zavađa nas sa komšijama i udaljava od Evrope i civilizovanog sveta. (…) Srbija mora da se distancira od Moskve i uvede sankcije Ruskoj Federaciji. Ugledanje na autokrate i diktatore i preuzimanje njihovog modela ponašanja nas je dovelo do toga da nas u razvijenom svetu svi gledaju sa podozrenjem i sumnjom i zbog toga smo sve bliži sankcijama, mobilizaciji i ratnom stanju. Smatramo da je vreme da se oslobodimo onih koji nisu odmakli od ideja crveno-crne koalicije i koji nas neumorno pretvaraju u daleku periferiju Evrope. Srbija zaslužuje bolje. (…) Srbija godinama stagnira na putu ka EU zato što trenutno stanje odgovara predsedniku države. Umesto da budemo zemlja čiste životne sredine, kvalitetne ekonomije, da živimo u zemlji optimizma u kojoj građani planiraju i grade svoju budućnost, doživeli smo da se danas ponovo priča o ratovima i sankcijama, nestašicama i inflaciji. Srbiji nije potrebno da predsednik i ministri degustiraju jeftini parizer i da ga nude građanima, već odgovorna socijalna politika koja će jemčiti sigurnost svakom od nas. Ako želimo napred, onda je vreme da se zahvalimo onima koji nas vuku u prošlost. Prošlost nije opcija.” (Nova.rs, 29. 9. 2023. godine)

U novembru 2023. saopštila je da pokret „Uvek za Srbiju“ neće učestvovati na vanrednim parlamentarnim izborima zakazanim za 17. decembar. 

„Svi znamo priču o Kurti i Murti koji jašu jednog konja, a intencija pokreta Uvek za Srbiju je da želi da skloni i Kurtu i Murtu, i Vučića i Đilasa. Izbori 17. decembra neće ništa promeniti u Srbiji jer su dogovoreni unapred, pre slučaja Banjska i zato naš pokret neće na njima ni da učestvuje. Mi se spremamo za izbore koji slede na proleće, jer smo mi alternativa i vlasti i opoziciji’, objasnila je na konferenciji za novinare Zorana Mihajlović, predsednica pokreta Uvek za Srbiju. Ona je navela i da su i blok vlasti i blok opozicije na izborima, koje predstavljaju Aleksandar Vučić i Dragan Đilas, samo ‘naizgled suprotstavljeni’, ali da ‘oni na isti način dele Srbiju’. ‘Kada pogledate kako reaguju i jedni i drugi onda ne treba preterano znanje bilo koje vrste da se to uoči. Mi nismo čuli ni od Đilasa da Milana Radoičića, koji je optužen za terorizam, treba isporučti. Nismo čuli da je proevropska opozicija reagovala na projekat Ekspo, na Zakon o konverziji. I kad sve to vidite onda zaključujete da tu postoji neka vrsta koordinacije. U takvim uslovima ne možemo da izađemo na izbore’, rekla je Mihajlović.“ (Danas, 8. 11. 2023. godine)

Ona je tada novinarima pokazala i spiskove, „za koje je rekla da predstavljaju imena desetina hiljada ljudi iz Bosne i Hercegovine, koji se prebacuju na fiktivne adrese prebivališta u Beogradu i Novom Sadu, da bi u tim gradovima glasali na izborima“.

„To nije krivično delo, ali je nemoralno, i govori o tome kako će izgledati izbori 17. decembra’, rekla je ona. (…) Najavila je da taj pokret priprema predloge zakona za mnoge oblasti, kako bi se sprovela politika koju zastupaju. Mihajlović je rekla da se taj pokret zalaže za članstvo Srbije u EU i učlanjenje u NATO. Na pitanje novinara kakav je njen stav o rudarenju litijuma, s obzirom da je bila ministarka rudarstva i energetike u prethodnoj Vladi Srbije kao funkcioner SNS, Mihajlović je kazala da je ‘litijum kritična mineralna sirovina’, i da se o njegovom iskopavanju ‘mora ozbiljno razmišljati’. ‘Način na koji se litijum eksploatiše mora biti u skladu sa zakonom. To su kritične mineralne sirovine, od njih bukvalno zavisi zelena agenda’, rekla je Mihajlović.“ (Nova.rs, 8. 11. 2023. godine)

Nakon održanih izbora pokret „Uvek za Srbiju“ poručio je da je „jedino rešenje za krizu, pored protesta, da opozicija jedinstveno odbije da prihvati mandate u gradskom i republičkom parlamentu“.

„Posle još jednih izbora u Srbiji, činjenica je da je bilo ozbiljnih kršenja izbornog procesa u vidu zloupotrebe položaja javnih funkcionera, pre svega predsednika Srbije koji je bio sveprisutan u kampanji SNS, zloupotreba javnih resursa i manipulacija glasačima, uključujući kupovine glasova, migracija glasača iz Republike Srpske i unutrašnosti Srbije kako bi se uticalo na rezultate lokalnih i parlamentarnih izbora’, dodaje se u saopštenju. Pokret ‘Uvek za Srbiju’ je, kako se navodi, na vreme upozoravao da će doći do krađe glasova i da će izbori biti neregularni. Odbijanje mandata je način da opozicija pokaže da zaista brani izbornu volju građana i pošalje poruku demokratskim društvima da izborni proces u Srbiji mora da se menja’.“ (FoNet, 21. 12. 2023. godine)

Mihajlović je istakla da je u pitanju bila „apsolutno izborna krađa, ali ne samo to“.

„Da li postoji jedna osoba na ovom svetu osim Vučića koja će reći kako je nedelja čista? Imate i upotrebu policije, prekomerne sile i hapšenje ljudi, sve zbog toga da bi se sačuvala vlast. U trenutku kada je potpuno jasno da je bilo izborne krađe, a bilo je zato što nisu uređeni birački spiskovi’, kazala je ona i dodala da već neko vreme govori da SNS, pre svega, vlada strahom. ‘Da sigurno je bilo krađe i to smo mogli da vidimo. Ne znam na koji način se to sprovodilo. Uvek je početak i kraj Vučić, a ko je između pretpostavljam da je rastegljivo i da su to ljudi koji su najbliži oko njega’, istakla je ona. Prema rečima Mihajlović, angažovanje žandarmerije je bila matrica ruske FSB službe. ‘To je bio pokušaj Vučića koji nije znao kako da izađe na kraj sa protestima. Bilo je jasno svima da pored žandarmerije imate i razne ubačene ljude i pokušaj da se napravi mnogo veći incident’, rekla je ona.“ (N1, 28. 12. 2023. godine)

Naglasila je da na „delu imamo jednu kartelizaciju vlasti i kolonizaciju medija“ i da zbog toga imamo ovakvu situaciju.

„U Srbiji ne postoje ljudska prava. Postoji inženjering koji sprovode ljudi bliski predsedniku, koji je politiku SNS-a stavio ispred države, zato moraju neke stvari da se promene, a promeniće se samo institucionalno’, rekla je Mihajlović i dodala da je SNS godinama stvarao mrežu i sistem na lokalu stavljajući ljude koji su slepi poslušnici. Prema njenim rečima, ta mreža je formirana sa malom grupom ljudi koji su oko Vučića. ‘Znanje, struka – to ne postoji. To je prvi krug. Drugi krug su ljudi koje smo počeli da viđamo poslednjih godina u automobilima bez registarskih tablica koji su verovatno imali zadatak da na neki način prete. A u isto vreme ste imali ljude u stranci koji su imali određena zaduženja, koji nisu bili neznalice, a koji su bili paravan. Sada kad razmišljam, za sebe sada kažem pa ja sam bila paravan za mnogo toga’, kazala je Mihajlović.“ (N1, 28. 12. 2023. godine)  

A u februaru 2024. Mihajlović iznenada saopštava da se povlači iz politike, izjavljujući da joj se „sve smučilo“ i da „Srbija tone u devedesete godine i nikom ništa“.

„Smučilo mi se sve. Svejedno je da li je u pitanju pozicija ili opozicija. Ljudi sve teže žive. Srbija tone u devedesete godine i nikom ništa’. Ovako je za Danas, nekoliko sati pre saopštavanja da se povlači iz politike, rekla Zorana Mihajlović, dosadašnja predsednica pokreta Uvek za Srbiju. Pitanje koje smo joj uputili bilo je kako gleda na tvrdnje odlazeće premijerke da su predstavnici opozicije ‘podguzne muve koje se dodvoravaju strancima’. Uvek rečita Mihajlović kada je u pitanju premijerka Brnabić, zadržala se na tih par rečenica. A onda je usledilo kratko saopštenje u kome navodi da se povlači iz politike i sa čela pokreta. ‘Politika je za mene imala samo jednu svrhu – rad u korist građana i građanki. Zbog toga politiku u Srbiji, ovakva kakva je danas, ostavljam nekim drugima. Svima nama u Srbiji i regionu od srca želim puno sreće u narednim godinama. Trebaće nam!’, izjavila je Mihajlović.“ (Danas, 9. 2. 2024. godine)

U oktobru 2024. izjavila je da bi volela da bude direktorka u kompaniji „Rio Tinto“. 

„Bivša ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović je povodom izjave Nebojše Petkovića da je načuo da će ona postati direktorka u kompaniji Rio Tinto navela za Danas da bi volela da se to desi. ‘Volela bih jer je ovo najvažniji projekat za generacije koje dolaze, pa eto možda čuju u kompaniji vaš predlog. Ali, jako važno, za razliku od Petkovića i njegovih, ja od Rio Tinta nisam uzela ni jedan jedini dinar, ili Kokanovića koji se prepirao, cenkao oko iznosa novca koji bi da uzme’, navela je Mihajlović“. (Danas, 30. 10. 2024. godine)

Krajem novembra 2024, nakon tragedije izazvane padom nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je za BBC, odgovarajući na pitanje o tome „da su ga pojedini bivši članovi njegove stranke, poput Zorane Mihajlović, ili opozicionog lidera Dragana Đilasa, optuživali da se ponaša autoritarno i udaljava zemlju od EU“, odgovorio da je Zorana Mihajlović „rekla to pre godinu dana, a da se u međuvremenu predomislila“. 

U januaru 2025. ona se na Instagramu oglasila povodom studentskih protesta i blokada fakulteta, ističući da „protesti studenata jesu politički i manipulisani od strane što profesora, što opozicije“. 

U aprilu 2025. saslušana je u svojstvu svedoka u istrazi koja se vodi povodom slučaja pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. 

„Ona je saslušana u prostorijama Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) u okviru istrage koju vodi Javno tužilaštvo za organizovani kriminal. Mihajlović je saslušana povodom ugovora koji je zaključen u vreme dok je ona bila na čelu nadležnog ministarstva. ‘Razgovarali smo o svim projektima, i o najzahtevnijem i najvažnijem projektu izgradnje, rekonstrukcije i modernizacije pruge Beograd – Budimpešta. Zanimalo ih je na koji način smo vodili pregovore i kako smo zaključili ugovore sa inostranim partnerima o izgradnji ove pruge’, navela je Mihajlović, prenosi RTS. Rekla je da je normalno da su svi koji su učestvovali u izgradnji Srbije uvek tu da pruže sve informacije. ‘Bilo je insinuacija da li nas je iko pritiskao da pregovaramo i zaključujemo ugovore, što veze sa realnošću nema – najbolji ljudi su radili u Ministarstvu saobraćaja i građevinarstva i infrastrukture, kao i u drugim institucijama koje su stručno podržavale projekte, i pregovarali u skladu sa procedurama i zakonima’, istakla je Mihajlović.“ (Slobodna Evropa, 3. 4. 2025. godine)

Nekoliko dana kasnije izjavila je da „ne smatra da bi bilo pravedno ili korektno“ da se vrati u SNS, ali „da i sada podržava ono što radi predsednik Srbije Aleksandar Vučić“.

„Ja sam izašla iz SNS i mislim da ne bi bilo ni pravedno, ni korektno da se u SNS vraćam. Mislim da je to jedan period koji sam preživela u prethodnih 10 i više godina, ja sam od 2010. bila u SNS. Ali to ne znači da ne možete da date sve od sebe da se borite za svoju zemlju’, rekla je Mihajlović za TV Pink. Prema njenim rečima, da li se ona vratila u SNS nije glavna tema, kada ‘vidite da se neke stvari dešavaju u vašoj državi’. ‘To je moja država, ja volim svoju zemlju, i kada vidite šta se dešava i koliko se energije i novca troši kako bi se praktično država urušila, onda ne možete da ostanete nemi. Ja mislim da svaki normalan čovek ne može da ostane nem i da mora da učini sve što može da se protiv toga bori’, kazala je Mihajlović i dodala da je postala jako aktivna u tom smislu, da zaista podržava to što radi predsednik Srbije. ‘I to sam nekoliko puta rekla, zato što mislim da Srbija mora da opstane, pogotovo u ovom vremenu’, navela je Mihajlović.“ (Beta, 27. 4. 2025. godine)

U maju 2025. saopštila je da je „mnogi pitaju i ne čekajući odgovor, hvale i optužuju njen povratak u javni život i odbranu države“.

„Odgovor je jednostavan, odbijan da budem zatočenica izmanipulisanih studenata i te vrste pseudoanarho-totalitarnih ideologija i patološke politike’, napsala je u autorskom tekstu za ‘Politiku’. Ona je navela da ‘kao što je grandiozna bila izgradnja prve pruge u Srbiji 1884. godine između Beograda i Niša, tako je isto graditeljski poduhvat 21. veka oduka i realizacija rekonstrukcije i modernizacije pruge od Beograda do Budimpešte’. ‘Optužbe na sve što se uradilo, pa čak iščuđavanje da sam na primer informisala kabinet predsednika o postignutim dobrim uslovima ugovora se graniči sa ludizmom. Mnogo bi bilo bolje da oni koji bi da ‘zatvaraju i dinstaju’, a nazivaju se nekakvim stručnjacima porazmisle, a kolika je šteta što gotova pruga više od šest meseci nije u funkciji’, napisala je Mihajlović. ‘Naša komunikacija i rad su uvek bili javni, pa tako je još viši stepen čuđenja činjenica da nismo ništa krili, i da smo živeli za projekte i rezultate, radovali se kao mala deca za svaki pomak ka boljem, za svaki metar puta ili pruge, za osmeh svakog deteta u novoj školi, za nabavljenu opremu u bolnicama, za svaki solarni ponel koji je ugrađen za svaki dan koji smo radili i pravili za našu zemlju’, dodala je ona. Nedavno je list ‘Nova’, objavio tekst pod naslovom ‘Prepiska Zorane Mihajlović i šefa Vučićevog kabineta: Mejlovi otkrivaju kako su dogovarali cenu rekonstrukcije pruge’. U njemu piše da ‘mejlovi do kojih je došla Anketna komisija za ispitivanje odgovornosti za urušavanje nadstrešnice u Novom Sadu pokazuju da je u ceo projekat rekonstrukcije i modernizacije pruge od Novog Sada preko Subotice do državne granice bio uključen i kabinet predsednika Republike Aleksandra Vučića’.“ (Beta, 27. 5. 2025. godine) 

Foto: FoNet/Ministarstvo rudarstva i energetike