Pola sata trajao je uvod predsednika Srbije Aleksandra Vučića u obraćanju naciji. Pola sata on je govorio o svetskim okolnostima, francusko-nemačkom predlogu, ucenama, Kurtijevom režimu, opoziciji, Zajednici srpskih opština, ekonomiji, Rusiji, da bi tek onda najavio da će zatražiti mišljenje i veću odgovornost srpske skupštine, vlade i ostalih institucija. Činilo se da pokušava da se seti još neke institucije, ali setio se samo Srpske pravoslavne crkve.
Nova faza dijaloga Beograda i Prištine mogla bi da otpočne onako kako su to zamislili Pariz i Berlin. Francusko-nemački predlog za rešavanje pitanja Kosova, koji još uvek nije zvanično objavljen, za predstavnike vlasti i medije u Srbiji prešao je put od „nove armature“, „neprihvatljivog“ do predloga koji se ipak ne može odbiti i „baciti kroz prozor“. Šta se prihvata ili odbija verovatno neće biti skroz poznato sve dok ne dođe vreme za potpis. Ipak, sudeći po mestu koje ova tema zauzima na svim važnim sastancima, to vreme se bliži, tumačenja je sve više, ali šta zapravo znači „dobra polazna osnova“, kako to definišu EU i SAD, za rešavanje gorućeg pitanja na Zapadnom Balkanu?
Kako da izveštava reporter kada se dešava nešto važno, a zvaničnih vesti nema? Pred kraj godine bilo je mnogo otvorenih pitanja u vezi sa dešavanjima na Kosovu. Gde su barikade, ko ih je postavio, da li su ljudi tamo dobrovoljno, ko je pucao u Zubinom potoku? Dok su neki mediji kreirali "predratnu atmosferu", drugi su se trudili da izveste jasno, nepristrasno, bez podizanja tenzija.
Nakon dvadeset dana barikade sa Severa Kosova povučene su na zahtev Beograda koji je proglasio još jednu „pobedu”. Jedan poziv bio je dovoljan da se navodno samoroganizovan „protest naroda kome je dosta terora i agresije” završi. Šta su građani tražili, šta očekivali, a šta dobili dežurajući na barikadama? Da li ih je na blokadu puteva izveo strah od „Kurtijevog terora”, kako nas mediji uveravaju, ili egzistencijalni strah od gubitka posla u javnim institucijama Srbije, ili, pak da ih neko ne proglasi izdajnicima. Novinarke Istinomera provele su dva dana u Kosovskoj Mitrovici i posvedočile da nova „Oluja” nije na pomolu, ali da su sa još jednom krizom iza sebe još dalje od normalnog života.
Ova godina se završava u velikom stilu - “pobedom Vučića i Srbije”, koju su provladini mediji jednoglasno i slavodobitno proglasili nakon puštanja dvojice Srba iz “šiptarskog kazamata”. Time je, za sada, stavljena tačka na dvadesetodnevne barikade i krizu na severu Kosova, o kojoj se najviše izveštavalo u decembru, ali i poslednjih pet meseci. Rat u Ukrajini pao je u drugi plan, a srpski mediji su - uz dominantan antizapadni narativ, nastavili da veličaju Rusiju, ali ne toliko otvoreno kao prethodne četiri godine, pokazuju rezultati Crtinog godišnjeg monitoringa medija.
Ni nakon sukoba grupe ultradesničara sa policijom na prelazu Jarinje, država nije progovorila o vezama ruskog Vagnera i Narodne patrole, čiji je vođa pozvao “braću Srbe” da krenu u “oslobađanje Jarinja”. Damnjan Knežević je na Jarinju nosio kačket sa simbolom ruske plaćeničke grupe Vagner, čiji je gost bio pre manje od mesec dana. Izostanak reakcije države samo potvrđuje da je Srbija instrument ruske spoljne politike na Balkanu, kaže Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Sociolog Jovo Bakić pak smatra da je Narodna patrola, kao i skoro sve krajnje desničarske grupe, pod kontrolom Vučićevog režima i da mu služe da manipuliše Zapadom.
Zašto je Skupština Srbije zaćutala u sedmici za nama u kojoj su na severu Kosova ponovo postavljene barikade, kada je bilo hapšenja i protesta “onih koji više neće da trpe Kurtijev teror”, kada je državni vrh “i grejao i hladio” atmosferu pričom o povratku srpske vojske na Kosovo? Zašto predsednik skupštine Vladimir Orlić nije zakazao hitnu sednicu o Kosovu? Zašto poslanici cele nedelje u skupštinskom holu nisu održali ni jednu konferenciju za novinare, već su iz Medija centra slali poruku šta u skupštini treba da se usvoji? Zašto drugi deo opozicije jedva da je poslao po neko saopštenje? Da li svi poslanici zajedno poručuju javnosti da kosovska kriza zapravo nije tako duboka? Ili je plan vlasti da građani čuju samo ono što ima da kaže predsednik Aleksandar Vučić, a da bilo kakvo suprotno mišljenje ne sme izaći u javnost čak ni sa drugog programa RTS-a?
Za nama je još jedna burna nedelja u kojoj su građani Srbije bili zatrpani vestima o mogućem sukobu na Kosovu, o krizi koja eskalira, pa se smiruje, o propalim pregovorima, pa dva dana kasnije o dogovoru čiji detalji će se tek čuti. I neće ih saopštiti direktor vladine Kancelarije za KiM Petar Petković koji je na kraju dogovor postigao, nego Aleksandar Vučić, koji nije. I sada kada je sve navodno rešeno, opet je ostalo pitanje šta se to promenilo od ponedeljka do srede. Konstantan nedostatak činjenica, strategije ili jasnog plana, nadomešten je gomilom nepotrebnih informacija koje smo pažljivo analizirali.
Iz krize u krizu - tako je situaciju na Kosovu opisao visoki predstavnik EU Žozep Borelj nakon poslednjih neuspelih pregovora Beograda i Prištine o preregistraciji vozila na severu Kosova. A kako građani vide dešavanja na Kosovu? Da li očekuju pogoršanje situacije, koliko znaju o dijalogu sa Kosovom i zašto većina ne očekuje da će on dovesti do trajne stabilnosti i mira, objašnjava najnovije istraživanje Crte.
Nije prvi put da mediji u Srbiji sinhronizovano, “svi kao jedan” obrađuju neku temu u kojoj često nema informacija, već samo nagađanja i tumačenja. I nije se jednom u javnosti čula sumnja da se većina medija u Srbiji uređuje na jednom mestu. Ovo je, međutim, prvi put da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić javno na televiziji Pink izjavio da je nedavno imao sastanak sa “deset ili 12 urednika raznih medija” i da su ga oni pitali o mogućim napadima na Kosovu. I nije čudno što ga novinarka Pinka nije ništa pitala o tome, ali nisu se oglasili ni ostali mediji, jer izgleda to što se predsednik “dogovara” sa urednicima i nije neka vest. Samo se po naslovnim stranama i saznanjima može zaključiti ko pouzdano nije bio na sastanku kod Vučića i može naslutiti ko su članovi tog “kolegijuma” koji odlučuje šta će misliti i osećati, od čega će strepeti i strahovati građani Srbije.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
