Vučićev „rat“ protiv trgovaca i marži: Populizam kao lek za visoke cene
Dok je na ulicama buktao sukob između policije i građana, predsednik Vučić je na Instagramu pokazivao kulen, ulje, šećer i mleko i obećavao niže cene hrane. Kako će tačno država odgovoriti na previsoke cene, koje je ignorisla godinama, znaćemo za nekoliko dana. Predsednik kaže da su sada urađene „dubinske, suštinske, dugotrajne i kratkoročne mere“, kojima će se obezbediti bolji životni standard. Prethodno je najavio da će od jeseni marže biti ograničene i da će hrana pojeftiniti 15-20 odsto. Dok tabloidi pišu o Vučićevom „ratu protiv pljačkaša naroda“ i „bahatih trgovaca“, deo javnosti smatra da je reč o još jednom populističkom potezu. Stručnjaci upozoravaju da najavljene mere verovatno neće dugoročno sniziti cene.
Pretprošle godine imali smo jesenju akciju „Bolja cena – cena za narod“, koju je obeležio Vučićev parizer. Prošle godine videli smo njenu reprizu (akcija “Najbolja cena”), koja će ostati upamćena po izjavi sada već bivšeg (i uhapšenog) ministra trgovine Tomislava Momirovića da „dva jaja“ za 22 dinara čoveka drže sitim ceo dan.
Za ovu jesen predsednik države najavljuje novi program pomoći za građane u okviru ekonomskih mera, za koji veruje da će rezultirati ukupnim smanjenjem cena, ne po pojedinom proizvodu, već za „hiljade proizvoda“.
I dok su ekonomisti još pre nekoliko godina upozoravali da je rast cena hrane u Srbiji značajniji nego u Evropi, predsednik države tek sada priznaje da su cene hrane gotovo iste kao u zemljama EU.
Da po cenama stižemo EU, ne pokazuju samo novčanici već i statistika. Prema podacima Eurostata, Srbija je 2024. godine po ukupnim nivoima cena dostigla 67,4 odsto proseka EU, dok je u kategoriji hrane stigla na čak 96,4 odsto. To je više nego u Rumuniji (75,5%), Bugarskoj (88,8%), Poljskoj (86,8%), Slovačkoj (83,4%), Bosni i Hercegovini (83,2%), Crnoj Gori (84,4%), Severnoj Makedoniji (73,4%), Turskoj (76,7%), Mađarskoj (94,8%), Češkoj (89%) i Španiji (95,2%).
Plate su nam, međutim, daleko niže od evropskih. Primera radi, 2023. godine prosečna mesečna bruto plata u EU bila je 3.155 evra, pokazuje nedavna analiza Juronjuza zasnovana na Eurostatovim podacima. Poređenja radi, u decembru 2023. godine prosečna bruto plata u Srbiji iznosila je 130.405 dinara (oko 1.100 evra). Dakle, prosečna plata u Srbiji je skoro tri puta manja od prosečne plate u EU.
Ono što svakodnevno osećamo po novčanicima, a što potvrđuje i statistika, sada je konstatovao i predsednik Vučić, rekavši da su cene hrane i bezalkoholnih pića u Srbiji na nivou od 95 odsto prosečnih u EU.
Kao uzrok je naveo visoke trgovačke marže, koje se, kako je rekao, kreću od 32 odsto do 45,2 odsto. Među najavljenim merama biće i njihovo ograničavanjе.
„Marža mora biti niža i očеkujеm da ukupno cеnе u Srbiji dovеdеmo da padnu višе od 15 do 20 odsto. Prе svеga govorim o ovom prеhrambеnom dеlu, daklе od žitarica, hlеba, ulja, brašna, svеga drugog što jе nеophodno, daklе što vam jе najpotrеbnijе za svakodnеvni život, do bеzalkoholnih pića, da svе to padnе do 20 odsto i vеrujtе, uspеćеmo“, izjavio je Vučić.
Marža je procenat koji trgovac doda na cenu po kojoj je nabavio robu. Postoji veleprodajna (za prodaju drugim trgovcima) i maloprodajna marža (za prodaju krajnjim kupcima).
Kako jе rеkao, svidеlo sе to trgovinskim lancima ili nе, radićе sе na mnogo polja da sе omogući ljudima da lakšе prеživе jеsеn.
„Mi smo uzеli modеlе i Mađarskе, i Rumunijе i Sеvеrnе Makеdonijе, saglеdali svе njihovе, svе to što su radili u prеthodnom pеriodu, da vidimo kako da spustimo cеnе“, rеkao jе prеdsеdnik.
Šta su uradile Mađarska, Rumunija i Severna Makedonija
Vlada Severne Makedonije u februaru je donela odluku da ograniči bruto profitnu maržu na 102 grupe proizvoda, odnosno na više od 1.000 prehrambenih i neprehrambenih proizvoda. Odlučeno je da bruto marža na mleko, hleb, brašno tipa 400 i 500, jaja, ulje, jogurt i kiselo mleko bude ograničena na pet odsto. Marža na meso i mesne prerađevine, šećer, mlečne proizvode, margarin, puter, konzervirano povrće i voće, pasulj, pirinač i testenine ograničena je na 10 odsto. Marža na sveže voće i povrće, deterdžente, hranu za bebe, pelene, sapun, toalet papir i slično ograničena je na 15 odsto.
Mađarski premijer Viktor Orban uveo je u martu kontrolu cena hrane, ograničivši maržu trgovaca na najviše 10 odsto od veleprodajne cene za 30 osnovnih prehrambenih proizvoda. Ova mera bila je odgovor na inflaciju koja je u januaru dostigla 5,7 odsto (najviši nivo u EU) i imala je za cilj da ublaži rast cena i pritisak na građane.
Rumunija je u junu produžila ograničenje trgovačkih marži na osnovne prehrambene proizvode do 30. septembra. Prema važećim pravilima, prerađivači mogu obračunati maržu do 20 odsto na proizvodnu cenu, distributeri kumulativno do pet odsto na nabavnu cenu, dok trgovci u maloprodaji mogu dodati maržu do 20 odsto na nabavnu cenu.
Populizam ili rešenje problema visokih cena?
Na sve veće trgovinske marže u maloprodajnim lancima još pre dve godine upozorila je guvernerka Narodne banke Jorgovanka Tabaković, rekavši da usporavaju pad inflacije.
Međutim, u isto vreme tadašnji ministar trgovine Tomislav Momirović rekao je da marže nisu baš tako velike, kao i da država, u otvorenim tržišnim privredama, ne sme da bavi njihovom kontrolom.
„Lepo zvuči kada se kaže da se spuste marže, ali je to populizam i ne sme da se radi, jer je loše dugoročno za sve građane„, izjavio je Momirović u avgustu 2023.
Da li je najava predsednika Vučića da će ograničavanjem marži stati na kraj „bahatosti trgovinskim lancima“ populizam ili ne, odnosno da li će niže marže dugoročno dovesti do nižih cena?
Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta i bivši guverner Narodne banke, ne veruje da će najavljene mere dugoročno sniziti cene.
„Kada se sprovode bilo kakve administrativne akcije tog tipa, po pravilu oni na koje se vrši pritisak da snize neke cene, gledaće da ih vrate na pređašnji nivo čim pre mogu ili na neki nivo čak i iznad toga. Ili će u nekim drugim segmentima svog poslovanja podići cene, tamo gde one nisu pod dejstvom državnih mera“, objašnjava profesor Šoškić za Istinomer.
Uzrok problema, po njegovim rečima, jesu slabe institucije, odsustvo konkurencije, prisustvo monopola, a to se, kaže, najavljenim merama ne rešava. Smatra da su dugoročno rešenje osnažene institucije sistema i zaštita konkurentnosti i slobode tržišta.
Šoškić naglašava i da nije u nadležnosti predsednika države da najavljuje za koliko će cene pasti u narednom periodu, već da bi tim pitanjem trebalo da se bave Vlada, tržišna inspekcija i Komisija za zaštitu konkurencije.
Postupak protiv četiri trgovinska lanca i dalje traje
Zbog previsokih cena građani su ove godine nekoliko puta učestovovali u organizovanom bojkotu više velikih trgovinskih lanaca, uključujući Delez, Merkator, DIS, Univereksport i Lidl.
Protiv prva četiri lanca, Komisija za zaštitu konkurencije u oktobru prošle godine pokrenula je postupak zbog osnovane pretpostavke da su izvršili povredu konkurencije zaključenjem restriktivnog sporazuma iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije.
Komisija je tada zaključila da je u ovim lancima, koji ukupno čine preko 50 odsto tržišta maloprodaje, porast cena u periodu od aprila 2023. do marta 2024. godine bio skoro duplo veći od inflatornih pritisaka. Takođe su konstatovali značajan rast prihoda i bruto marži od 2016. godine do 2023.
Na pitanje Istinomera o ishodu postupka protiv pomenutih trgovinskih lanaca, iz Komisije za zaštitu konkurencije su nam odgovorili da ne mogu da komentarišu detalje postupka dok traje. Više tužilaštvo u Beogradu proverava da li je izvršeno krivično delo, ali ishod još nije poznat.
Naslovna fotografija: Canva
