Informisanje u doba virusa korona – kome građani veruju?

Prema poslednjem istraživanju IPSOS-a građani u Srbiji najviše veruju stručnjacima - oko 70 procenata njih. U odnosu na sve medije, najviše poverenja dobijaju televizije. Rojtersov institut objavio je istraživanje sprovedeno u šest zemalja i prema njihovim podacima, najpouzdanji izvori informacija o virusu korona su takođe stručnjaci i nacionalne i svetske zdravstvene organizacije.

 

Iz IPSOS-a su nedavno objavljeni podaci o istraživanjima javnog mnjenja koja, kako su rekli, od početka epidemije rade frekventnije. Do sada su uradili tri talasa – prvo neposredno pre proglašenja vanrednog stanja. Predrag Kurčubić iz IPSOS-a rekao je, u gostovanju na RTS-u, da tada građani nisu bili previše zabrinuti. Međutim, deset dana kasnije uočili su “ogromne skokove”. 

“Danas je oko 80 posto ljudi zabrinuto za svoje zdravlje i zdravlje svojih bližnjih. Oko 25 posto smatra da je virus vrlo ugrožavajući za njih i njihovu porodicu. U ovom renutku dominira zabrinutost za zdravlje, sve drugo je u drugom planu”, kazao je Kurčubić.

Prema njegovim rečima, između građana Srbije i, na primer, stanovnika Velike Britanije ili Italije, nema velike razlike u ponašanju i percepciji, iako podaci nisu sasvim uporedivi. Kada je reč o poverenju građana, na prvom mestu su lekari, odnosno stručni kadar, sa preko 70 posto. Za njima idu ministarstvo zdravlja, Vlada i predsednik Srbije.

 

Broj ljudi koji gleda televiziju je porastao, kao i vreme koje provode uz ovaj medij. Mlađi ljudi koji tradicionalno nisu uz TV, u ovom trenutku kada je situacija vanredna, više vremena su fokusirani na TV program. Korišćenje interneta takođe raste. Poverenje u informacije koje dolaze sa televizije je daleko najveće od svih medija. U kriznim situacijama televizija je najvažnija i preko 50 posto ljudi kaže da veruje u informacije koje dolaze sa televizija. Na drugom mestu je radio. (…) RTS stoji jako dobro. Visoko je poverenje u RTS, u trenutku krize je to poverenje dodatno osnaženo”, rekao je Kurčubić.

Na dnevnom nivou u Srbiji je prosečno vreme gledanja TV programa poraslo za dva sata u odnosu na raniji period. Internet auditorijum se uvećao oko 30 odsto, navodi se, tokom kritičnog meseca marta, a poraslo je i prosečno vreme koje ljudi provode uz njega.

 

Britansko društvo psihologa kao jednu od mera u borbi sa virusom korona, uz isticanje važnosti brige i opreza, ali pritom - ne i kreiranja straha, navodi koliko je značajno poverenje u javne politike, strategije i informacije od javnog značaja.

 

A kome veruju Amerikanci, Nemci, Britanci…?

 

Rojtersov institut je sproveo istraživanje u šest zemalja krajem marta i poečetkom aprila, kako bi proučio na koji način se ljudi informišu o virusu korona, kome veruju i koliko toga znaju o pandemiji. Njihov izveštaj se odnosi na Argentinu, Nemačku, Južnu Koreju, Španiju, Veliku Britaniju i SAD.

*Podatke o donaciji i nabavci iz Kine dobićete u ponedeljak

Ovih šest zemalja, kako navode, imaju zajedno više od 600 miliona stanovnika, a pritom su njihovi medijski i politički sistemi vrlo različiti. Pritom, epidemija je u različitim fazama u svakoj zemlji ponaosob, a njihove vlasti su preduzele niz različitih mera.

U svih šest zemalja televizija i internet su najpopularniji načini informisanja. S obzirom na preporučenu izolaciju i karantin, očekivano je da su brojke koje se odnose na štampu u padu. Mlađi ljudi su više okrenuti portalima, dok su starije generacije usmerene na televizije.

Mediji kao glavni izvori informisanja su ocenjeni kao relativno pouzdani u većini zemalja. Stručnjaci i lekari zauzimaju visoko mesto kada je reč o poverenju javnosti. Skepticizam i nepoverenje građana dobili su – pojedini političari.

Iako većina tvrdi da su im mediji pomogli da se informišu i da razumeju ovu krizu, jedan od troje ispitanika rekao je da je u vestima preuveličana pandemija.

Kako se ističe u ovom izveštaju, u toku ovakve zdravstvene krize, prostup tačnim, relevantnim i pouzdanim informacijama je, doslovno, pitanje života i smrti.

 

Naslovna fotografija: Printskrin/Reuters Institute for the Study of Journalism