Za sledeći utorak najavljena je još jedna posebna sednica Skupštine o Kosovu, jer to traže i vlast i opozicija. Na dnevnom redu Izveštaj o pregovaračkom procesu u poslednjih godinu dana. Čekamo da glavni i jedini pregovarač o sudbini države i naroda, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, makar formalno podnese izveštaj, šta je radio. U međuvremenu, neke poslaničke grupe poput Dveri i Narodne stranke, već su dali svoje predloge, hoće da pomognu.
Uoči nastavka Briselskih pregovora, a tokom nove epizode uobičajene prateće propagande u srpskim tabloidima, predsednik Aleksandar Vučić gostovao je na TV Prva gde je govorio, po uhodanom pravilu, o svim temama. Kada su na red došli odnos sa Aljbinom Kurtijem, pregovori Beograda i Prištine i situacija na Kosovu, Vučić je rekao - „Činimo sve da održimo mir”.
Briselski pregovori o Kosovu nastavljeni su nakon višenedeljnih tenzija oko registarskih tablica, ali će od njih, po svoj prilici, biti slaba vajda. Na ishod bez dogovora su nas uostalom danima pripremali predsednik Srbije, direktor kancelarije za KiM, prorežimski analitičari i mediji. Dok su kosovsku vlast optuživali da želi rat, a ne dijalog, sopstvene građane su plašili dramatičnim scenarijima eskalacije sukoba, poput onog da “Šiptari” planiraju napad na Srbe sa severa.
U danu snimanja podkasta „U mikrofon” predsednik Srbije se obraćao skupštini u vezi sa pregovorima u Briselu i, kako je rečeno, „perspektivama delovanja srpske države na Kosovu i Metohiji”. Rekao je da je kompromis jedino moguće rešenje, ali da ne zna šta bi taj kompromis mogao biti. Poručio je da treba da budemo pragmatični i racionalni. Da li taj pragmatizam i racionalizam podrazumevaju, kako je to definisala Daliborka Uljarević, „provalu histerije i besa prema Crnoj Gori“ posle usvajanja Rezolucije o Srebrenici u crnogorskom parlamentu? U tome se stiglo do ideje da se svima koji su glasali za rezoluciju zabrani ulazak u Srbiju. U istom danu Evropska unija je ozvaničila da nećemo otvoriti ni jedno poglavlje.
Gde smo tri decenije nakon početka ratova u Jugoslaviji i šta o njima znaju generacije rođene tokom ratnih godina? Koliko smo bliži pomirenju posle niza presuda za strašne zločine, zbog kojih je morao da bude osnovan specijalan Međunarodni krivični sud? Da li je istinsko pomirenje uopšte moguće ako su i danas na vlasti isti oni koji su devedesetih zagovarili ratnu politiku? Ili je za istinsko suočavanje sa prošlošću potrebno, na primer, da kao i u Nemačkoj 1968, čitava jedna generacija rođena ratnih devedesetih širom bivše Jugoslavije upita svoje roditelje šta su radili u ratu. Ovaj tekst namenjen je pre svega toj “deci” od tridesetak godina.
Pre deset godina održan je prvi sastanak predstavnika Beograda i Prištine posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Na početku pregovora u Briselu, koji su u prvoj rundi trajali dva dana, obe strane izjavile su da su spremne za konstruktivan dijalog. I celu deceniju kasnije, nije se promenilo skoro ništa, osim posrednika i sve maštovitijih jezičkih formulacija.
Predsednik Socijalističke partije Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić istakao je da je spreman da potpiše sporazum sa Prištinom “ako je u interesu Srbije i naroda na KiM”, ističući da već punu deceniju ima rešenje za kosovski problem, a to je – razgraničenje.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Avdulah Hoti sastaće se danas u Briselu, na nastavku dijaloga Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom Evropske unije. Hoti je u Belgiju otputovao dan ranije, a njegov odlazak objavio je šef Euleksa Lars Gunar Vigemark, čestitajući mu na uštedi novca poreskih obveznika, pošto je odlučio da putuje ekonomskom klasom u malom avionu.
„Čuvajte bratstvo i jedinstvo kao zenicu oka svoga “, „Radimo kao da ćemo 100 godina živeti, pripremamo se kao da će sutra rat“, „Niko ne sme da vas bije“, „Srbijom neće upravljati tuđa ruka“, „Ako dаnаs ne uspemo, jedini rаzlog smo mi sаmi“.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
