Kako predsednik pomilovanjima normalizuje nasilje

Da će u zvaničnoj retorici napadači postati žrtve, a napadnuti biti proglašeni nasilnicima, postalo je jasno još krajem prošle godine. Tada je predsednik Srbije izjavio da „nasilje sprovode oni koji ne prijavljuju svoje skupove“, a ne oni koji ih napadaju. Imao je razumevanja i za vozače koji uleću u blokade i voze ljude na haubama.

„Jeste li vi pri svesti, umijte se hladnom vodom“, poručio je tada Vučić onima koji su zahtevali hapšenje vozača. Za njega vozač nije kršio zakon, već je „išao čovek svojim putem“.

Obrazac relativizacije i legitimizacije nasilja nastavio se i u januaru, kada su četvorica mladića izašli iz  sedišta novosadskog SNS-a i bejzbol palicama napali studente koji su lepili nalepnice ispred objekta. U brutalnom napadu najteže je povređena studentkinja Akademije umetnosti, kojoj je, između ostalog, slomljena vilica.

Iako je zbog „događaja u Novom Sadu“ tadašnji premijer Miloš Vučević odmah podneo ostavku, a Vlada pala, u narativu vlasti i prorežimskih medija ubrzo je krenulo „pranje“ napadača.

Napadači kao žrtve, studenti kao nasilnici

Aleksandar Vučić govorio je kako su „pripadnici“ Srpske napredne stranke „samo štitili“ stranačke prostorije, iako su „počinili lošu stvar“. Nakon predsednikovih tvrdnji da su oni samo „branili“ sedište SNS-a od studenata, tabloidi su pisali da „četvoro nevinih mladih ljudi i dalje trune u zatvoru“.

Zatim je „momke koji su štitili svoju stranku i ideje“ proglasio „junacima“ i tvrdio da „niko ne zna zbog čega“ su u pritvoru.

„Sloboda junacima! Zatvor blokaderskim teroristima“, objavio je 20. maja na svom Instagram nalogu.

A onda je početkom juna ukinut pritvor trojici aktivista SNS-a koji su polomili vilicu studentkinji, dok je četvrtom određen kućni pritvor.

Potom je predsednik Srbije početkom jula pomilovao „junake“, koji su bili osumnjičeni za izvršenje dva krivična dela – nasilničko ponašanje i teška telesna povreda. Postupak protiv njih zvanično je obustavljen 15. jula.

Dan kasnije, predsednik ih je predstavio kao žrtve, a pretučene studente kao krivce, koji, kako je rekao, nemaju ni empatije ni samilosti prema njima.

„Da sam ja bio student taj kog su tobož pretukli naprednjaci, a ja sam ih napao u njihovim prostorijama, pa negde posle 7-8 dana, ja bih rekao – ajd’ molim vas pustite te momke na slobodu. Posle 10 dana, posle mesec dana bih se užasno osećao, rekao bih – pa, pustite te momke na slobodu, glupo je da budu u pritvoru, mi smo njih napali“, izjavio je Vučić u telefonskom uključenju za TV Informer i nastavio:

„Oni su ih pustili da ti momci budu 130 ili 150 dana, potpuno je svejedno, u pritvoru, rečju jednom se oglasili nisu, rečju jednom. Nimalo empatije, nimalo pitanja a kako njihovi roditelji to podnose, a kako će to momci da studiraju, a šta će ti momci da rade.“

Pomilovanje uz podršku tabloida

Istovremeno je najavio je da će od daljeg krivičnog gonjenja abolirati 25-godišnju Milicu S, koja je u januaru tokom blokade saobraćaja na Novom Beogradu, autom naletela na jednu studentkinju i nanela joj teške telesne povrede. Ona je tada osumnjičena za teško ubistvo u pokušaju, za koje je zaprećena kazna i do 10 ili više godina zatvora.

„Jeste li primetili da oni nisu zažalili ni onu devojku iz Novog Beograda, divno čeljade bez izvršenog prekršaja, bez izvršenog krivičnog dela. Tog dana samo što nju nisu ubili, a ona je bila optužena za krivično delo ubistvo u pokušaju i niko se nije pobunio od njih, niko nije rekao. Obaveštavam vas da ukoliko, i to unapred vas obaveštavam, ukoliko porodica bude saglasna i ukoliko ta devojka bude saglasna, ja ću joj dati pomilovanje i aboliranje od daljeg krivičnog gonjenja. Ničim to nije zaslužila“, izjavio je Vučić.

„Predsednik“ je najavio pomilovanje za osobu koja je upravljala ovim vozilom.
Demonstracija sile. pic.twitter.com/nDwHcKqzpC

— Studenti Elektronskog fakulteta u Nišu u blokadi (@elfakublokadi) July 16, 2025

Dakle, još jednom relativizacija, pa legalizacija nasilja. Podsetimo da su ovaj slučaj pratile kontroverze. Pre tri meseca prorežimski mediji pisali su o navodnoj pristrasnosti tužiteljke jer je „učesnica protesta“, zbog čega je glavni tužilac beogradskog Višeg javnog tužilaštva Nenad Stefanović, kako su preneli mediji, oduzeo slučaj tužiteljki Jeleni Belopalović.

Zatim je 5. maja odjeknula vest da je osumnjičena pokušala da se ubije u zatvoru. „Zamalo da je ubije nepravda“, pisali su tabloidi i tvrdili da je „optuženu dotuklo u svakom smislu to što je tužiteljka protiv nje podigla optužnicu za najteže krivično delo, umesto za teško delo protiv opšte sigurnosti“, što je, kako su tvrdili, uobičajena kvalifikacija za takve događaje.

Dan kasnije Više javno tužilaštvo ublažilo je krivično delo – umesto za pokušaj ubistva, sudiće joj se za teško delo protiv opšte sigurnosti, za koje je zaprećena kazna do pet godina zatvora. Sedmicu kasnije, 13. maja, osumnjičena je puštena iz pritvora u kom je bila od januara, a njen predmet prebačen je u Treći osnovni sud.

Predsednik protiv tužilaštva i sudova

Predsednik Srbije rekao je za TV Informer i da mora da ispravlja „nepravdu koju nanose naša tužilaštva i naši sudovi“, kao i da će nastaviti to da radi „jer je to toliko očigledna nepravda da ću morati da štitim nejake, progonjenje, one koji su žrtve njihovih laži i njihovih svakodnevnih napada“. Dodao je da su pojedini nosioci pravosudnih funkcija „uneli nepravo i nepravdu kao najviše moguće principe“.

Abolicija nasilnika nastavljena je i kroz saopštenje GONGO organizacije Savet za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije „Transparentnost“, koji je pozvao predsednika Vučića da što pre pomiluje „nevine građane koji su žrtve nasilnih blokadera“.

„Predsednička pomilovanja zbog pravnog progona nevinih građana jesu akt pravde i pozivamo predsednika Vučića da od nepravednog pravnog progona i sankcija što pre pomiluje nevine građane koji su žrtve nasilnih blokadera kako bi se donela pravda“, saopštila je ova organizacija.

Pomilovanja predsednika Vučića u ovim slučajevima šalju jasnu političku poruku: nasilje nad protivnicima je prihvatljivo ako dolazi s „prave strane“. Retorikom vlasti u kojoj su žrtve nasilnici, a napadači junaci, normalizuje se političko nasilje. Poruka je jasna: za politički podobne, zakon ne važi.

Naslovna fotografija: FoNet/Milica Vučković