Razgraničenje (ni)je podela, pričam to deset godina

Predsednik Socijalističke partije Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić istakao je da je spreman da potpiše sporazum sa Prištinom “ako je u interesu Srbije i naroda na KiM”, ističući da već punu deceniju ima rešenje za kosovski problem, a to je – razgraničenje.

Naglasio je da je to “jedina moguća i realna opcija” i da “ne zahteva dodatne probleme, poput preseljenja stanovništva”.

Blic, 19. 7. 2020. godine
“Da ste na Vučićevom mestu, šta biste ponudili kao rešenje za Kosovo?
- Pričam deset godina: razgraničenje. I danas to mislim.
Najmoćnija članica EU, Nemačka, protiv toga je?
- To što je Nemačka protiv ne treba uopšte da utiče na to da mi odustanemo. Razgraničenje je jedina moguća i realna opcija. Ne zahteva dodatne probleme, poput preseljenja stanovništva. Podsetiću, svi su se protivili preranom priznanju Hrvatske i Slovenije, pa su Nemačka i Austrija prve to uradile i priznale ih.
Da li biste potpisali sporazum sa Prištinom?
- Ako je u interesu Srbije i naroda na KiM, da.”
Prvi put javno Dačić je, kao potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova, ideju razgraničenja pomenuo u maju 2011. u intervjuu za prištinski „Zeri“. Tada je, kako su preneli mediji, izjavio da je „podela Kosova jedino realno rešenje, iako se to ne sviđa ni Beogradu, ni Prištini“.

Dnevnik, 16. 5. 2011. godine
„Mislim da je jedino realno rešenje da deo gde žive Srbi ostane u Srbiji, a da se drugi deo gde žive Albanci odvoji, rekao je Dačić za prištinski ‘Zeri’.“

Ta izjava izazvala je burne reakcije u ovdašnjoj javnosti, a potpredsednik Vlade optužen je da krši Ustav Srbije. Dačić je na to uzvratio tvrdnjom da je pogrešno shvaćen.

Press, 17. 5. 2011. godine
„Lider SPS juče je precizirao da nikada nije upotrebio reč podela već razgraničenje i da bi to moglo da bude rešenje o kome bi trebalo da se izjasne građani.

– To bi podrazumevalo promenu Ustava – rekao je Dačić, i dodao da je razgraničenje srpskih od albanskih sredina na KiM njegova ideja.“

Foto: FoNet/Dragan Antonić

Ipak, i nakon samo nekoliko dana, opet je govorio o podeli.

Kurir, 25. 5. 2011. godine
„Neki kažu da treba čekati. Ne bih se složio s tim jer mislim da će biti kasno. Kažu mi da podela nije u interesu Srba. A šta jeste? Srbija ne može da im pomogne u ekstremnim situacijama, Srbija može samo da održi protestni skup. Zato je moje mišljenje, ali ne insistiram na tome već pričam kao čovek koji je rođen na Kosovu, u gradu u kome danas živi 18 Srba, da moramo da budemo svesni situacije u kojoj se nalazimo. Treba da se razgraničimo – dodao je on i naglasio da mu nije namera da krši Ustav.“

Deo Kosova Albaniji 

Uskoro je i detaljnije govorio o tom planu, napominjući da bi deo Kosova trebalo da pripadne Albaniji, a deo Srbiji.

NIN, 2. 6. 2011. godine
„Pokušali smo ratom da branimo Kosovo, nismo uspeli. I zato govorim o razgraničenju, dok ne bude kasno. A to znači korekciju granica između dve susedne države – Srbije i Albanije.(…)

Predložili ste podelu Kosova, mnogi smatraju da ste bili samo megafon predsednika Tadića?

– Nisam govorio u ime svoje stranke, govorio sam lično kao čovek rođen na Kosovu. (…)

Zašto sa Albanijom? Mislite da treba podeliti Kosovo između Srbije i Albanije?

– Apsolutno! Potrebno je razgraničenje između Srbije i Albanije, to je jedina realna opcija. Srbija nije ni trebalo da prizna nikog drugog kao pregovarača s druge strane osim Albanije. Zar smo mi stvarno naivni da mislimo da će Kosovo opstati kao nezavisna, samostalna država? Čekajte, ako sutra Republika Srpska na referendumu donese odluku o otcepljenju, šta će oni biti? Nezavisna država ili će doneti odluku o priključenju i zajedničkom životu sa Srbijom? To je normalno, zato što je to isti narod. Pa šta, sad, u Prištini i Tirani žive različiti Albanci? Oni sada nama pričaju o multietničkom Kosovu?! Našem narodu ne trebaju bajke o multietničkom životu. (…)

Foto: FoNet/MO Srbije

Kako predlog o podeli Kosova, sudeći po reakciji medija, nije naišao na odobravanje većeg dela javnosti, u zaštitu stava lidera SPS stala je i potpredsednica SPS-a i tadašnja predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović ističući da Dačić „nikada nije rekao da se zalaže za podelu Kosova, već povlačenje linije razgraničenja“, pokušavajući da objasni u čemu je razlika.

Danas, 10. 10. 2011. godine
„Linija razgraničenja podrazumeva da tamo gde postoji dominantno srpsko stanovništva budu prisutne i institucije Srbije.

Zar to ne predstavlja ignorisanje uslova nemačke kancelarke Angele Merkel za napredak u evropskim integracijama o, kako je ona navela, ukidanju paralelnih institucija na severu Kosova?

– Pod institucijama Srbije podrazumevam zdravstvo, školstvo, sudove. Ali, o tome bi bilo najbolje da razgovarate s predsednikom moje stranke.“

Foto: FoNet/Nenad Ðorđević

I kada je postao predsednik Vlade Srbije, posle izbora 2012, Dačić je govorio o podeli Kosova ne koristeći drugi, neprecizniji termin „razgraničenje“.

Politika, 21. 9. 2012. godine
„Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je da Brisel ne može da natera Srbiju da prizna nezavisnost Kosova i da podelu pokrajine vidi kao jedino moguće i realno rešenje, koje bi, kako je naveo, prihvatili i Albanci.
‘- I dalje mislim da je podela (Kosova) jedino moguće realno rešenje, i siguran sam da bi to Albanci u Prištini prihvatili. Međutim, postavlja se pitanje da to može da izazove proteste u regionu, a izbegava se činjenica da je potrese izazvalo i to što je Srbija podeljena’, rekao je Dačić za televiziju ‘Pink’.“

U martu 2013. naglasio da je u Ustavu navedena – laž.

NIN, 7. 3. 2013. godine
“Lagalo se da je Kosovo naše, pa je to čak i ozvaničeno i Ustavom. Danas, taj isti Ustav ni najmanje ne pomaže. Predsednik Srbije ne može na Kosovo. Ni predsednik Vlade. Ni ministri. Ni policija. Ni vojska.”
Dačić, Ešton i Tači u Briselu 2014 / Foto: Fonet/EU

Već naredne godine govorio je o potrebi da se Ustav promeni. Naime, krajem 2014. izjavio je da bi bilo „nesumnjivo dobro da Srbija promeni svoj Ustav pred ulazak u EU“, jer bi, naglasio je, na taj način sve primedbe ili sugestije iz EU mogle da se nađu u novom Ustavu. Na pitanje „da li je tačno da Berlin traži promenu našeg Ustava i brisanje Preambule o Kosovu, čime se implicira priznavanje nezavisnosti Kosova“, odgovorio je:

Danas, 13. 12. 2014. godine
„Međutim, niko Srbiju ne uslovljava da menja najveći državni akt odmah, nakon otvaranja poglavlja 35. Naime, da bi se utvrdilo poglavlje 35, treba najpre da dođe do pune implementacije onoga što je dogovoreno u Briselu, kaže u razgovoru za Danas Ivica Dačić, šef srpske diplomatije i lider SPS. Dačić napominje i da niko pred Srbiju formalno nije postavio uslov da je priznanje Kosova uslov za ulazak u EU.“

A budući da je 2006. godine upravo on pozivao građane Srbije da izađu na referendum i glasaju za potvrdu novog Ustava Srbije, napominjući da je važno da u „najvišem pravnom aktu bude zapisano da je Kosovo neodvojivi deo Srbije“, Istinomer je takvu promenu stava okarakterisao kao nedoslednost

Glas javnosti, 12. 9. 2006. godine
“Nadam se da će se još jednom iskazati opredeljenje da je Kosovo sastavni deo Srbije, da se pregovori mogu voditi samo u okviru rezolucije 1244, da Srbija neće prihvatiti nametnuto rešenje o nezavisnosti i da bi trebalo ubrzati donošenje ustava iz tog razloga da i u najvišem pravnom aktu bude zapisano da je Kosovo neodvojivi deo Srbije – rekao je Dačić.”

I narednih godina Dačić je isticao da je promena granica “najbolji pristup rešavanju problema”.

Večernje novosti, 29. 5. 2015. godine

“I dalje mislim da je podela Kosova i Metohije najbrži, najbolji, najpravedniji i jedini moguć pristup rešavanju problema, za koji bi se izjasnili i Srbi i Albanci. Protiv sam promena granica na silu, ali konačno treba da sednemo, postignemo istorijski dogovor i stavimo tačku na sukobe.”

On je u februaru 2019, posle skupa “Svet u previranju i budućnost Evrope i Balkana” održanom u Beogradu, izjavio da je zvanični predlog Srbije kada je reč o rešavanju pitanja Kosova u dijalogu – “razgraničenje”. Za Radio Slobodna Evropa napomenuo je da će se, “ukoliko ova ideja ikada bude na stolu”, o njoj izjasniti dve strane. Prema njegovim rečima, pitanje gde bi bila linija razgraničenja još nije određeno jer to, ukoliko predlog bude prihvaćen, treba da se definiše u dijalogu Beograda i Prištine.

Vučić, Ešton i Dačić u Briselu 2013 / Foto: FoNet

Dačić je rekao da je predsednik Aleksandar Vučić u načelu dao ideju o razgraničenju, da je to princip i jedini realan način da se dođe do kompromisa, ali da se ta ideja nije razradila u dijalogu.

Insajder, 19. 2. 2019. godine
'Kad je on počeo da priča o tome, o razgraničenju, da uopšte želimo tako nešto, svi su skočili i napali ga. Do sada su postojale samo dve opcije: ili je Kosovo pokrajina, ili je nezavisno, ni o čemu drugom se nije govorilo”, rekao je Dačić.

Komentarišući tu Dačićevu izjavu predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je da je on o razgraničenju kao predlogu govorio još pre godinu dana.

Povezan sadržaj

„Sad ste me vi spopali sa tim što sam rekao pre godinu dana u Šidu, da komentarišem ono što sam sam rekao pre godinu dana, objašnjavao sam to bezbroj puta“, rekao je Vučić tada na pitanje novinara. (Insajder, 19. 2. 2019. godine) 

 

Naslovna fotografija: FoNet/MSP