Iako se u javnosti nedavno moglo čuti da se pravi veliki zaokret srpske spoljne politike ka Evropskoj uniji i Zapadu, poslednje istraživanje Crte pokazuje da u stavovima javnog mnjenja takvog zaokreta nema. Građani su srcem i dalje uz Rusiju, koju vide kao najvažnijeg političkog i bezbednosnog partnera Srbije. O Evropskoj uniji, s druge strane, razmišljaju racionalnije i pragmatičnije, odnosno novčanikom, pa u njoj vide našeg najvažnijeg ekonomskog partnera. Promene u stavovima nema ni prema pitanju Kosova, jer građani nemaju ideju šta bi moglo da bude idealno rešenje i realan ishod pregovora Beograda i Prištine.
Na Zapadnom Balkanu uskoro bi moglo da postane nebitno gde ste studirali i koji pasoš imate. Kada sve strane potpisnice ratifikuju sporazume o priznavanju kvalifikacija o visokom obrazovanju (o priznavanju kvalifikacija za doktore medicine i stomatologije, i arhitekte), kao i sporazum o slobodi kretanja sa ličnim kartama, to bi zaista moglo da donese brojne olakšice građanima. Naravno, ako bude političke volje da se potpisano i primeni. U Srbiji ovi sporazumi ili preciznije - predlozi zakona o potvrđivanju sporazuma, ušli su u skupštinsku proceduru još 21. februara, ali se ne zna kada će uopšte biti sednice, a još manje šta će biti na dnevnom redu. Iako na prvi pogled dogovori donose samo boljitak - o njima se malo šta može naći u medijima. Možda jer ih je potpisala premijerka Ana Brnabić čije se aktivnosti ne prate ni upola pomno kao rad predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Ili zato što je u fokusu medija sastanak u Ohridu i priča o „potpisu”?
Nemačko-francuski predlog za nas je neprihvatljiv, kazao je Ivica Dačić početkom novembra, da bi po povratku Aleksandra Vučića sa pregovora u Briselu istakao da je predsednik Srbije “pokazao veliku državničku i diplomatsku mudrost”. A šta se zbilo između ove dve izjave i kako se o predlogu Šolca i Makrona razvijao stav aktuelnog ministra spoljnih poslova?
Na skupocenoj tabli videli smo svojim očima koliko naše nezaslužene zarade rastu, kako lete u srpsko nebo, dok grafikoni u okolnim zemljama sa zavišću gledaju uvis, ka srpskoj streli odapetoj iz čarobnog luka našeg čarobnog vladara.
Plan je prihvaćen, ali nije potpisan, sledi njegova implementacija, ali Srbija ne prihvata neke od tačaka. Ovako je, parafrazirano, predstavljen ishod poslednjeg trilaterarnog sastanka u Briselu o evropskom predlogu za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Plan koji je zvanično objavljen tek 27. februara bio je poslednjih meseci predmet rasprave u medijima, ali i u Skupštini Srbije. A šta je to u proteklih skoro pola godine, od prvih nagoveštaja da plan postoji do prošlonedeljnog briselskog susreta, javnosti govorio predsednik Srbije?
Kupuj, predsedniče, uteruj strah u kosti onima koji Srbiji ne žele dobro, dron-samoubica je za naše oružane snage ono što je respirator bio u borbi protiv korone.
Definisana kao obaveza iz Briselskog sporazuma, Zajednica srpskih opština na Kosovu još uvek nije formirana, a zvanični Beograd kaže da je „uslov svih uslova“ za dalje pregovore sa Prištinom. Druga strana, pak, poručuje da ovakva asocijacija nije u skladu sa Ustavom Kosova, naziva je „novom Republikom Srpskom“ i tvrdi da se ovo pitanje može rešiti tek konačnim sporazumom koji bi podrazumevao međusobno priznanje. Šta o zajednici, čiji je i naziv predmet rasprava, zaista piše u dokumentima koji su Beograd i Priština već potpisali, a šta u predlozima trećih strana?
Šaljući neretko zbunjujuće poruke u rasponu od "svi Srbi znaju da su izgubili Kosovo", „jedan metar na Kosovu bio bi uspeh” do "podela je rešenje" ili "nikome nećemo dati Kosovo i Metohiju", predsednik Srbije kao da i u ovoj prilici primenjuje oprobanu stranačku “keč ol” taktiku - za svakog ponešto sa ideološke tezge. Neke od takvih kontradiktornosti mogu se čuti i u samo jednom obraćanju. Upućuje li ih samo s namerom da zadovolji sve ukuse, izgovarajući poželjnosti za domaću, ali i prekograničnu upotrebu; zato što pluta bez jasnog smera i kupuje vreme do povoljnijih vetrova ili u nastojanju da maskira ono što je već zacrtao kao rešenje?
Nakon što je saopštio da mu je na sastanku "velike petorke" rečeno da Srbija mora da prihvati ponuđeni plan za Kosovo, obaveštavajući javnost da “pred nama nisu laki dani”, da će “biti teško, posebno naredni meseci”, predsednik Vučić poručio je “narodu Srbije” da “veruje državnom rukovodstvu i da ništa nije potpisano”. A pre tačno pet godina, u januaru 2018, u emisiji “Ćirilica” TV Hepi, obećao je da će već za "dva, dva i po meseca" govoriti o "najmanje lošem rešenju" za Kosovo.
Još jedna godišnjica slučaja Račak prošla je uz oprečna tumačenja Beograda i Prištine šta se u tom kosovskom selu dogodilo 15. januara 1999. Skoro četvrt veka kasnije Priština je raspisala poternice za hapšenje 18 Srba zbog navodne umešanosti u ubistvo 45 Albanaca u Račku. Beograd je poručio da je reč o „smišljenoj političkoj kampanji" i „montiranim optužnicama", dok su provladini mediji pisali kako nas „lažna država" optužuje za „lažni zločin". Emitovan je i film o Račku, koji su RTS i MUP snimili dok je ministar policije bio Aleksandar Vulin, poznat po negiranju zločina srpske strane. Da li je film zaista „dokument koji pokazuje istinu", kao što se tvrdi, ili je nastavak zvanične politike poricanja zločina i predstavljanja Srbije kao žrtve međunarodne zavere?
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
