Da li su tvrdnje o tome da je korona virus oslabio preuranjene?

Prema poslednjim prognozama Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 u Srbiji, korona virus je oslabio, epidemija polako jenjava, a život je od ove nedelje krenuo postepeno da se vraća u svoj normalni tok. Zamenica direktorke Instituta “Batut” Darija Kisić Tepavčević, na nedavnoj konferenciji za novinare, ocenila je da, prema indirektnim pokazateljima, “slabi sposobnost ovog virusa da izazove najteže forme bolesti”. Međutim, epidemiolog Zoran Radovanović ističe da “nigde u naučnoj publicistici još uvek ne postoje dokazi za takvu tvrdnju”, dok SZO upozorava da, iako nema sumnje da su preduzete mere uspešno suzbile prenos u mnogim zemljama, ovaj virus i dalje ostaje izuzetno opasan.

 

Postepeno ublažavanje i popuštanje mera u Srbiji, koje su uvedene povodom pandemije korona virusa, krenulo je od ponedeljka 27. aprila.

Epidemiolog Predrag Kon je, u nedavnom gostovanju na TV Pink, objasnio da je “vraćanje u normalan život neuporedivo teže od donošenja zabrana kojima su se zastavili život i kontakti“, međutim, on je istakao da sada svi parametri pokazuju da virus nije opasan kao pre pet nedelja.

Govoreći upravo o indikatorima koji nam dokazuju da je epidemija utihnula, zamenica direktorke Instituta “Batut Darija Kisić Tepavčević je izjavila na redovnoj konferenciji za novinare 25. aprila, da “indirektni pokazatelji apsolutno pokazuju da slabi sposobnost ovog virusa da izazove najteže forme bolesti.”

Ovu tvrdnju je potkrepila objašnjenjem o tome da je došlo do povećanja broja pacijenata sa asimptomatskim formama bolesti, dok je broj pacijenata sa težom kliničkom slikom umanjen.

“Sve procene koje dajemo i kada pričamo jesu na osnovu nekih istraživanja u drugim delovima sveta, i na osnovu nekih indirektnih pokazatelja. Ono što nam u ovom momentu pokazuje na to slabljenje sposobnosti virusa da izazove teže forme bolesti je zato što je došlo do praktično inverzije težine klinične slike koju oni izazivaju. Na samom početku je najveći broj pacijenata kod kojih je postavljena dijagnoza, imao teže oblike pneumonije, odnosno zapaljenja pluća. Dok je praktično asimptomatskih formi bolesti, ili blagih formi bolesti, bilo jako malo. Danas je potpuno obrnuta situacija”, objasnila je Kisić.

Međutim, epidemiolog Zoran Radovanović je, u nedavnom gostovanju na N1 i TV Prva, upozorio da “nigde na svetu ne postoje dokazi za to da je virus oslabio”, kao i da se niko od stručnjaka još uvek nije usudio da to kaže”.

Ne sme da zavara često ponavljana poslednjih dana konstatacija da je virus oslabio. On uopšte nije oslabio, nema nikakvih dokaza. Čak koristi se jedna stručna reč – virulencija. I kad je ona u pitanju, tu se ništa nije promenilo. Virulencija znači ubojitost, virulencija je stepen pategonesti, patogenost je sposobnost klice da ošteti zdravlje. Virulencija ovog virusa je ista kao što je bila, nigde su svetu nije pokazano da je virulencija opala, ili da će opasti zato što sija sunce”, istakao je epidemiolog, i dodao da ni SZO ni druga naučna publicistika još uvek nisu objavili ništa o tome.

Predstavnici Svetske zdravstvene organizacije su u jednom od svojih poslednjih obraćanja upozorili sve države da ne greše”, jer je pred celim svetom dug put, budući da će ovaj virus, kako navode, “još dugo biti sa nama”.

Nema sumnje da su naredbe o boravku kod kuće i druge mere fizičkog distanciranja uspešno suzbile prenos u mnogim zemljama. Ali ovaj virus i dalje ostaje izuzetno opasan. Rani dokazi govore da je većina svetske populacije i dalje podložna. To znači da se epidemije mogu lako ponovo rasplamsati”, istakli su iz SZO.

 

*Pacijenti i doktor različito o testiranju na Sajmu

*(Pre)slobodne tvrdnje jednog pulmologa

 

Nezvanična saznanja o promeni virulencije, odnosno patogenosti virusa

Kako prenosi časopis “Nacionalna geografija”, naučnici sa Univerziteta Džeđang u Kini, u svom najnovijem istraživanju su došli do saznanja da je kod virusa došlo do mutacija kojima se menja njegova patogenost. Tokom istraživanja ispitani su uzorci koji su u ranoj fazi pandemije (od 22. januara do 4. februara) uzeti od 11 pacijenata jedne bolnice u gradu Hangzhou. „Ultradubokim sekvenciranjem“ utvrđeno je postojanje 33 mutacije virusa poznatog pod nazivom SARS-CoV-2, među kojima je bilo 19 novih. Korišćenjem laboratorisjkih testova, ispitali su koliko je svaki do tih sojeva sposoban da izazove bolest. Otkrili su da je ozbiljnost bolesti povezana sa mutacijom određenih sojeva. Najsmrtonosnije mutacije pronađene su kod pacijenata širom Evrope. Studija, koja se pojavljuje na sajtu medRkiv.org, nije recenzirana kako bi se ocenile metode i nalazi. Iz tog razloga, zaključke treba posmatrati s oprezom, navodi se u tekstu.

 

Kada je reč o “inverziji težine kliničke slike”, o kojoj je Kisić govorila, epidemiolog Radovanović je za Istinomer objasnio da, kada govorimo o tome, treba uzeti u obzir činjenicu da je na to moglo da utiče masovnije testiranje koje se u međuvremenu dogodilo.

Kako kaže, u početku su se testirali samo najrizičniji slučajevi, jer nije bilo uslova da se testira veći broj ljudi, o čemu je Istinomer već pisao.

O tome, prema njegovim rečima, najbolje svedoči činjenica da je Srbija imala “najbrži uspon krive, u odnosu na 10 zemalja u okruženju”, i kako ističe, u odnosu na broj stanovnika, najviše obolelih”.

Kao još jedan od ključnih dokaza o tome da se virulencija odnosno “ubojitost” virusa nije promenila, Radovanović navodi primer kritične situacije u staračkim domovima u Srbiji, u koje je ovaj virus dospeo.

Naime, prema poslednjim podacima, u Srbiji je u ustanovama socijalne zaštite i domovima za smeštaj odraslih i starih potvrđeno prisustvo virusa kod 564 korisnika i 149 zaposlenih.

Kada je u pitanju broj umrlih u gerijatrijskom centru u Nišu, on je preko 30, a kada je u pitanju Negotin – 47 korisnika i zaposlenih je transportovano u Niš, prenosi N1.

Naslovna fotografija: FoNet/Kancelarija premijera /Slobodan Miljević