Neki prosvetni radnici u školama širom Srbije danas nisu otišli u učionice jer im nije produžen ugovor o radu. To je, kažu sindikati prosvete, direktna odmazda zato što su podržali studente i učestvovali u blokadama. Uoči nove školske godine smenjeni su i pojedini direktori, što sindikati vide kao pokušaj vlasti da disciplinuje školske kolektive. Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković kaže - nema politizacije.
Dok je na ulicama buktao sukob između policije i građana, predsednik Vučić je na Instagramu pokazivao kulen, ulje, šećer i mleko i obećavao niže cene hrane. Kako će tačno država odgovoriti na previsoke cene, koje je ignorisla godinama, znaćemo za nekoliko dana. Predsednik kaže da su sada urađene „dubinske, suštinske, dugotrajne i kratkoročne mere“, kojima će se obezbediti bolji životni standard. Prethodno je najavio da će od jeseni marže biti ograničene i da će hrana pojeftiniti 15-20 odsto. Dok tabloidi pišu o Vučićevom „ratu protiv pljačkaša naroda“ i „bahatih trgovaca“, deo javnosti smatra da je reč o još jednom populističkom potezu. Stručnjaci upozoravaju da najavljene mere verovatno neće dugoročno sniziti cene.
Posle incidenata na protestima i sukoba građana sa policijom i pristalicama SNS-a, predsednik Vučić je priznao da dobija upozorenja kako je vreme za vanredno stanje i izlazak vojske na ulice. Dan kasnije, Miloš Vučević poručuje da ono nije potrebno ako policija i pravosuđe rade svoj posao. Istovremeno, mediji otkrivaju da se zaposleni u NIS-u, koji je u većinskom ruskom vlasništvu, pripremaju za takvu situaciju. Ko proglašava vanredno stanje i koja prava i slobode građana se mogu ograničiti?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će pomilovati devojku, koja je tokom blokade saobraćaja na Novom Beogradu u januaru automobilom povredila studentkinju. Samo dve nedelje ranije, Vučić je već pomilovao četvoricu aktivista SNS-a koji su bejzbol palicama napali studente u Novom Sadu. Time je, od relativizacije nasilja u izjavama, preko njegovog opravdavanja, stigao i do njegove legalizacije kroz pomilovanja, uspostavljajući obrazac u kojem je nasilje prihvatljivo, ali samo ako dolazi od onih koji su bliski vlasti.
Nazivali su ih stranim plaćenicima, hrvatskim špijunima, obojenim revolucionarima, separatistima, ekstremistima, antisrbima, teroristima. Najzad - i nacistima i fašistima. Poređenja sa totalitarnim ideologijama zbog kojih su milioni ljudi ubijani i proterani, koriste se kako bi se studenti prikazali kao pretnja. Ovakva retorika vlasti i prorežimskih medija, upozoravaju sagovornici Istinomera, ne samo da predstavlja opasnu zloupotrebu istorije u propagandne svrhe, već i otvara prostor za represiju i legitimizaciju nasilja nad neistomišljenicima.
Snimci na kojima se vidi kako policajci tuku studente i građane nakon vidovdanskog protesta i na blokadama koje su usledile zbog privođenja demonstranata, izazvali su uznemirenost javnosti i otvorili pitanje koliko su policijske intervencije bile u skladu sa zakonom. Organizacije civilnog društva YUCOM i Beogradski centar za bezbednosnu politiku upozoravaju da smo svedočili nesrazmernoj i neadekvatnoj upotrebi sile, a Beogradski centar za ljudska prava podneo je nekoliko krivičnih prijava zbog prekomerne upotrebe sile. Dok vlast i MUP tvrde da se policija ponašala profesionalno, izvestiteljka Parlamentarne skupštine Saveta Evrope za Srbiju, Viktorija Tiblom, zatražila je punu istragu optužbi o prekomernoj upotrebi sile nad demonstrantima.
Novosadski aktivisti Marija Vasić, Lazar Dinić i Lado Jovović posle dva meseca pritvora upućeni su u kućni pritvor. Mladenu Cvijetiću, Srđanu Đuriću i Davoru Stefanoviću pritvor je, međutim, produžen za još 30 dana. Više od dva meseca protiv njih se vodi medijska hajka, za vlast i njoj bliske medije oni su „teroristi“ i „pučisti“, a dehumanizacija se nastavlja na društvenim mrežama. Bes zbog puštanja troje aktivista iz pritvora, predsednik Srbije nije skrivao – sudsku odluku okarakterisao je kao „nezakonitu“ i rezultat dodvoravanja „blokaderima“, „bandi“ i „huliganima“. Istovremeno je podržao ideju da naprednjaci blokiraju sud u Novom Sadu sve dok ne budu puštena četvorica naprednjaka, osumnjičena za napad na studente. Iako je jednoj studentkinji tom prilikom dislocirana vilica, predsednik ih je nazvao „junacima“, koji „ni krivi ni dužni“ četiri meseca „čame u pritvoru“.
Nekoliko domaćih portala, pozivajući se na Fajnenšl tajms, objavilo je tekstove s bombastičnim naslovima – „Srbija za 10 godina izgradila pet puta više puteva od Velike Britanije“. Problem je što britanski list piše isključivo o auto-putevima, a ne putevima, ali i što je izostavljena informacija iz koje se vidi da Britanija već ima skoro četiri puta više auto-puteva od Srbije.
Od kada su studenti 14. aprila, u 22 sata, blokirali zgrade RTS-a u Takovskoj i na Košutnjaku, policija je zaposlene sprovodila na radno mesto kroz ćevabdžinicu, nema jutarnjeg programa, a Dnevnik se emituje sa nepoznate lokacije i uz tehničke probleme. Način izveštavanja RTS-a ostao je, međutim, isti. Glas studenata skoro da se ne čuje, a o blokadama se izveštava manipulativno i iz perspektive vlasti. RTS ih predstavlja kao „teror bez presedana“, studente je uporedio sa nacistima, iako je reč o mirnom izražavanju nezadovoljstva upravo izveštavanjem te iste kuće o studentskim protestima i zahtevima.
Profesor dr Đuro Macut ima rok do 18. aprila da predloži sastav buduće vlade, kada ističe zakonski rok za izbor kabineta u Skupštini Srbije. Aktuelni mandatar ne dolazi sa političke scene, ali je blizak vladajućoj stranci. Pred decembarske izbore podržao je listu koja je nosila ime Aleksandra Vučića, jedan je od osnivača Pokreta za narod i državu, nedavno je govorio na mitingu predsednika države u Jagodini i posetio je „studente koji žele da uče“ u Pionirskom parku. To jasno svrstavanje na jednu stranu, samo je jedan od razloga zbog kojih politikolog Dušan Spasojević i analitičar Cvijetin Milivojević ne očekuju da će ovaj priznati endokrinolog imati autonomiju u radu. Dok analitičari bliski vlasti najavljuju da bi Macut mogao da predvodi „većinski ekspertsku vladu“, Spasojević kaže da je svejedno ko su ministri u vladama SNS-a, a Milivojević ocenjuje da će to biti „vlada Aleksandra Vučića“ bez obzira da li će u njoj biti samoprozvanih ili stvarnih eksperata.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
