Minimalac tri puta veći nego pre 10-11 godina, prima ga 95.000 ljudi
Krajem maja predsednik Aleksandar Vučić najavio je na televiziji Pink da će država pokušati da podigne minimalac „u dva koraka“ – od 1. oktobra na 500 еvra, a od 1. januara na 550 еvra.
Rekao je i da je povećanje minimalca „ogromna promеna u uslovima gdе jе stopa rasta niža zbog blokada“. Međutim, stručnjaci navode da je usporavanje rasta posledica globalne ekonomske krize, ne samo blokada.
Predsednik je takođe izjavio:
„Danas jе kod nas minimalna cеna zaradе 53.592 dinara, to jе tačno 457 еvra. Dakle, najniža plata koju neko može da primi je 457 evra u našoj zemlji. E sad, ne zaboravite da je to više nego tri puta više pre nego što je bilo pre samo 10-11 godina, u evrima tri puta više. Ali ne zaboravite takođe da smo tada imali preko 500 hiljada ljudi, 525.000 ljudi na minimalcu, a danas imamo svеga 95.000 ljudi na minimalcu jеr su prosеčnе zaradе značajno, značajno vеćе.“
Verovatno je mislio na neto minimalnu zaradu za 2025. godinu, koja iznosi 53.592 dinara (457 evra).
Minimalna cena rada je minimalan iznos koji zaposlenom mora biti isplaćen po radnom času i najvažniji je osnov za određivanje minimalne zarade, tzv. minimalca. Minimalna cena rada po satu je fiksna, ali se broj radnih sati u mesecu razlikuje. Minimalac je najmanji i zagarantovani iznos koji je poslodavac u obavezi da isplati radniku koji je zaposlen sa punim radnim vremenom.
Predsednik Vučić, dakle, tvrdi da je danas minimalac u evrima „više nego tri puta“, odnosno „tri puta“ veći nego pre 10-11 godina.
Prema podacima Istinomera, minimalna neto zarada 2014. iznosila je oko 20.240 dinara, a 2015. godine 21.054 dinara, što je u to vreme bilo oko 172, odnosno 174 evra.
Dakle, minimalac u evrima danas je približno 2,6 puta veći nego pre 10 ili 11 godina, i nije „više nego tri puta“, odnosno „tri puta“ veći, kako predsednik kaže.
Veći problem je, međutim, što je predsednik posmatrao minimalnu zaradu nominalno, ne uzimajući u obzir inflaciju i promene u realnoj kupovnoj moći, odnosno koliko za tu zaradu zaista može da se kupi u odnosu na pre 10 i 11 godina.
Da bismo bolje razumeli ovu razliku, pogledajmo podatke o minimalnoj potrošačkoj korpi, koja pokazuje koliko su osnovni troškovi života porasli tokom tog perioda.
Primera radi, minimalna potrošačka korpa za februar 2014. iznosila je 34.090 dinara, a za februar 2025. godine 55.421 dinar (poslednji zvaničan podatak). Iako je minimalna neto zarada na godišnjem nivou porasla 2,6 puta tokom tog perioda, i dalje je manja od minimalne potrošačke korpe za četvoročlanu porodicu. To znači da radnik na minimalcu ne može da pokrije ni osnovne mesečne troškove.
Uzgred, minimalna zarada u Srbiji je, prema podacima Eurostata, i dalje među najnižima u Evropi. Niži minimalac od nas imaju samo Bugarska i Albanija.
Kada je reč o Vučićevoj tvrdnji da smo tada (pre 10-11 godina) „imali preko 500.000 ljudi, 525.000 ljudi na minimalcu, a danas imamo svеga 95.000 ljudi na minimalcu“, stvari stoje ovako…
U Republičkom zavodu za statistiku (RZS) rekli su nam da ne raspolažu podatkom o tačnom broju zaposlenih koji primaju minimalnu zaradu, kao ni podacima za 2014. i 2015, ali ni za kasnije godine.
Kažu i da se na osnovu podataka iz Istraživanja o zaradama, koje se zasniva na podacima iz obrasca Poreske prijave za porez po odbitku, mogu obezbediti podaci o distribuciji zaposlenih prema visini zarade, ali da su ti podaci raspoloživi od 2018. godine.
'Minimalna neto zarada je obračunska kategorija i ne predstavlja iznos koji će biti isplaćen radniku zato što zaposleni koji prima minimalnu zaradu ima pravo na uvećanja utvrđena Zakonom i to po osnovu: rada na dan praznika koji je neradni dan, rada noću, prekovremenog rada, minulog rada, toplog obroka, regresa za godišnji odmor i sl. Shodno tome minimalan iznos za isplatu će biti u iznosu minimalne neto zarade uvećane za topli obrok, regres, minuli rad i još eventualno za ostala uvećanja ukoliko ih ima', rekli su iz RZS-a za Istinomer.
Na pitanje Istinomera, koliko ljudi, prema poslednjim podacima, prima minimalnu zaradu i koliki je to udeo u ukupnom broju zaposlenih, odgovorili su da je za mart 2025. obračunata zarada za oko 2.067.000 zaposlenih i naveli:
„Propisana minimalna (neto) zarada za mart 2025. godine iznosi 51.744 dinara i 4,7 odsto zaposlenih ostvarilo je zaradu manju ili jednaku tom iznosu.“
To znači da je neto zaradu jednaku ili nižu od minimalca u martu 2025. primilo 97.149 ljudi, što je ipak više od 95.000, koliko je tvrdio predsednik.
Međutim, broj zaposlenih sa niskim zaradama – ne samo onih koji primaju minimalac, već i onih čije su zarade blizu minimalne, značajno je veći, što je podatak koji se često previđa u javnim izjavama.
Na naše pitanje koliko zaposlenih je, prema poslednjim podacima, primilo zaradu između minimalne i medijalne, iz RZS-a su nam odgovorili da je takva neto zarada obračunata za 45 odsto zaposlenih.
Medijalna zarada predstavlja srednju vrednost u raspodeli svih plata. To znači da polovina zaposlenih zarađuje manje od tog iznosa, a druga polovina više. Za razliku od prosečne zarade, koju mogu da podihnu visoke plate manjeg broja zaposlenih, medijalna bolje oslikava tipičnu zaradu većine radnika.
Ovo znači da je skoro polovina zaposlenih u Srbiji primila zaradu između 51.744 dinara i 81.793 dinara. Dakle, 930.150 zaposlenih ne prima minimalac, ali njihove zarade ne prelaze mnogo taj iznos, već se nalaze između minimalne i medijalne.
Na dodatno pitanje o broju zaposlenih čija je zarada jednaka minimalcu uvećanom za 20 odsto, RZS je odgovorio:
„Kada se neto minimalna zarada uveća za 20 odsto dolazi se do iznosa od 62.093 dinara. Kao što se može videti u tabeli čiji link dostavljamo, minimalna zarada uvećana za 20 odsto je negde na nivou trećeg decila (3. decil mart 2025 = 62.049 RSD), što bi značilo da oko 30 odsto zaposlenih ostvaruje zaradu ‘do visine minimalne zarade + 20 odsto’.“
Dakle, oko 30 odsto zaposlenih prima platu do oko 62.000 dinara. Drugim rečima, svaki treći radnik u Srbiji (620.100 zaposlenih) živi od zarade koja je tek 20 odsto viša od minimalne.
Kada sve saberemo, tačno je da je ovogodišnji minimalac 53.592 dinara (457 evra), ali on nije „tri puta veći“ nego 2015. i 2014. godine, već približno 2,6 puta. Tvrdnja da je pre 10-11 godina „525.000 ljudi bilo na minimalcu, a danas svega 95.000“ nije proveriva, jer Republički zavod za statistiku ne raspolaže podacima za te godine.
Ipak, prema poslednjim dostupnim podacima, u martu ove godine minimalnu zaradu primilo je 97.149 zaposlenih, a to je više nego što predsednik navodi. Ono što predsednik prećutkuje jeste da čak 45 odsto zaposlenih (930.150 ljudi) ima zarade koje su vrlo blizu minimalne – između minimalca i medijalne plate. Među njima, oko 30 odsto svih zaposlenih, ili 620.100 ljudi, prima platu do oko 62.000 dinara, što je svega 20 odsto više od minimalca.
Dakle, iako je minimalac danas u evrima veći nego pre deceniju, on nije „više nego tri puta“ veći, kako predsednik tvrdi – i dalje je među najnižima u Evropi, a ogroman broj ljudi živi s platama tek nešto višim od minimalca. Zbog svega navedenog, predsednik Aleksandar Vučić dobija ocenu: „zloupotreba činjenica“.
Naslovna fotografija: FoNet
