U predizbornim spotovima SNS-a više puta se čulo da virus “pobeđujemo i pobedićemo”, da su nam rezultati najbolji u Evropi... Još polovinom aprila premijerka Brnabić je istakla da vidi “svetlo na kraju tunela”, a doktor Nestorović da smo “pobedili u ratu”. Ipak, dva i po meseca od tada, a dve nedelje od izbora, situacija je daleko od pobedničke.

Da li je istinita izjava predsednice Narodne skupštine Maje Gojković da je u svim zemljama osim u Švedskoj bilo uvedeno vanredno stanje? Kako je Istinomer ocenio izjavu pokrajinskog sekretara za zdravstvo Zorana Gojkovića da je u Srbiji više hiljada odsto manji mortalitet nego u zemljama EU? Odgovore saznajte u novoj epizodi serijala "Fakat".

Prema poslednjim prognozama Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 u Srbiji, korona virus je oslabio, epidemija polako jenjava, a život je od ove nedelje krenuo postepeno da se vraća u svoj normalni tok. Zamenica direktorke Instituta “Batut” Darija Kisić Tepavčević, na nedavnoj konferenciji za novinare, ocenila je da, prema indirektnim pokazateljima, “slabi sposobnost ovog virusa da izazove najteže forme bolesti”. Međutim, epidemiolog Zoran Radovanović ističe da “nigde u naučnoj publicistici još uvek ne postoje dokazi za takvu tvrdnju”, dok SZO upozorava da, iako nema sumnje da su preduzete mere uspešno suzbile prenos u mnogim zemljama, ovaj virus i dalje ostaje izuzetno opasan.

Prema poslednjem istraživanju IPSOS-a građani u Srbiji najviše veruju stručnjacima - oko 70 procenata njih. U odnosu na sve medije, najviše poverenja dobijaju televizije. Rojtersov institut objavio je istraživanje sprovedeno u šest zemalja i prema njihovim podacima, najpouzdanji izvori informacija o virusu korona su takođe stručnjaci i nacionalne i svetske zdravstvene organizacije.

Video platforma YouTube pooštrava mere u borbi sa lažnim vestima i odlučila je da zabrani sve snimke koji propagiraju vezu između 5G mreže i korona virusa, kao i slične teorije zavere.Takav sadržaj su do sada kontrolisali tako što ga nisu stavljali u deo sa preporučenim klipovima. Nova odluka je usledila nakon što je Dejvid Ajk, piac i teoretičar zavere, u intervjuu koji je uživo prenošen na YouTube-u, iznosio tvrdnje o vezi zdravstvene krize koja uveliko traje i 5G mreže.

Svetska kriza izazvana virusom korona donela je, osim borbe za zdravlje ljudi i drugačiji spoljnopolitički narativ Srbije i to, pre svega, od onoga ko ga u Srbiji u najvećoj meri i kreira - predsednika države Aleksandra Vučića. Mogli smo prethodnih dana da čujemo hladne, cinične ili kritičke usmerene poruke prema Evropskoj uniji. Sa druge strane, svedočili smo izlivima velike ljubavi, zahvalnosti i poštovanja prema Kini. Igranje “na kartu Kine” od predsednika države odmah su, kao što je to uglavnom i slučaj, preuzeli i drugi zvaničnici. U tome ih prate i režimski mediji, a ne posustaje, reklo bi se ni medijski javni servis - Radio televizija Srbije. Rusija i SAD, kao inače značajni igrači u regionu, od početka zdravstvene krize, čini se, nisu previše interesantna tema za domaće zvaničnike.

Ni lek ni vakcina protiv virusa korona još uvek ne postoji, jasno ukazuju iz Svetske zdravstvene organizacije. To, međutim, ne sprečava ni medije, ni lažne doktore i istraživače sa društvenih mreža da nas uveravaju šta sve može da nas izleči od od virusa COVID-19. Ni konzumiranje ruskog Arbidola, ni kubanskog Interferon Alfa 2-B, a još manje izlaganje negativnim jonima neće nam pomoći da se zaštitimo od koronavirusa.

Dnevni list „Srpski telegraf" (dez)informisao je svoje čitaoce o još jednom „šokantnom otkriću" - da „5G mreža izaziva koronu“. Međutim, pre nego što je ovo „otkriće“ završilo na naslovnoj strani štampanog izdanja, ista vest, kao i sama tvrdnja da je 5G mreža uzrok virusa COVID – 19 više puta je dokazana kao netačna.

Kako je Istinomer ocenio izjavu predsednika Aleksandra Vučića da niko nije rekao da je korona najsmešniji virus? Da li je tačna tvrdnja ministarke Đukić Dejanović da se nekoliko stotina beba više rodilo u 2019. nego u 2018. godini? Odgovore saznajte u novoj epizodi serijala „Fakat“.

Izazivanje panike na društvenim mrežama već je dovelo i do prvih hapšenja. U jeku borbe sa epidemijom korona virusa, nadležni organi najavljuju hitne mere protiv svih koji šire lažne vesti i tvrdnje. Krivične prijave sleduju svima koji neoprezno koriste društvene mreže, ali i sredstva javnog informisanja, za šta su kazne još strože. Da li je to uvod u gašenje društvenih mreža ili samo obračun sa neodgovornim građanima u vreme vanrednog stanja? Dosadašnji primeri hapšenja proteklih godina pokazuju izvesnu nedoslednost reakcija nadležnih organa, koji sada ipak "obećavaju" budnost.